Povodom 20. maja, Svetskog dana pčela, koji su Ujedinjene nacije ustanovile kako bi ukazale na presudan značaj oprašivača za opstanak prirode i bezbednost hrane, pčelari širom sveta šalju apele za zaštitu ovih dragocenih insekata. Međutim, ova velika globalna tema i te kako ima svoj lokalni odjek ovde, u našoj opštini.
Pčelari Kovina i okoline i ove godine ovaj datum dočekuju sa pomešanim osećanjima. Dok su prolećne paše donele nadu u dobro medobranje, klimatske promene i sve nepredvidljivije prolećne oscilacije stavljaju zajednice pred ozbiljan ispit. Ipak, najveća briga lokalnih pčelara ostaje opasnost od neodgovorne upotrebe pesticida i sredstava za zaštitu bilja u voćarstvu i ratarstvu tokom sezone cvetanja.
Zdravlje pčela je direktan lakmus papir stanja životne sredine u našem Banatu. Svako neodgovorno prskanje useva ne uništava samo pčelinja društva, već direktno ugrožava stabilnost lokalnog ekosistema, kao i prinose u našim voćnjacima, vinogradima i njivama. Pčele podižu prinos gajenih kultura i do 30 odsto, što znači da pčelari i ratari nisu suprotstavljene strane, već partneri koji moraju da sarađuju.
Spas pčela u kovinskom ataru je zajednički zadatak. Svetski dan pčela nas podseća da bez njih nema plodne banatske ravnice, bogatih voćnjaka, ni raznolike prirode koja nas okružuje. O očuvanju oprašivača moramo misliti svakog dana, a ne samo dvadesetog maja.
Dejan Kreculj
