Prinos sa 80 ari, foto Radosav Pantić
08.09.2024. – Jesenje kulture podbacile su i za više od pedeset odsto, ocenjuju poljoprivrednici. U opštini Kovin dugotrajnom sušom i ekstremno visokim temperaturama najteže su pogođene parcele na potesu Gaj-Dubovac, odnosno na zemljištu sa više peska. Bavanište je imalo više sreće, zbog kvaliteta zemljišta, ali i zbog blizine Pančeva odakle je još i dolazilo nešto padavina, kaže nam Jovan Jovanov, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Složni Pidikanci“. Iz kontakta sa kolegama iz cele opštine, ali i iz drugih regiona njegova su saznanja da je situacija vrlo slična kod svih i da ove godine niko nije pošteđen podbačaja u prinosima. Za opštinu Kovin prosek prinosa kukuruza kreće se od 1000/1500 do 3500 kilograma, a za suncokret oko 1600 kilograma najviše do 1900, kaže Jovanov na osnovu informacija koje je prikupio od članova udruženja, ali i poljoprivrednika sa kojima je u stalnom kontaktu.
Suvo ratarstvo je sve teže i gore, ocenjuje naš sagovornik, jer ukoliko poljoprivrednik zavisi samo od ratarskih kultura izložen je i ovako sušnim godinama koje mu potpuno desetkuju prinos. Mora se vratiti i stočarstvu, kako bi se proizvodnja na neki način zaokružila, smatra Jovanov. Ali ne samo to. Neophodno je sistemsko vođenje agrarne politike, kako bi poljoprivrednik znao šta može da očekuje i u dobbrim i u lošim godinama.
Ove su godine i cene kukuruza veće, ali ni 20 dinara po kilogramu ne može da pokrije troškove kada je rod ovako slab. Subvencije jesu veće nego prošle godine, no to je dovoljno tek da se preživi. Pitanje je da li bi i duplo veće subvencije spasile gazdinstva koja su pretrpela štetu od elementarne nepogode, za šta se ovogodišnja suša i vrelina mogu smatrati.
–Ovo je proizvodnja na otvorenom, ona zavisi od vremena i sve dok se ne promeni sistemski nešto u agrarnoj politici imaćemo ovakve situacije, da gazdinstva trpe štete bez mogućnosti da im se pomogne u njihovom saniranju. Mi smo pokušali da razgovaramo sa nadležnim organima o priznavanju štete od elementarne nepogode, no za sada nemamo naznaka da će se to prihvatiti, kaže Jovan Jovanov, mladi proizvođač iz Bavaništa koji osim svoje zemlje obrađuje i zemlju u zakup, a bavi se i stočarstvom.
Za sve je situacija izuzetno teška, i od Jovanova smo saznali da se razmišlja o vraćanju u zadružno povezivanje, ne samo na nivou jednog mesta ili opštine, već i šire, jer problemi su svuda manje-više isti, a zadruge su dobar način za zajednički nastup na tržištu i pred institucijama.
–Krajem septembra, početkom oktobra ističe rok za upis parcela, pa ćemo videti šta će se tu dešavati, rekao nam je predsednik Udruženja poljoprivrednika „Složni Pidikanci“.
V.Ž.
