Vesna Dragojević, naša Kovinka, odlučila je pre 25 godina da svoj život nastavi u Holandiji. Prva stanica bio joj je Roterdam gde je studirala, a nedugo po završetku studija preselila se u grad Almere. Kako nam je Vesna rekla živi u gradu koji je mlađi od nje. Nedavno je učestvovala na festivalu Silver State of Art koji je održan na Čardaku, kao gost iznenađenja, svojim projektom Mixed Scapes. To je bila jedna vrlo zanimljiva čulna šetnja za koju je Vesna komponovala muziku. Ideju i inspiraciju za ovaj projekat pronašla je „na dnu mora“ jer kako kaže, dok je živela u Srbiji živela je na dnu Panonskog mora, a sada živi na dnu južnog Severnog mora koje su Holanđani isušivanjem pretvorili u plodno i naseljeno tle. Imali smo priliku da razgovaramo sa ovom divnom, zanimljivom i talentovanom damom.
K.I. Vesna, pre svega hvala što odvajaš vreme za razgovor. Kada si otišla iz Kovina i koji je bio razlog da se na to odlučiš?
– Otišla sam u teškim vremenima, ali ne zbog teške situacije, otišla sam zbog ljubavi. Znaš kad se zaljubiš pa kad ti taj neko kaže hoćeš da idemo na Novi Zeland, ti kažeš: može, nema frke, a ne znaš ni gde je Novi Zeland. Da, ja sam otišla zbog ljubavi. Nije bilo nikakvih drama bez obzira što je u tom momentu u našoj zemlji bila velika drama. To je 1999. godina, a ja sam otišla dva meseca pre bombardovanja. U početku sam htela pešaka da se vratim kući, ali moj muž me je držao i govorio mi kako neću nikome da pomognem ako se vratim.
K.I. Da li je bio težak period privikavanja, ipak si otišla u državu gde je drugačija kultura, drugo govorno područje?
– Ne. Ja sam znatiželjna osoba i meni se sve sviđa, optimistična sam. Jezik države u kojoj živim je jako težak, za mene i za svakoga, kažu da je jedan od najtežih. Ja sam nekako imala sreće, naučila sam ga brzo i počela sam ubrzo da studiram. To mi je u stvari otvorilo vrata, te studije koje su bile na holandskom jeziku sa Holanđanima one su mi otvorile vrata i to je bilo kao dobitna kombinacija. Ja u stvari volim i dan danas što sedim na dve stolice, mislim na Srbiju i Holandiju. Ovde ima svašta nešto što mi se sviđa, a i tamo isto. Svoju decu učim i jednom i drugom. Poznajem dobro i jedne i druge, ja tačno 25 godina živim u Holandiji i 25 godina sam živela u Srbiji. Tačno pola pola, i tamo se osećam kao kod kuće i ovde se osećam kao kod kuće. Jezik je ono što ti otvara sva vrata. To je moj savet svakome ko pali preko i misli da negde baci sidro, da je znati jezik glavna stvar.
K.I. Šta si po zanimanju i čime se baviš u Holandiji?
– Ja sam po profesiji socijalno – kulturni radnik. To je kod nas, dok sam živela u Srbiji, na Filološkom fakultetu katedra za menadžment u kulturi, to sam ja završila. Najprostije rečeno, uz pomoć umetnosti i kulture popravljam život ljudima. Radim često za neke državne institucije, ali radim i sama, imam svoje projekte sa strane. Kao što danas učestvujem na Silveru pod zastavom Good4Good, to je organizacija koju ja imam. Ja sam zapravo socijalni dizajner i ja dizajniram situacije, a ne stvari. Svaki put kada hoću da razgovaram o stvarima koje mene muče, jer ja sam kao svaki drugi čovek, imamo mi svi manje više iste dileme i probleme, ja onda organizujem nešto, nekada je to izložba, nekada je to razgovor, nekada je to šetnja, nekada je seansa slušanja muzike sa razgovorima.
K.I. U gradu u kome živiš u Holandiji ti i suprug ste veoma društveno aktivni i angažovani u lokalnoj zajednici. Od volontiranja do organizovanja fetivala. Kako smo saznali ti već osam godina organizuješ festival „Roditelj i dete“ na koji si jako ponosna?
Festival „Roditelj i dete“ , Almere, Holandija
– To je bio jedan od načina da razgovaramo na temu roditeljstva, te najvažnije veze koju imamo u našem životu. Koncept ovog festivala je da se učvrste i poboljšaju veze između roditelja i deteta. Tako na primer jedna od aktivnosti je bila da deca crtaju portret roditelja i obrnuto. Ovde se ne radi o portretima i ne radi se o krajnjem rezultatu nego se radi o procesu gde mi gledamo jedan drugog, mislimo jedan o drugome i stvaramo još bolju konekciju. Tako da se koncept svodi na to da roditelji sve rade zajedno sa decom. Ovaj festival podržale su maltene sve institucije u gradu i jako je posećen.
K.I. I za kraj pojasni malo projekat Mixed Scapes sa kojim učestvuješ na festivalu Silver State of Art.
– Pre dve godine počela sam da radim takozvane audio šetnje. Ove šetnje se prave za jedno mesto. Jedan krajolik ima glavnu ulogu. Po tom mestu ja šetam i skupljam zvuke od kojih sama pravim muziku i priču. Da bih bila jasna čitaocima ja sam kao neko prevozno sredstvo, prevezem ljude od tačke A do tačke B sa tim čulnim doživljajem. Važno je mesto kojim hodamo odnosno vizuelno, važno je ono što čujemo, ali isto tako i šta mirišemo, najprostije rečeno čulna šetnja. Mogu da kažem da se mnogo radujem što sam ovde i što sam deo ovog festivala. A za kraj htela bih da kažem da je naš mali grad jedno super uzbudljivo i interesantno mesto i da u njemu može divno da se živi. I da će to i da se desi kada počnemo da ga malo više volimo i ja se nadam da će biti novih dešavanja u gradu, novih organizacija, svežih ideja, gde ćemo svi da postupamo i delamo iz ljubavi prema Kovinu. Potrebno je samo malo više svi zajedno da brinemo o Kovinu i o njegovoj divnoj okolini i mislim da ćemo u tome uspeti.
Mislim da imamo šanse!
Fotografije: naslovna instagram nalog Silver, ostale fotogrfije FB profil Vesne Dragojević
M. Ljiljanić
Hvala Vesna!Veoma inspirativno,kreativno i definitivno verujem da isceljuje um,srce i dušu!Ti si blagoslov i za Kovin i za Almere!