Naslovna fotografija ChatGPT ilustracija

Trideset četiri dana nakon što je 21. jula u Deliblatskoj peščari prvi put registrovan požar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je 23. avgusta požarište. Dočekali su ga vatrogasci koji su nedeljama na terenu – u punoj zaštitnoj opremi, sa šlemovima na glavama, spremni da se vrate na liniju vatre.

Vučić je najpre helikopterom obišao područje, a potom razgovarao sa vatrogascima. Posle onoga što je video iz vazduha, ocenio je da su razmere uništenja velike, iako manje nego što je očekivao. Posebno je govorio o načinu na koji se vatra širila – u pojedinim delovima potpuno je spalila rastinje, dok su neposredno pored ostajale zelene površine.

Ali poruka predsednika nije bila da Srbija nije imala dovoljno opreme. Naprotiv.

„Što se tiče oruđa i opreme, mi smo evropski gigant“, rekao je Vučić, navodeći da su helikopteri koje je Srbija dobila iz Evrope slabiji po nosivosti od domaćih. Dodao je da je za poslednjih devet godina nabavljeno više opreme nego tokom prethodnih 30 godina.

Prema njegovoj oceni, prednost evropskih zemalja nije toliko u tehnici koliko u sistemu saradnje – mogućnosti da se u kriznoj situaciji snage iz različitih država brzo angažuju i međusobno pomognu.

Upravo je to pitanje tokom njegove posete bilo posebno zanimljivo, jer je Srbija u tom trenutku već primila pomoć iz inostranstva.

„Naši vatrogasci su heroji“

Predsednik je posebno zahvalio vatrogascima, bageristima, dobrovoljnim vatrogasnim društvima i meštanima koji su danima pomagali u borbi sa vatrom.

Najavio je da će odlikovati veliki broj vatrogasaca koji su učestvovali u gašenju požara, ocenjujući da su upravo oni zaslužni što nema ljudskih žrtava i što nijedna kuća nije izgorela. Prema njegovim rečima, trojica vatrogasaca našla su se u životnoj opasnosti kada je preko njih prešla požarna oluja.

Vučić je, međutim, vatrogascima ostavio i svojevrsni zadatak za posle požara. Od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i načelnika Sektora za vanredne situacije Luke Čaušića zatražio je da, kada sve bude završeno, analiziraju šta je moglo da se uradi bolje i brže i šta sistemu nedostaje.

„Verujem da nema dovoljno ljudi pa ako treba da zaposlimo nove, ali obučene ljude“, rekao je Vučić, uz poruku da ne želi da ljudi beže kada se suoče sa opasnošću.

Istovremeno je izgovorio i rečenicu koja će ostati kao politički rezime njegovog obilaska:

„Mi smo velesila u gašenju požara.“

Od „ne treba nam pomoć“ do Iljušina

Problem je, međutim, što je požar u Deliblatskoj peščari već pokazao da pitanje opremljenosti nije samo pitanje broja helikoptera i tona vode.

Požar je počeo da tinja još 21. jula, a 5. avgusta se rasplamsao i izmakao kontroli. Od tada je borba sa vatrom postala višenedeljna operacija na izuzetno teškom terenu, uz vetar koji je menjao pravac i onemogućavao jednostavno gašenje.

Kada je postalo jasno da domaći kapaciteti nisu dovoljni da se požar brzo stavi pod kontrolu, Srbija je prihvatila međunarodnu pomoć.

Najpre je stigao ruski Iljušin Il-76P, veliki protivpožarni avion koji je počeo da dejstvuje 20. avgusta. Za dva dana njegovog angažovanja, prema tada objavljenim podacima, izbačeno je oko 420 tona vode.

Vučić je tokom posete zahvalio Rusiji na pomoći, ali je istovremeno govorio i o evropskom mehanizmu.

A onda su, 21. avgusta, aktivirane evropske snage.

Evropa stiže u Peščaru

Srbija je aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije, nakon čega su u roku od 24 sata mobilisana četiri helikoptera „Black Hawk“ iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i kopnene vatrogasne ekipe iz Nemačke i Rumunije.

Time je Deliblatska peščara postala mesto na kojem su se, rame uz rame sa srpskim vatrogascima, našle međunarodne ekipe i tehnika – ruski Iljušin sa jedne strane i evropske snage sa druge.

I upravo je evropska pomoć otvorila još jedno pitanje: nije li mogla biti zatražena ranije?

Zvanični odgovor EU bio je jasan – pomoć se aktivira kada je država zatraži.

Ambasador EU: „Pomoć mora da bude zatražena“

Dan nakon Vučićeve posete, 24. avgusta, u Grebenac je došao ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat, da obiđe evropske i srpske vatrogasce koji učestvuju u gašenju požara.

Njegova poruka bila je znatno manje politička, a mnogo više operativna:

„Pomoć mora da se zatraži da bi bila pružena.“

Bekerat je rekao da je EU, nakon što je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite, uspela da u roku od 24 sata obezbedi i uputi pomoć.

Za njega je to bio konkretan primer evropske solidarnosti – Rumunija, Nemačka, Slovačka i Češka poslale su helikoptere, vozila i ljudstvo, a u Srbiji je ukupno bilo angažovano oko 150 pripadnika tih timova.

Ambasador je otišao i korak dalje. Nije govorio samo o gašenju.

Rekao je da se nada da će EU moći da pomogne Srbiji ne samo u zaustavljanju i gašenju požara već i u obnovi i pošumljavanju područja pogođenih vatrom.

To je važna poruka za Peščaru, jer će trenutak kada se vatra konačno ugasi biti tek početak mnogo dužeg procesa – procene štete, obnove staništa i pošumljavanja.

Dačić: „Najvažnije je da smo sačuvali živote i kuće“

Sa Bekeratom je požarište obišao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Njegov rezime bio je jednostavan: najvažnije je da su sačuvani ljudski životi i kuće. U Grebencu je ponovio da nijedan ljudski život nije izgubljen i da nijedna kuća nije izgorela. Istovremeno je naveo da je od početka avgusta u Srbiji registrovano 3.217 požara na otvorenom.

Dačić je pritom ponovio i tezu o visokoj opremljenosti Sektora za vanredne situacije, navodeći da Srbija danas ima osam helikoptera za gašenje požara, od kojih su četiri visoke klase sa velikom nosivošću, dok je ranije raspolagala sa svega dva ili tri helikoptera nosivosti oko 1,3 tone vode.

Tako se u nekoliko dana na požarištu susrelo nekoliko različitih poruka.

Vučić govori o Srbiji kao „evropskom gigantu“ po opremi. Dačić o jednom od najopremljenijih sistema u Evropi. EU ambasador govori o brzini evropskog mehanizma – ali i podseća da pomoć mora biti zatražena. A na terenu, ispred svih njih, ostaju vatrogasci u šlemovima i punoj opremi, ljudi koji su više od mesec dana na požarištu.

Njihov posao još nije završen.

Jer za Peščaru se, nakon gašenja poslednjeg plamena, tek otvara pitanje koliko je izgorelo, šta je izgubljeno i koliko će decenija biti potrebno da se ono što je nestalo iz ovog prostora ponovo vrati.

Priredila V.Živkov

Fotografije ambasadora Fon Bekerata preuzete sa https://europa.rs/?lang=en