U martu bi, posle gotovo devet godina gradnje, u Kovinu konačno trebalo da bude otvoren zatvoreni poluolimpijski bazen. Tako je najavila predsednica opštine. Na prvi pogled zvuči kao dobra vest za građane, sportiste i decu, međutim rad bazena će se svake godine subvencionisati sa oko 60 miliona dinara iz opštinskog budžeta, odnosno novcem poreskih obveznika. I to nije sve! Građani će dodatno i ulaznice morati da plaćaju
Prema dokumentu “Program korišćenja budžetske pomoći-subvencije za 2026. godinu” JP Kovinski komunalac, opština planira da svake godine izdvaja 60 miliona dinara, novac koji će, na kraju dana, dopuniti upravo poreski obveznici kovinske opštine. Znači, već je utrošeno oko 800 miliona dinara na gradnju, rekvizite, voziće, razne druge stvari, ali će građani kovinske opštine plaćati i da uđu u objekat koji lokalna administracija finansira iz njihovih džepova. Doduše, simbolično (?!).
Relax snimljen 2021. godine, Autonomija info
Primer jedne takve promašene investicie koji već imamo je „Relax“ u Kovačici, turističko naselje otvoreno 2008. godine kao ambiciozan poslovno-rekreativni centar. Imao je sve: smeštajne kapacitete, zatvorene i otvorene bazene, wellness, restorane, sportske terene i konferencijske sale. Predstavljan je kao projekat koji će dovesti turiste, zapošljavanje i novu razvojnu šansu za opštinu Kovačica. Danas je „Relax“ zatvoren. Objekat godinama ne radi, tačnije od Korona virusa, koji ga je zatekao sa dugom od oko 19 miliona dinara. Već 2021. godine blokada računa dostigla je 25 miliona dinara i takav je ostao kao teret lokalnom budžetu, koji mnogo pre toga više nije bio u mogućnosti da ga izdržava i pomaže. Problem nije bio u vodi, već u matematici. Veliki objekti sa bazenima traže jaku privredu i čvrst izvor finansiranja ili bar izuzetnu posećenost i atraktivnost za samoodržanje. Troškovi su ogromni: grejanje, održavanje, osoblje, energenti. Relax nikada nije uspeo da ostvari dovoljan broj korisnika i prihoda da bi pokrio te troškove. Kada su subvencije i pomoć izostale, sistem se urušio. Turizam nije došao sam od sebe, a lokalno tržište nije bilo dovoljno veliko da nosi projekat.
Da li je kovinski bazen nova priča ili stari scenario? Bazen u Kovinu ulazi u rad sa unapred planiranim gubitkom. Prema zvaničnim dokumentima, opština će iz budžeta izdvajati desetine miliona dinara godišnje kako bi objekat uopšte funkcionisao. Cilj je, kako se navodi, da cene karata budu „pristupačne“.
Drugim rečima, građani plaćaju bazen kroz poreze, zatim plaćaju njegov rad kroz subvencije i na kraju plaćaju ulaznicu da bi ga koristili.
Primer „Relax“-a pokazuje da sama izgradnja objekta ne znači i razvoj. Bez jasnog plana, realne procene broja korisnika i dugoročne održivosti, bazeni i wellness centri lako postaju budžetske rupe. U Evropi i regionu postoje desetine sličnih primera, objekti zatvarani ne zato što nisu bili lepi ili moderni, već zato što su bili preskupi za sredine u kojima su građeni.
Umesto ozbiljne javne rasprave o troškovima i dugoročnim efektima, koje je opozicija uporno tražila na sednicama Skupštine opštine Kovin, građanima se nudi priča o „istorijskom projektu“ i konačnom otvaranju. Ono što znamo o troškovima, bar za ovu godinu, je da je nešto preko DEVET miliona planirano za zarade i naknade zaposlenih, dok je za „iznos troškova po računu“ izdvojeno TIRDESET MILIONA dinara. U obrazloženju „Posebnog programa korišćenja budžetske pomoći – subvencije za 2026“ koje je potpisao direktor JP „Kovinski komunalac“ Milan Milovanov između ostalog kaže se: „Ovim programom obezbeđuju se uslovi za početak rada bazena u Kovinu. Planiraju se troškovi koji će se finansirati iz sredstava budžeta opštine Kovin. Cilj obezbeđivanja sredstava budžetske pomoći – subvencija je da se građanima opštine Kovin omogući pristupačnost korišćenja usluga bazena. Na ovaj način će se obezbediti pristupačne cene ulaznica kako za građane, tako i za sportske klubove i organizacije. U narednom periodu, kada bazen zaživi u punom kapacitetu, DEO sredstava će se obezbeđivati i iz sopstvenih izvora prihoda koji se ostvare iz vršenja delatnosti usluga bazena.“
Na javnoj raspravi povodom predloga nacrta budžeta za ovu godinu rečeno je da je pre planiranja subvencija za bazen iz budžeta, urađen elaborat, analiza ili neki drugi dokument, ostalo je nejasno tačno šta. Odgovor o tome potražio je odbornik Srđan Vukša, a tražili smo ga i mi u nadležnoj službi. Nismo ga dobili. Nezvanično nam je rečeno da je „NEKO uradio taj dokument, ne zna se ko, verovatno „Komunalac“, a da u njemu stoji i prihodna, a ne samo rashodna strana“. Koliko taj bazen može da zaradi, to interesuje građane opštine Kovin? U prvoj, ali i u svakoj narednoj godini, jer je projekcija da će se u pet narednih godina izdvajati 40, odnosno 60 miliona dinara za njegovo održavanje. Gde je tu ekonomska opravdanost?
Kako izmeriti troškove?
Najveći kritičar projekta zatvorenog bazena na Šljunkari od samog početka bio je predsednik OO DS Kovin Srđan Vukša, koji je sa skupštinske govornice više puta obrazložio zašto je po njemu ovaj projekat pogrešan i zašto nema budućnost.
Na pitanje da nam prokomentariše milionske subvencije za bazen Vukša između ostalog kaže: „Ovaj projekat je osuđen na propast, ne zato što me to raduje ili stavlja u poziciju da sam davnih dana bio u pravu, već zato što kada se stvari realno sagledaju sa svake strane, ovaj projekat je pogrešan i zaista nije održiv. Prema javno dostupnim podacima iz JP Kovinski Komunalac da će mesečno biti izdvajano oko 935.000 dinara za zarade zaposlenih, što u prevodu znači da se planiraju plate za 6 ili 7 radnika, zaključak bi mogao biti da će najveće dostignuće ovog bazen biti rezervisano za zbrinjavanje funkcionera SNS-a koji nakon bavljenja politikom više neće imati gde da se vrate. Tako da očekuje se da će na bazenu najverovatnije završiti ljudi poput bivšeg predsednik SO Kovin Zorana Bradanjija ili aktuelni Zamenik predsednice opštine, Ratko Mosurović.“
Svoj komentar na temu bazena dao je i poverenik Narodnog pokreta Srbije u Kovinu Darko Divac, odbornik opozicije u Skupštini opštine Kovin. „Prilično teško i nezahvalno je prognozirati da li će projekat bazena zaživeti i postati najmanje samoodrživ?! Kada umesto struke, politika, radi populizma donosi odluke o ovako kapitalnim projektima, priča je rđava od samog početka. Primetno je da ova tema postaje veliki teret za vladajuću garnituru, koja će po prirodi stvari morati da ga otvori što pre. Za dobijanje upotrebne dozvole, neophodno je ispuniti sve uslove, a posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, će biti veoma teško naći ljude iz struke koji će staviti potpis, ako sve nije po zakonu. Međutim, pravi ispiti počinju tek po otvaranju. Potrebno je iskustvo i ideje, a pokazalo se da sve što je dobro za zajednicu, a nije predstavljeno od strane vladajućeg režima je krajnje neprihvatljivo i odbačeno kao anatema (zahvaljujući trenutnoj odborničkoj većini ) u skupštini. Vlast nije večna i ovaj problem će morati da rešavaju neki novi ljudi, nadajmo se što pre“, kaže Darko Divac.
Predizborno promovisanje nezavršenog bazena
Bazen sam po sebi nije problem. Problem je model.
Ako javni objekat decenijama zavisi od subvencija, a pri tom naplaćuje uslugu građanima koji ga već finansiraju, onda to nije razvojna investicija, već stalna budžetska obaveza.
Relax u Kovačici danas stoji kao tihi, ali vrlo jasan podsetnik kako se ovakve priče mogu završiti.
Ostaje da se vidi da li će kovinski bazen biti mesto rekreacije ili još jedan objekat o kome ćemo za deset godina pisati u prošlom vremenu?
Mart nije daleko… Na „Komunalac“ smo prebacili ovlašćenja, daćemo i pare, zaposlićemo i ljude, pa sad i ako bazen ne proradi baš na vreme ili nikad, nije strašno.
Imamo i preduzeće za atomska skloništa u Srbiji sa više od stotinu zaposlenih, pa Beogradski metro sa dve stotine zaposlenih, što ne bi na jednom kovinskom bazenu bilo fiktivno zaposleno desetak?!
M. Ljiljanić
Naslovna fotografija: arhivski snimak sa obilaska bazena
Posmatrati i analizirati bazen samo sa ekonomskog aspekta održivosti je krajnje jednostrano,jer po toj logici bi trebali zatvoriti škole ,bolnice,sportske hale ,finansiranje sporta, a i bazen je deo objekata koji se ne prave iz turističkih pobuda,već služi razvoju dece ,omladine i plivačkog sporta, kao i ostali sportski objekti.Pančevo ulazi u gradnu drugog bazena za plivanje ,jer je u osnovnim školam uvedeno plivanje,koje je pokazalo veliku zainteresovanost dece i mladih,i postoje već četiri plivačka kluba sa više generacija mladih,plus plivački vaterpolo klubovi,što znatno doprinosi fizičkom i zdravstvenom razvoju mladih, termina za bazen maltene i nema za razliku od ostalih sportskih objekata. Zato proširite Vaše vidike i pogledajte ne samo gde idu pare i da li je ta investicija isplativa nego i koliko ona doprinosu razvoju dece, mladih i oupšte sportu u Kovinu.
Tačno, samo ulaz u školu se ne naplaćuje! I ovo je neuporedivo. Nema ovo veze sa sportskim razvojem dece. Da se o deci mislilo ne bi bazen bio napravljen u šumi šest kilometara od grada. treba ih zimi voziti i dovoziti. Drugo, da je pobuda tako čestita ne bi bazen koštao devet miliona evra. Moglo je to i za manje para, da više ostane za škole. I konačno, da nije te dirigovane politike: ajd sad svi da imaju bazen, ne bismo kupovali vaterpolo golove, a još ni klub nemamo. Pustite vi taj populizam. Javnost dobro zna s kim ima posla i zašto su ovde morale pare da se operu, a nekima i da prelije.
Sa ličnog egoističkog aspekta,nekima kao Vi ovakvi sportski objekti nemaju nikav značaj,ali imaju ogroman značaj zdravlje ,fizički i duhovni razvoj dece i omladine, a da li je gradnja takvih objekata,skupa ili preskupa to je potpuno drugo pitanje na koje odgovor treba da daju nadležni organi,a treba pozdraviti svaku akciju koja doprinosi razvoju dece i mladih,bez obzira da li to radi vlast koju ne podržavate,što je Vaše lično opredelenje. Možda se može mnogo toga zameriti trenutnoj vlasti u Kovinu, to stvar opozicije,ali zdravlje i razvoj mladih mnogo više košta ako se u njih ne ulaže ništa,već vode samo jalove rasprave.
Posmatrati i analizirati bazen samo sa ekonomskog aspekta održivosti je krajnje jednostrano,jer po toj logici bi trebali zatvoriti škole ,bolnice,sportske hale ,finansiranje sporta, a i bazen je deo objekata koji se ne prave iz turističkih pobuda,već služi razvoju dece ,omladine i plivačkog sporta, kao i ostali sportski objekti.Pančevo ulazi u gradnu drugog bazena za plivanje ,jer je u osnovnim školam uvedeno plivanje,koje je pokazalo veliku zainteresovanost dece i mladih,i postoje već četiri plivačka kluba sa više generacija mladih,plus plivački vaterpolo klubovi,što znatno doprinosi fizičkom i zdravstvenom razvoju mladih, termina za bazen maltene i nema za razliku od ostalih sportskih objekata. Zato proširite Vaše vidike i pogledajte ne samo gde idu pare i da li je ta investicija isplativa nego i koliko ona doprinosu razvoju dece, mladih i oupšte sportu u Kovinu.
Tačno, samo ulaz u školu se ne naplaćuje! I ovo je neuporedivo. Nema ovo veze sa sportskim razvojem dece. Da se o deci mislilo ne bi bazen bio napravljen u šumi šest kilometara od grada. treba ih zimi voziti i dovoziti. Drugo, da je pobuda tako čestita ne bi bazen koštao devet miliona evra. Moglo je to i za manje para, da više ostane za škole. I konačno, da nije te dirigovane politike: ajd sad svi da imaju bazen, ne bismo kupovali vaterpolo golove, a još ni klub nemamo. Pustite vi taj populizam. Javnost dobro zna s kim ima posla i zašto su ovde morale pare da se operu, a nekima i da prelije.
Sa ličnog egoističkog aspekta,nekima kao Vi ovakvi sportski objekti nemaju nikav značaj,ali imaju ogroman značaj zdravlje ,fizički i duhovni razvoj dece i omladine, a da li je gradnja takvih objekata,skupa ili preskupa to je potpuno drugo pitanje na koje odgovor treba da daju nadležni organi,a treba pozdraviti svaku akciju koja doprinosi razvoju dece i mladih,bez obzira da li to radi vlast koju ne podržavate,što je Vaše lično opredelenje. Možda se može mnogo toga zameriti trenutnoj vlasti u Kovinu, to stvar opozicije,ali zdravlje i razvoj mladih mnogo više košta ako se u njih ne ulaže ništa,već vode samo jalove rasprave.