Piše Milica Damnjanović Zantvort

Milica Damnjanović Zantvort je inženjerka pejzažne arhitekture i master inženjerka zaštite životne sredine u poljoprivredi. Deo je i međunarodnog pokreta Bunt protiv izumiranja i svojim radom u sferi zaštite životne sredine pokušava da utiče na rešavanje klimatske krize od lokalnog nivoa – u ličnom životu i u lokalnoj zajednici, do globalnog nivoa umrežavanjem sa međunarodnim pokretima koji se bore za klimatsku pravdu i zdravu životnu sredinu. Od pre pola godine žiteljka opštine Kovin, nastanjena u Mramorku.

22.04.2024. – Sa lepim vremenom, dolazi i cvetanje drveća, cveća, trava i žbunja. Paralelno sa njim, dolazi i alergija, veliki protivnik sve većeg broja stanovništva. Kao neko ko se oduvek bavi prirodom, primetila sam da mi se u poslednjih par godina razvijaju alergije koje nikada ranije nisam imala. Biti baštovanka alergična na polen nije najpraktičnija stvar na svetu, pa sam potražila objašnjenje zašto se meni i mojoj porodici koja nikada nije imala problem sa alergijama odjednom polen čini kao najveći neprijatelj.

Pre svega, moramo prvo da definišemo šta su to alergije:
Alergije su preterane reakcije imunskih sistema na reagense iz životne sredine koji suštinski nisu štetni.

Razvoj alergija je složen proces koji obuhvata više faktora koji utiču na telo i imunitet tela. Ispoljavanje alergija zavisi od nekoliko važnih faktora: predispozicije na alergije (azatopija), ishrana, psihofizički stres i zagađenje životne sredine u otvorenom i zatvorenom prostoru (ozon, oksidi nitrata, izduvni gasovi, duvanski dim).

Klimatske promene i zagađenost vazduha mogu da značajno utiču na rasprostranjenost alergenata na više načina: promene vegetacijskog pokrivača, vreme i trajanje rasprašivanja polena. Klimatski uslovi i zagađenost vazduha značajno mogu da promene fiziološke procese i imuni sistem i pomogne razvijanje alergija. 

Ko je kriv za brojna zagađenja?

Dva veka korišćenja fosilnih goriva, industralizacija i ispuštanje njenih derivata u atmosferu i vodene površine je uzelo svoj danak.
Zagađivači poput oksida sulfata, nitrogena, i teških metala globalno značajno povećani u poslednjih 100 godina u odnosu na decenije ali i vekove pre toga. Najviše su u početku bila ugrožena naselja u industrijskim zonama, ali uticaj nije izostao ni u poljoprivrednim područjima. Takođe, poljoprivredna područja sa zagađenim vazduhom imaju manje prinose i prisustvo teških metala u svojim usevima.
Zagađujuće supstance mogu da imaju hemijsku reakciju sa reagensima iz tela, da oštete epidermis i da dovedu do sprovođena alergenih supstanci u telo, te se alergije javljaju zbog oštećenja epidermisa, a ne zbog polena iz vazduha.

Smanjen imunitet zbog zagađenja dovodi do povećanja osetljivosti na neštetne supstance.

Da sumiramo: drveće upija čestice teških metala, pročišćava vazduh, daje nam zaštitu od toplote, vezuje ugljen-dioksid, povećava vlažnost vazduha, čime onemogućava raspršivanje štetnih čestica. Nedostatak drveća nam uništava disajne puteve i pluća, i onda postajemo alergični i na šta treba i na šta ne treba, na uslove spoljne sredine i na kućne uslove. Ako sečemo drveće, dolazi samo do povećanja zagađujućih čestica u vazduhu zbog čega se razvija još više alergija.

Čuvanje odraslog drveća sa velikom lisnom masom bi značajno poboljšalo zdravlje ljudi, a njihovo sečenje će ga pogoršavati.

Topola – izazivač alergija ili zaštitnica našeg zdravlja

Još jedna bitna predrasuda koju moramo da rešimo su i pucanje čaure topole, takozvane mace. Mace su u stvari semenke topole. Seme je obraslo dlakama, koje mu pomažu da se dalje raznosi vetrom (anemohorija). Međutim, leteći pliš koji se javlja u vreme cvetanja drugih vrsta drveća, žbunja i trava nije alergen, već samo ima lošu reputaciju jer ove semenkice vidimo, a zagađenje vazduha i drugi alergeni su zapravo vrste koje prave veći problem (u vreme maca, to je cvetanje trava).

Topola je brzorastuća vrsta drveća sa velikom lisnom masom, i zapravo mnogo više pomaže nego što odmaže, i neophodno je da topole zaštitimo od sumanute seče i predrasuda.
I zato treba da se skoncentiršemo na smanjenje zagađenja, a ne da sečemo granu zahvaljujući kojoj dišemo. 

Fotografije free photos PIxabay