– Kad pomislim koga sam sve sreo i upoznao i gde sam sve bio, nekad sam sebi zavidim, časna reč– rekao je novinar, producent, muzički urednik Petar Peca Popović u subotu veče, gostujući po drugi put u Kovinu, ovoga puta u kafeu Mis.
Znajući da će se ponoviti publika od pre dva meseca, kada je promovisao svoje knjige u Biblioteci „Vuk Karadžić“, Peca je pričao priče iz svog prebogatog životnog iskustva, koje prethodno nije, na šta ga je podstakao i njegov promoter Slobodan Stojanović, koji je ujedno bio i domaćin ove nesvakidašnje književne večeri.
„Sve počinje i završava muzikom, zar ne?“
Ovako je počeo Popović svoju priču, a potom je publiku vratio u isti dan samo pedeset godina unazad, kada je, baš 16.septembra davne sedamdeset i neke, u Londonu iznajmio sobu, toliko prljavu da je bilo teško ne reagovati. Gazdarica mu je naplatila dve funte, a on je pitao može li da se počisti.
-Ali ovde je sam Brams spavao, rekla je samouverena Britanka.
– Dobro, ali da li ste je od tada čistili? – pitao je Peca i ostao ipak u sobi, preko puta koje je bio kafe, odatle se čula Hendriksova gitara i tu je svirao lično on.
Samo jedno od tolikih imena koje je upoznao, slušao, dodirnuo iz sveta roka, muzike koju je živeo, o kojoj je pisao, koju je producirao.
Nema značajnijeg koncerta na kome nije bio, nema umetnika koga nije sreo, u bivšoj Jugi nema onog ko se muzikom bavio da ga Peca nije upoznao, sreo ili producirao.
Zato je on veliki, zato je veče s njim uvek drugačije, a u četiri knjige koliko je izdao i u petoj koja sad izlazi, deo je tih priča, iza vinila i drugih nosača zvuka, kada pesma već počne da živi i donosi slavu svom autoru i izvođaču. Pre tog savršenog zvuka i magije koju prenosi na slušaoca, neki je Hendriks Vanči u Londonu dao 5 funti za kožne čizme i nije dočekao da ih obuje, a Vanča čuva tih pet funti da mu ih vrati kad se jednog dana opet sretnu. I iza toga je Fredi Merkjuri koji prodaje ovčije bunde da bi prehranio sebe i porodicu. Iza toga je Radivoje Korać Žuća koji donosi ploče iz belog sveta, magiju zvuka i muzike u koju se tih pedesetih- šezdesetih gleda kao u ikonu. I iza tog glamura su one godine kada je glavna faca na ŽURU lik koji ima long plejku. Kad on dolazi, žur počinje. Ako se naljuti, on uzima svoju ploču i odlazi…
Nekada je bila muzika važna, danas je važna pojava. Danas su umetnici popularni, nekada su bili uspešni kada prodaju tiraže od nekoliko desetina, stotina ili milion primeraka.
–Ko, uopšte, danas zna, koliki su tiraži svih tih poznatih imena? Niko! To se ne meri. Meri se samo popularnost!- rekao je veliki, a tako jednostavan i neposredan gospodin Petar Peca Popović.
V. Živkov
