Sudbina Rudnika Kovin već duže vreme je tema o kojoj se u javnosti više nagađa nego što se zna. Ne zato što pitanja nisu postavljena, već zato što odgovori izostaju. Umesto jasnih i preciznih informacija, javnost dobija tišinu, relativizaciju ili napade na one koji se usuđuju da pitaju. Portal Kovinske info, kao i predstavnici opozicije, mesecima unazad postavljaju konkretna pitanja: šta će se desiti sa Rudnikom Kovin kada se iscrpe postojeće rezerve? Da li će se eksploataciono polje širiti i u kom pravcu? Zašto je privatna firma platila izradu Plana detaljne regulacije (PDR)? Ko donosi odluke, a ko snosi odgovornost? Odgovora nema. Ili su svedeni na već dobro poznatu matricu: „A šta su oni bivši radili?“
Slava Bojadžievski
U pokušaju da se otklone sumnje, direktor JP „Urbanizam Pančevo“ Slava Bojadžievski izjavio je da je Plan detaljne regulacije urađen „apsolutno po zakonu i po svim pravilima struke“, da je bio tri puta na javnom uvidu i da se prostire na površini od 14,9 hektara na obali reke, gde je predviđena dalja podvodna eksploatacija uglja.
Prema njegovim rečima, PDR ne daje nikakvo eksploataciono pravo, već predstavlja osnov za dalje administrativne korake, izdavanje građevinskih dozvola i rešenja o izvođenju radova. Plan je, kako navodi, praćen strateškom procenom uticaja na životnu sredinu i usklađen sa više zakona: od planiranja i izgradnje, preko zakona o rudarstvu, do zakona zaštite životne sredine. Međutim, ključni problem nije u tome šta PDR formalno jeste, već kako se o njemu komunicira. Ili tačnije kako se ne komunicira.
Violeta Ocokoljić: „Mešate babe i žabe!“
Predsednica opštine Kovin Violeta Ocokoljić ocenila je da je „dosta bilo politizacije“ i „pumpanja“ oko PDR-a, tvrdeći da se „uporno mešaju babe i žabe“, odnosno rudnik i planski dokument. Prema njenim rečima, izrada PDR-a ni na koji način ne daje eksploataciono pravo ni privatnoj firmi koja je platila plan, ni samom rudniku, te da je širenje prostora predviđenog za eksploataciju „strateški interes države“. Ali upravo tu leži suština problema ako je u pitanju strateški interes države i lokalne zajednice, zašto se o njemu govori tek kada se pojave pitanja? Zašto opštinska vlast nije održala nijednu konferenciju za medije na ovu temu? Zašto je privatna firma platila izradu PDR-a ako je u pitanju strateški interes države i lokalne zajednice?
Iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj saznajemoda je Energetskom kompleksu doo Beogradodobreno ekploataciono polje Rudnika Novi Kovin na delu ležišta uglja Kovin. Prema administrativnoj podeli eksploataciono polje se nalazi na K.O. Gaj, K.O. Dubovac i K.O. Kovin, a površina dodeljenog eksploatacionog polja je 34,2 hektara. Dalje se navodi da je eksploataciono polje upisano na listu 115 katastra eksploatacionih polja koji se vodi u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Određuje se i zaštitni prostor u širini od 500 metara oko eksploatacionog polja potreban radi mogućeg širenja polja u zahtevanim koordinatama, uz izuzimanje prostora oko crkvenog poseda i naselja Malo Bavanište i Beli Breg.
Da bi Pokrajinski sekretarijat izdao odobrenje za eksploataciono polje privatnoj kompaniji, Energetski kompleks doo morao je da dostavi dokumentaciju propisanu članom 70. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima među kojima se nalazi i akt jedinice lokalne samouprave nadležne za poslove urbanizma u pogledu usaglašenosti eksploatacije sa odgovarajućim prostornim planovima. Naime, opštinska uprava izdala je Energetskom kompleksu akt – informacije o lokaciji o mogućnostima i ograničenjima gradnje na prostoru eksploatacionog polja definisanog za izradu rudarskog projekta eksploatacije uglja na K.O. Gaj, Dubovac i Kovin izdat od strane Opštinske uprave Kovin, odeljenja za urbanizam i stambeno komunalna pitanja. Takođe na ovom prostoru rađena je i studija izvodljivosti podvodne eksploatacije uglja i otkrivke na delu polja A i B kovinskog ležišta koju je izradio Rudarski institut iz Zemuna.
Na kraju, u dopisu Pokrajinskog sekretarijata kaže se da je na osnovu izveštaja rudarskog inspektora, sektor za inspekcijski nadzor, odsek za inspekcijski nadzor za mineralne sirovine i energetiku utvrđeno da privredno društvo Energetski kompleks doo Beograd ispunjava uslove propisane Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima i da u skladu sa odredbama napred navedenog zakona može biti nosilac odobrenja.
Na rudniku havarija
U Rudniku Kovin, 24. novembra 2025. godine došlo je do havarijskog zastoja u radu bagera, navedeno je u odgovoru ovog preduzeća na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kako se navodi u odgovoru, defektažom je utvrđeno da je došlo do pucanja noseće sajle i otkidanja koturača sa nosača reznog točka, čime je onemogućeno podizanje reznog točka. Dodatnim pregledom ustanovljeno je i da su na nosaču reznog točka nastale pukotine usled pada nosača.
Radovi na alternativnom podizanju nosača reznog točka izvođeni su tokom decembra meseca, a kako se ističe, nosač je uspešno podignut iznad površine vode, čime je omogućeno dalje izvođenje radova. U toku ovih aktivnosti izvršeno je osposobljavanje i opravka nosača reznog točka, kao i svih pripadajućih delova ovog sklopa glavnog bagera, kako bi se nastavilo sa eksploatacijom.
U odgovoru se takođe navodi da je Rudnik Kovin početkom godine obavestio Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj o izvršenim dodatnim geološkim istraživanjima u okviru odobrenog eksploatacionog polja. Ta istraživanja su sprovedena tokom godine i obrađena u Elaboratu o rezervama uglja, koji je dostavljen nadležnom sekretarijatu radi dalje procedure za overavanje novih rezervi.
Prema rezultatima istraživanja i Elaboratu, u južnom delu eksploatacionog polja Rudnika Kovin nalazi se oko 4.233.500 eksploatabilnih tona uglja, što, kako se navodi, obezbeđuje oko 11 godina tehnološko-ekonomskih održive eksploatacije.
Ali, kakavog je kvaliteta taj ugalj? Da li je bolji ili lošiji od onog koji je na drugom eksploatacionom polju za koje je zainteresovan Energetski kompleks?
