Velika Gospojina: Srećna slava, Bavanište!

Fotografija u osnovi, arhivski snimak TOOK

Uspenje presvete Bogorodece koje se danas slavi u manastirima i crkvama koje su posvećene Majci Božijoj, a i u velikom broju domaćinstava, jedan je od dvanaest najvećih praznika u srpskoj pravoslavnoj religiji. Od Velike do Male Gospojine brojni su običaji vezani prvenstveno za žene, jer je ovo prvenstveno praznik namenjen njima.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

U kovinskoj opštini najveće mesto van sedišta opštine, Bavanište, upravo za svoju zaštitnicu ima Bogorodicu, pa se odvajkada 28. avgust slavi i praznuje kao poseban praznik. Velika Gospojina je dan kada se svečarski dočekuju gosti, deli radost i dobrodošlica i kada se slavi ime Majke Božije u hramu, ali i u Manastiru Bavanište koji je posvećen Gospi i njenom rođenju.

Gospojina je dan kada se iz drugih mesta dolazi u goste,, kada se ulice zašarene onom vašarskom atmosferom, ali je i datum uoči koga se organizuju razni drugi događaji. Tako je Bavanište imalo Gospojinski turnir u odbojci, takmičenje u kuvanju riblje čorbe, a čuvena je i fijakerijada, i sve to da bi se što veselije dočekao praznik. Dok nije bilo obilaznice oko Bavaništa, na ovaj dan je bilo gotovo nemoguće proći kroz selo na putu od Kovina do Pančeva. Svuda su uzavreli štandovi, šetači, deca koja uživaju u raznim đakonijama i potrošačkim izazovima.

Održavanje mesne slave još uvek je važan momenat za organizaciju života jedne zajednice, jer to je dan kada se ljudi susreću, ko se posvađao, možda se pomiri; ko se razišao, možda se sastane; a svima prilika za dobro druženje uz čuvenu banatsku gastronomiju

.Srećna slava, Pidikanci i svim domovima koji danas slave!

Kovinske info

Podeli vest:
5 1 vote
Oceni
guest
1 Komentar
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Dejan Kreculj
Dejan Kreculj
3 months ago

Srećna slava Pidikancima i svima nama tog plemenitog porekla uz snimak simbola sela, iz porodične arhive: moj pradeda koji je tu česmu napravio, Živan Petrović, rođen 9. oktobra 1866. godine, poživeo je skoro do sredine 20. veka. Umro je 25. februara 1942.
Štap u ruci bio je simbol položaja, pošto je 1919. godine bio predsednik Zanatlijskog udruženja, danas bi rekli privrednika. Njegova najmlađa ćerka Zlata, moja baba po očevoj strani udala se za privrednika iz Kovina, Pavla čija je kućna slava takođe bila Velika Gospojina.
Srećna nam slava i u zdravlju je slavili na mnogaja ljeta !

Deda-Ziva-Petrovic-1