Na rubu Deliblatske peščare, usred vojvođanske ravnice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“, jezero u Deliblatu a u jezeru Umbra, strogo zaštićena vrsta ribe kao prirodna retkost kojoj preti izumiranje. Umbra krameri na latinskom ili Mrguda i Crnka kako je naziva lokalno stanovništvo. Umbra se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta Evrope i na svetskoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Nije ovo bio nimalo mali povod da odemo u SRP „Kraljevac“, na poziv Aleksandra Sarmeša upravnika rezervata, i prisustvujemo radionici „Kako da sačuvamo stanište Umbre“.
Radionica je bila deo aktivnosti projekat „Sačuvajmo stanište Umbre“ koje sprovodi USR „Deliblatsko jezero“ u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske. Ovaj projekat je deo šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koju, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Dobrodošlicu svim prisutnim učesnicima poželela je ispred Instituta za regionalni razvoj Milica Živković, koordinator projekta. Posle predstavljanja programa radionice i predstavljanja govornika, nešto više o ciljevima projekta „Sačuvajmo stanište Umbre“ gospođa Živković je rekla:
– Glavni cilj ovog projekta jeste, kao što sam naziv kaže, da sačuvamo stanište Umbre, kako bismo sačuvali i samu vrstu. Najbolji način da sačuvamo neku vrstu je da štitimo njeno stanište. Projekat sprovodimo kroz par aktivnosti. Prvo su kolege sa Biološkog fakulteta u Beogradu, izašli na teren i nakon toga su uradili studiju o staništu Umbre, koja nam je bila važna osnova da bi nastavili sa projektom. Izradom studije dobili smo rezultate na kojim lokalitetima van zaštićenog prirodnog dobra se nalazi stanište Umbre. Na tim mestima, tačnije na pet lokaliteta, postavićemo info table dok ti lokaliteti ne budu zaštićeni, da bi meštani imali u vidu da se na tim mestima i van rezervata nalazi zaštićena vrsta. Pored radionica, slede nam sastanci sa JLS, meštanima i na kraju nam ostaje da pokrenemo inicijativu i da probamo da na neki način rešimo problem koji sada imamo u rezervatu. Još jedan od ciljeva je i upoznavanje lokalnog stanovništva sa bogatsvom koje poseduje Kraljevac i da kroz medijske sadržaje i izradu brošure, podignemo svest koliko je to važno ne samo za lokalnu zajednicu nego za celu našu državu.
Tokom 2003. godine na inicjativu Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero” iz Deliblata Pokrajinski zavod za zazaštitu prirode doneo je Rešenje o prethodnoj zaštiti prirodnog dobra Bara „Kraljevac” sa „Vašarištem“ i „Obzovikom“. Zaštićeno prirodno dobro je zajedno sa Specijalnim rezervatom prirode „Deliblatska peščara”, sa kojim čini jedan biogeografski region, 2006. godine uključeno u panevropsku Emerald ekološku mrežu na osnovu Bernske Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Odlukom Vlade Republike Srbije 2009. godine Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” stavljen je pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije. Za upravljača rezervata imenovano je Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero”, koje sprovodi unutrašnji red u rezervatu i organizuje čuvarsku službu. Pored istorijata rezervata koji je predstavio upravnik Aleksandar Sarmeš, osvrnuo se i na probleme sa kojima se susreću.
– Jedan od problema koji imamo da sačuvamo rezervat je uzurpacija i preoravanje pašnjaka koji su na samoj granici rezervata. Ovim činom narušava se i stanište tekunice i slepog kučeta koje su takođe zaštićene vrste. Mi smo 2020. godine uputili zahtev pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode za reviziju granica rezervata, koji bi ubuduće obuhvatao i ove pašnjake i teritoriju od preko 670 ha.
Redovni profesor doktor Saša Marić sa Biološkog fakuteta Univerziteta u Beogradu, upoznao je prisutne sa biološkim karakteristikama Umbre, kao i sa istraživanjima koja su uradili sa kolegama iz osam zemalja Evrope. Istraživanje je pokazalo na kojim se sve lokalitetima može naći Umbra, jedno od najvažnijih lokaliteta je „Kraljevac“.
Ispred pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, biolog, Laslo Galamboš govorio je o procedurama za proširenje zaštićenih dobara prirode. Predlog je da se sa sadašnih 261 ha koji su pod zaštitom, proširi na 677 ha.
– U naš program zaštite prirodnih dobara za 2023. godinu je planirana revizija, to nije malo područje, nije jednostavno područje i biće ovo dugotrajan proces. Upravljač ima jako dobru saradnju sa naučnim institucijama, stručnim organizacijama, nevladinim organizacijama iz oblasti zaštite životne sredine i prikupljen je zaista veliki broj podataka koje ćemo mi iskoristiti da napravimo studiju o korigovanju spoljnih granica a samim tim i režime zaštite unutar rezervata. Ono što je bitno da mi bez saradnje sa lokalnom zajednicom, sa korisnicima prostora, ne možemo da uradimo dobru studiju a kamoli da imamo zaštićeno područje kojim će se moći upravljati na način na koji zamišljamo da ima rezultata za očuvanim prirodnim vrednostima – rekao je Laslo Galamboš.
Projekat „Sačuvajmo stanište Umbre“ predvideo je i radionicu za decu. Tako su naši najmlađi sugrađani učestvovali na radionici „Šta se krije ispod vodene površine? Upoznajmo živi svet jezera Kraljevac“. Radionicu je vodio Šandor Šipoš biolog sa Instituta za regionalni razvoj. Posle radionice dodeljene su diplome najuspešnijim radovima na likovnom konkursu „JezeroKraljevac“ osnovne škole „Paja Marganović“. M.Ljiljanić