Tu i tamo i u Elsinoreu videćete bačeni papir, malo onog svakodnevnog nereda, ali i u kući padaju mrvice, papirići, pa je sve to deo života. Važno je da se redovno čisti.
Rečenica: jedno je što znamo, a drugo šta radimo, stoji i na sajtu opštine Helsingor, u sektoru Klima i održivost. Inače, izvanredno koncipiranom sajtu, preglednom i funkcionalnom do najsitnijih detalja. Opština Helsingor ne prepušta ništa slučaju i pretpostavci. Tako će upravo ovaj sektor da ponudi savete kako da se priprema hrana koja je manje štetna za klimu, kako kažu climate-friendly. Na taj način i u kuhinji će se smanjiti otpad, što je suština svih aktivnosti.
Opština Elsinore ima za cilj da postane vodeća u Danskoj po smanjenju emisije CO2 i da do 2030. smanji emisiju na manje od 1,7 tona po stanovniku, a do 2045. da bude CO2 neutralna. Ono što su uspeli je da krivu emisije CO2 obore naniže u poslednjih 14 godina i zato tako ambiciozne projekcije za budućnost.
Više prostora prirodi i to onoj divljoj, još je jedan od zadataka pred kojim stoji lokalna samouprava putem svojih sektora i timova. Okružena šumama i jezerima, na obali Baltičkog mora, bez planina da ga štite od vetrova i padavina, Elsinore je izložen prirodi, ali upravo zato hoće da joj udovolji i da nađe ravnotežu. Šta je to što svaki građanin ove komune može da uradi za taj uravnoteženi život u održivom razvoju, u nekoliko odeljaka na sajtu opštine napisali su stručni timovi koji su zaposleni u upravi. Svako ko je iole tehnološki pismen lako će se snaći i naći odgovore koji ga interesuju. Za slučaj da nisu svi odgovori tu, na dnu stranica stoje kontakt telefoni, e-mail adrese, a u nekim slučajevima i lica koja su za tu oblast zadužena.
Projekat održivog razvoja i zelene tranzicije je zajednička aktivost svih, ne samo plaćenih lica, jasno proizilazi iz svakog segmenta. Promene su moguće i neophodne u svim sferama života. Čak dotle da je posebno mesto dato prirodnim baštama i dobrodošlici prirode, gde svaki stanovnik može da nađe savete i podršku za uređenje dvorišta, bašta, simbiozu biljaka i životinja. I možda nama izgleda preterano, ali stanovnici Helsingora dobiće od svoje opštine savet i kako da uzgajaju biljke pogodne za ptice i insekte, kako da koriste male prostore, sadnjom na nivoima i tako dalje. Sve u cilju da svako od 60.000 stanovnika bude svestan da je njegova uloga u uravnoteženom biodiverzitetu i smanjenju klimatskih promena jednako važna i neophodna.
Retro nameštaj i hrana s nogu
Nekada uprava brodogradilišta, nije srušena, čeka sanaciju i prenamenu
Kad počnete da istražujete Helsingor odmah vam bude jasno da on još tiho pati za svojim brodogradilištem iz druge polovine 19. veka, za lukom i onom moći koju je imao nekada kada se za ulaz plaćala taksa. Brodogradilište je za skoro stotinu godina rada imalo u svom zenitu pedesetih godina 20.veka oko 3600 zaposlenih i davalo je sigurnu egzistenciju stanovništvu, sve do 1983. godine, kada je zatvoreno. Elsinore je imalo i svoju fabriku piva Wilbroe, kasnije devedesetih godina 20. veka postalo je čuveni Carlsberg koga ima širom sveta danas. Helsingore je vodeći i u ulovu tune,
Izlazeći ka doku prvo će vam domaćini pokazati ulice koje u ravnici vode nizbrdo. Radi se o planskoj nivelaciji terena zbog poplava, objasnila je Lina Kristensen tokom šetnje kroz deo centra grada. Kiše ovde znaju da naprave velike probleme, pa čak i da potope kuće, što se dešavalo ranije. U planu za narednih deset godina jasno je predočeno da se na povećane količine padavina mora računati, ali da grad mora da radi da spreči štete.
Ulica gde se najslađe jede u neobaveznom recikliranom ambijentu
Ulice koje izlaze na Baltik sve vode ka jednom: Kulturnom centru, kompleksu moderne gradnje u kome su biblioteka, muzeji, a opet tik uz staro zdanje nekadašnje uprave brodogradilišta. Zgrada jeste bila napuštena, ali ne i zaboravljena, Sad polako, deo po deo, dobija novu ulogu. U kompleksu starog zdanja je popularni Street food ili pijaca hrane. Mesto gde se može jesti tradicionalni danski sendvič sa svinjetinom i internacionalna jela, hrana, pripremljena brže nego u restoranima, u ambijentu koji ne obavezuje, ali ima svoj specifični šarm. Sav nameštaj je neko jednom koristio i odbacio ili mu više nije bio potreban. Stari sto i četiri potpuno različite stolice, lusteri, sijalice, neki elementi starih trgovina sa fiokama, mesto je u kome građani Helsingora rado jedu, ali to mesto preporučuju i gostima i turistima.
A u drugoj prostoriji, u prvi mah pomislite salon nameštaja. Onda shvatite da je i ovde sve polovno i nekako netipično za prodajni centar.
–Ovde se dolazi najčešće uveče. Tu se sedi, druži, – sa posebnim zadovoljstvom na to skreće pažnju Lina, koja i sama, poverava nam, voli da reciklira i stvara nešto novo. Očigledno je da u ponovnoj primeni odbačenih stvari ona kao i većina drugih žitelja Elsinorea oseća da daje nešto okolini koja im je podarila toliko toga. U velikoj dvorani osim udobnih fotelja i garnitura, sa zidova posmatraju nekadašnji brodograditelji. Inženjeri i radnici koji su zadužili svojim delima grad i njegova pokolenja. Stvarali su impozantne brodove koji su plovili morima i okeanima, a od tog posla izdržavali porodice. I to poštovanje onih koji su dali nešto potomcima, jednako je poštovanju prirode koja im je dala svoje prirodno bogatsvo. Od njih očekuje samo da ga sačuvaju za buduće naraštaje.
Nacionalni pomorski muzej poseti preko 100 hiljada posetilaca godišnje
Na doku, kako i oni zovu mesto gde pristaje brod, sada je usidren Muzej pomorstva. I to nacionalni. Izgleda kao da ovde čak i prostor recikliraju, prosto se nameće posetiocu.
Nisu sve priče u Danskoj bajke, neke su edukativna stvarnost
Projekat Zeleni list koji je gradu doneo laskavo priznanje ambasadora zelene tranzicije za 2024. godinu, ne bi mogao da se realizuje bez partnera. A među njima osim Nacionalnog parka i Jahting kluba i isntitucije kulture. Gradska biblioteka, pozorišta, muzeji…i Nacionalni pomorski muzej koji je ovde dobio svoje sedište.
U praznom koritu nekadašnjeg doka za brodove u izgradnji, ugnjezdio se Maritime muzej. Usidren tako, na svakom koraku priča o moru, mornarima, brodovima, životu koji zvuči romantično i opasno, upravo onom koji je inspirisao filmsku industriju, književnost, muziku… Mornar Popaj, Miki Maus, simpatični crtani likovi čine da postavka muzeja bude prepoznatljiva i prihvatljiva. Sa mnogo brodskih i pomorskih detalja, interaktivnim tablama i eksponatima, divno je mesto za edukaciju i organizovane posete učenika. Oni čine čak 1/3 od ukupnog broja posetilaca, a godišnje kroz muzej prođe šestocifreni broj ljudi, kaže nam direktorka Ani Mogensen. Muzej je jedna od institucija kulture koja je kao partner bila uključena u projekat za dobijanje priznanja Green Leaf. Kao takvi, prihvatili su obavezu da svoje programske aktivnosti delimično prilagode ciljevima projekta i da kroz svoje programe prezentuju sve ono što zelena ekonomija treba kao poruku da prenese posetiocima i sigrađanima.
–Imali smo četiri ili pet sastanaka sa drugim institucijama kulture i to nam je bilo značajno. Mogli smo da upoznamo jedni druge, da prenesemo iskustva i ideje. Drugo što smo preduzeli kao partneri je da sagledamo kako mi sami možemo da utičemo na smanjenje zagađenja i na uštedu energije. Kroz osvetljenje, grejanje i na sve druge načine. Imamo veliki izložebeni prostor, on se greje, osvetljava i sve su to bili izazovi da sagledamo kako da provedemo mere štednje,- upoznaje nas Ani sa njihovom ulogom u ovom značajnom projektu. –U svom programskom delu, trebalo je prilagoditi sadržaje tako da se oko 100 hiljada posetilaca upozna sa značajem mora i vode. Naša je vizija bila da pre svega utičemo na promenu načina razmišljanja o plovidbi morem, o korišćenju snage vetra umesto drugih energenata, o značaju očuvanja morskog biodiverziteta i svemu što je s tim u vezi.
U sklopu muzeja je soba za priče, a kao partneri u značajnom projektu oni su je koristili da i kroz priče prenesu poruke važne za očuvanje prirode, za smanjenje klimatskih promena i za sve ono što je u njihovom delokrugu, a prihvatljivo kroz sadržaje koje muzej pomorstva ima. Na istom poslu bila je i gradska Biblioteka, Pozorište, Hamlet teatar, Muzej…
Promociju zelenog života i načina razmišljanja u Helsingoru prenose i kroz manifestacije kojih je zaista mnogo. U sklopu lokalne politike je podrška malim i većim proizvođačima hrane, podsticanje za uzgoj kultura bez pesticida, zatim, podrška firmama koje tek započinju svoj posao u ovoj opštini. Mnogi preduzetnici ne poznaju dovoljno propise, ne znaju kome da se obrate i onda im u pomoć priskaču službenici gradske uprave, iz sektora u kojima rade, pri čemu je jasno da se niko ne ostavlja da sam pluta i traži rešenja.
I taj krug čoveka i prirode koja je bila izdašna vodom, šumom, zemljom, vazduhom, brižljivo se neguje i čuva.
Violeta Živkov
U trećem nastavku: Srbija između napora zelenih aktivista i javnih politika. Šta činimo, a šta nam je činiti?
Posetu Danskoj i Elsinoreu omogućili i podržali Gete Institut Beograd, Puls Evrope medijske posete EU, NUNS i Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu.
