Prateći ono što se dešava već mesec dana na prostoru Deliblatske peščare, penzionisani diplomirani inženjer šumarstva iz Valjeva, Dragić Tomić poslao nam je jedan komentar da nam ukaže na neke bitne detalje. Zahvalni što nas prati, zamolili smo ga za razgovor i analizu situacije kao nekoga ko je sa bogatim iskustvom u šumarstvu. A i vođeni onom „iz daleka se bolje vidi“.
K.I. – Pratite požar u Peščari i po Srbiji. Ali ovaj u pesku je zaista katastrofalan. Koliko ste upoznati sa područjem i strukturom Peščare? I šta je po Vama dovelo do ovakvog razvoja događaja?
Dragić Tomić – Kao šumar koji je bio prisutan tokom velikog požara 1996. godine, veoma dobro poznajem vrednosti i specifičnosti Deliblatske peščare. To područje je jedinstveno ne samo po strukturi peskovitog tla, već i po značaju koji ima za ekosistem i lokalnu zajednicu.
Nažalost, ono što je zakazalo jeste nedovoljno sprovođenje preventivnih mera i neuvođenje šumskog reda. Suva, bolesna i prelomljena stabla nisu uklanjana iz šume, što je stvorilo ogromnu količinu gorivog materijala. Protivpožarni proseci i putevi nisu bili održavani, pa je prilaz vatrogasnim vozilima bio otežan. Poznati problem peskovitog terena i nagle promene vetrova, koje su se dešavale i ranije, nisu bili blagovremeno sagledani niti rešeni.
Sve ove slabosti nisu samo stručna zapažanja, one su vidljive i na videozapisima i potvrđene u izjavama meštana, koji su ukazivali na zapuštenost terena i nepostojanje osnovnih mera zaštite.
Do ovakvog razvoja događaja dovela je kombinacija:
-neodržavanja infrastrukture (proseke, putevi, protivpožarni pojasevi),
-izostanka zavođenja šumskog reda (neuklanjanje suvih i bolesnih stabala, gomilanje gorivog materijala),
-nedostatka stručnog i odgovornog upravljanja, jer direktor gazdinstva nije iskusan inženjer šumarstva
-izostanka pravovremene reakcije, iako su sistemi za rano otkrivanje požara registrovali opasnost.
Zaključak je jasan: požar nije mogao biti zaustavljen u začetku jer oni koji su bili zaduženi da sprovedu preventivu i šumski red – rukovodstvo gazdinstva i nadležne službe – nisu obavili svoj posao, što je potvrđeno i kroz snimke i svedočenja lokalnog stanovništva.
K.I. – Tu smo gde smo sad. Nadamo se da će ipak uskoro kraj. Pravi se plan sanacije i obnove. Kako sa stručnog stanovišta to može da se uradi? Mi bismo svi odmah sutra da sadimo i pomognemo. Da li to tako ide?
Dragić Tomić – Sanacija i obnova nakon velikog požara ne mogu da se rade stihijski niti „od sutra“, koliko god bila jaka želja građana da pomognu. Sa stručnog stanovišta, proces ima nekoliko faza:
-Procena štete i analiza terena – utvrđuje se šta je izgorelo, kakva je struktura zemljišta i da li postoje uslovi za prirodnu regeneraciju.
-Uklanjanje opasnosti i sanacija – uklanjaju se spaljena stabla, suvo i bolesno drveće, kao i ostaci koji mogu biti gorivi materijal za nove požare.
-Planiranje obnove – izrađuje se plan po parcelama i tipovima zemljišta, biraju se autohtone i otpornije vrste. Posebno je važno da se četinari razdvajaju lišćarima, jer se time smanjuje rizik od širenja požara i obezbeđuje stabilniji ekosistem.
-Sadnja i uključivanje građana – tek kada se završi stručna priprema, građani mogu da se uključe u akcije sadnje, ali pod vođstvom stručnjaka.
-Sve ovo mora da radi tim stručnjaka različitih profila – šumarski inženjeri, biolozi, poljoprivredni stručnjaci, ekolozi i pedolozi. Svaka disciplina daje svoj doprinos: šumari u planiranju i sprovođenju pošumljavanja, biolozi u očuvanju biodiverziteta, poljoprivredni stručnjaci u sagledavanju uticaja na zemljište i lokalnu proizvodnju, a ekolozi i pedolozi u zaštiti prostora i pravilnom izboru vrsta.
-Najvažnije je da se brzom reakcijom ne naprave nove greške – jer ako se odmah krene u sadnju bez sanacije, plana i razdvajanja vrsta, postoji rizik da se sadnice ne prime, da se izgubi trud i da se napravi nova šteta.
-Pored toga, jednako je važno da se utvrde greške iz prošlosti, sadašnji propusti u preventivi i odgovornost nadležnih. Tek kada se jasno sagleda šta je zakazalo – od neodržavanja šumskog reda do nefunkcionalne infrastrukture – može se sve postaviti na zdrave noge i obezbediti da se slične katastrofe ne ponove.
K.I. – Hvala Vam što govorite za Kovinske info, ali za kraj moramo da pitamo koliko ta sanacija realno može trajati? Taj oporavak šume? Čemu da se nadamo?
Dragić Tomić – Sanacija i obnova šume su dugotrajan proces i ne mogu se završiti za godinu ili dve. Prva faza sanacije – uklanjanje spaljenih stabala, suve mase i obnova protivpožarnih pojaseva – može da traje nekoliko sezona, zavisno od obima štete.
Oporavak šume je sporiji: potrebno je najmanje 5 do 15 godina da se formira mlada šuma koja počinje da liči na stabilan ekosistem, dok se puna zrelost i funkcionalnost postižu tek za 30 do 50 godina, u zavisnosti od vrste drveća, zemljišta i klimatskih uslova.
Za travnate površine proces je kraći – one se mogu obnoviti u roku od nekoliko godina, jer trava i nisko rastinje brže kolonizuju spaljeni prostor i vraćaju osnovnu vegetaciju.
Najvažnije je da se sve radi planski i stručno, da se brzom reakcijom ne naprave nove greške, posebno u izboru vrsta (četinari moraju biti razdvojeni lišćarima radi smanjenja rizika od požara).
Međutim, u svom zaključku inženjer Tomić je napomenuo još nešto što njemu lično kao stručnjaku sa 40 godina iskustva jako smeta: Sanacija i obnova Peščare neće imati smisla ako se ne reši osnovni problem – rukovođenje gazdinstvom. Najvažnije je da se na čelo postavi iskusan, stručan i sposoban šumarski inženjer, čovek koji poznaje teren, šumske planove, preventivne mere i tehnička rešenja.
Jer džaba svi planovi, analize i projekti ako glavni rukovodilac ne ume da ih sprovede u delo. Dosadašnja praksa postavljanja nestručnih direktora pokazala je da se planovi ostaju samo na papiru, dok se na terenu gomilaju greške – od neodržavanja protivpožarnih puteva i proseka, preko neuklanjanja suvih i bolesnih stabala, do izostanka pravovremene reakcije.
Dakle, prvi korak da se sve postavi na zdrave noge jeste promena rukovodstva: direktor mora biti šumar, a ne partijski kadar. Tek tada će stručni timovi moći da sprovedu plan sanacije i obnove, a građani da se uključe u akcije koje imaju smisla i dugoročan rezultat, rekao nam je u zaključku naš sagovornik iz Valjeva.
Iz jednog intervjua koji je dao po odlasku u penziju za svoj lokalni list, kao poruku mladim generacijama kojima je ostavio na brigu šume i prirodu, Dragić Tomić je rekao:
U šumi se sve vidi tek kad se zastane. Zastanite. Pogledajte. Pa nastavite dalje, hrabro. Od vas zavisi“, poručio je Dragić Tomić u otvorenom pismu sadšnjim i budućim generacijama.
Priredile Kovinske info
