Leto se ove godine ne predaje. Oktobar je sve do pre neki dan bio topao i sunčan, mnogi su bili i na moru, a Vladimir Komarica Miler svojom petom fotografijom iz ciklusa o Kovinu, podseća nas na naše more-Dunav. Tačnije, na jedno mesto do koga se ne stiže pešice. Slobodan u likovnom izrazu, škrt na rečima, tačnije, preskroman, za ovu sliku kaže:
„Ako bi neki deo kovinske opštine smatrao rajskim, to bi najverovatnije bila Žarkovačka ada.
Dolazak čamcem, ogroman otvoren prostor, širok Dunav i beskrajno opuštena atmosfera. Posebno je lepo pred kraj dana kada bi sunce bilo nisko na horizontu i kada bi smo već potpuno bili očišćeni od svih negativnih misli.
Ponekad sanjam kako leškarimo u toploj plitkoj vodi, šalimo se i posmatramo most u daljini.„
I mi sanjarimo u njegovim bojama, do narednog leta
V. Živkov
