Kamere koje treba da otkriju požar pre nego što postane katastrofa postoje godinama na prostoru Deliblatske peščare u delokrugu gazdovanja ŠG „Banat“ Pančevo. Kako je sistem nastao, kako je dograđivan i šta danas zapravo možemo da očekujemo od njega?

Deliblatska peščara nije obična šuma. To je jedno od najvrednijih i najosetljivijih prirodnih područja u Srbiji, ali istovremeno i prostor sa izuzetno velikim rizikom od šumskih požara.

Zbog toga je još posle velikog požara 1996. godine počelo ozbiljnije unapređivanje sistema zaštite.

Jedna od najvažnijih mera bilo je postavljanje osmatračnica i njihovo opremanje video-nadzorom.

Od osmatračnice do kamere

Prema podacima koje je RTS objavio 2021. godine, nakon velikog požara 1996. godine odlučeno je da se izgradi šest osmatračnica, koje su 2006. godine opremljene video-nadzorom.

Iz operativnog centra u ŠRC „Čardak“ prati se stanje na području Peščare.

RTS tada navodi da operater preko kamera može da uoči dim, a da se precizna lokacija požara određuje ukrštanjem azimuta sa više kamera.

Drugim rečima, kamera ne treba samo da kaže da „negde gori“, već da omogući da se što preciznije utvrdi gde gori.

To je kod šumskog požara od ogromnog značaja.

Jer nekoliko minuta može da odluči da li će ekipa gasiti početno žarište ili požar koji je već zahvatio veliko područje.

Sistem video-nadzora Deliblatske peščare uspostavljen je sredinom 2000-ih, a javno dostupni podaci kao godine početka navode 2006. i 2007.

Koliko je kamera bilo?

U dokumentaciji iz 2015. godine, koja se odnosi na imovinu ŠG „Banat“, evidentirano je pet kompleta kamera za video-nadzor nabavljenih 2006. i 2007. godine.

Četiri kompleta imaju godinu nabavke 2006, a jedan 2007.

Međutim, dokumentacija „Vojvodinašuma“ iz 2020. godine već jasno opisuje postojeći bežični sistem sa šest motorizovanih PTZ kamera postavljenih na šest osmatračnica:

• Čardak,
• Devojački bunar,
• Đurin bor,
• Dubovac,
• Korn,
• Šumarak.

Dakle, do 2020. godine sistem je dokumentovan kao sistem od šest motorizovanih kamera.

Prva velika modernizacija – 2014.

Dokumentacija iz 2020. godine daje još jedan veoma važan podatak.

Na osmatračnicama Šumarak, Čardak, Dubovac i Korn 2014. godine postavljene su nove IP HD PTZ „speed dome“ kamere Hikvision DS-2DE7174, visoke osetljivosti, sa motorima i daljinskim upravljanjem.

Istovremeno, u dokumentaciji se navodi da su na Kornu i Dubovcu postojale i stare PTZ kamere Samsung SDZ475 sa 30x optičkim zumom.

To pokazuje da sistem nije bio statičan.

Kamere su menjane i unapređivane kako se razvijala tehnologija.

2017/18: nova dogradnja sistema

Još zanimljiviji trag nalazi se u javnoj nabavci „Vojvodinašuma“ za „Sistem video nadzora i alarmni sistemi 2017.“

Nabavka je bila podeljena na više partija, a Partija broj 2 nosila je naziv:

„Unapređenje video nadzora u SRP Deliblatska peščara (sa uslugom instaliranja)“.

Ovo je veoma važan podatak jer pokazuje da je 2017/18. godine postojala konkretna investicija u unapređenje sistema.

Dokumentacija navodi dve lokacije:

Devojački bunar i Đurin bor.

Za te dve lokacije predviđena je nabavka i ugradnja dve Hikvision DS-2DE7230IW-AE PTZ kamere, odnosno kamera odgovarajućih karakteristika.

To su kamere od 2 megapiksela.

Ali postoji još jedan detalj koji je posebno važan.

TRODNEVNA TERENSKA VEŽBA GAŠENJA ŠUMSKIH POŽARA U DELIBLATSKOJ PEŠČARI U OKVIRU PROJEKTA FIREGUARD

Na dve osmatračnice nije bilo struje

U konkursnoj dokumentaciji „Vojvodinašuma“ izričito piše da su lokacije Devojački bunar i Đurin bor pristupačne samo terenskim vozilima i da na njima nema struje za izvođenje radova.

Zbog toga je za obe kamere predviđeno posebno napajanje solarnom energijom.

Nabavka je uključivala po jedan solarni panel od 150 W sa kontrolerom, nosačima i kompletnom opremom za povezivanje sa kamerom.

To znači da su projektanti sistema morali da reše jedan od osnovnih problema nadzora velikog šumskog područja – kako obezbediti neprekidan rad opreme na izolovanim lokacijama.

2018: sistem nije samo postojao – morao je da se održava

„Vojvodinašume“ su 2018. godine ugovorom predvidele održavanje i popravku bežičnog sistema video-nadzora i alarmnog sistema.

U dokumentaciji se ponovo navodi šest lokacija:

Čardak, Devojački bunar, Đurin bor, Dubovac, Korn i Šumarak.

To je važno zato što pokazuje da sistem nije bio jednokratna investicija.

Kamere, komunikacija, napajanje i prateća oprema zahtevaju servis i održavanje.

2020: šta je sistem tada zapravo mogao?

Konkursna dokumentacija za održavanje sistema iz 2020. godine daje možda najprecizniji opis tehničkog stanja.

„Vojvodinašume“ tada navode da je bežični sistem video-nadzora u Deliblatskoj peščari uveden zbog prevencije šuma od požara, ali i sprečavanja krađa.

Dakle, njegova funkcija nije isključivo protivpožarna.

Postojalo je šest motorizovanih PTZ kamera.

PTZ znači da kamerom može daljinski da se upravlja – može da se pomera, usmerava i zumira.

To je velika razlika u odnosu na običnu fiksnu kameru.

Šta kamera zapravo radi kada izbije požar?

Najvažnija funkcija je rano otkrivanje.

Operater prati sliku sa kamera i, kada primeti dim ili drugi znak požara, određuje njegovu lokaciju.

Prema objašnjenju koje je RTS objavio 2021. godine, lokacija se može određivati ukrštanjem azimuta sa više kamera.

Nakon toga informacija mora da se pretvori u akciju.

Šumska uprava ima protivpožarne kamione, traktore sa tanjiračama i ekipe koje treba da izađu na teren.

RTS je 2021. godine objavio da su ekipe, prema tadašnjoj proceni, mogle da budu na terenu za oko deset minuta.

To je prava svrha video-nadzora:

Ne da zameni vatrogasce, već da im omogući da što ranije znaju gde treba da krenu.

A šta se vidi kamerama?

Tu dolazimo do pitanja koje je danas posebno važno.

Postojanje šest kamera ne znači automatski da je svaki deo Peščare vidljiv.

Svaka kamera ima određeni ugao pokrivanja.

Postoje tereni koji mogu biti zaklonjeni reljefom, vegetacijom ili drugim preprekama.

Zato je veoma važno znati:

kolika je stvarna površina koju šest kamera može da nadzire i postoje li „slepe zone“?

Takođe, podatak da kamera ima veliki optički zum ne znači da može da vidi sve na prostoru od 30.000 hektara.

Optički zum omogućava detaljniji pogled u određenom pravcu, ali ne pretvara jednu kameru u uređaj koji vidi svaki deo šume.

Video-nadzor i krađe

Dokumentacija iz 2020. godine navodi još jednu funkciju sistema – sprečavanje krađa.

To otvara dodatnu mogućnost korišćenja kamera.

Sistem može da registruje kretanje ljudi ili vozila na određenim mestima i da posluži kao pomoć u naknadnom utvrđivanju događaja.

Ali za to je važno pitanje čuvanja snimaka.

Koliko dugo se snimci čuvaju?

Da li se snima neprekidno ili se snimci čuvaju samo pod određenim uslovima?

Ko ima pristup snimcima?

Da li je moguće naknadno utvrditi šta je kamera registrovala pre izbijanja požara?

To su pitanja koja iz dostupne dokumentacije ne možemo pouzdano odgovoriti.

2026: sistem je i dalje deo protivpožarne zaštite

Da sistem nije ostao samo deo stare infrastrukture pokazuje i činjenica da je u okviru projekta FIREGUARD tokom 2026. godine učesnicima terenske vežbe u Deliblatskoj peščari ponovo predstavljen sistem video-nadzora za zaštitu od požara u Rezervatu.

Drugim rečima, video-nadzor je i dalje sastavni deo koncepta zaštite Peščare od požara.

U okviru projekta FIREGUARD, koji se realizuje kroz Interreg IPA program prekogranične saradnje Srbija–Rumunija, sistem se posmatra zajedno sa drugim merama – opremom, obukom, vodosnabdevanjem, protivpožarnim linijama i organizacijom intervencije.

To je zapravo pravi način da se posmatra video-nadzor.

Ne kao čarobno rešenje, već kao prva karika u lancu zaštite.

I zato se posle svakog velikog požara vraćamo na isto pitanje:

Ako kamera rano registruje dim – koliko brzo informacija stiže do ekipe?

Ako kamera vidi požar – da li ekipa može da priđe?

Ako ekipa može da priđe – da li ima dovoljno vode i opreme?

Ako se požar brzo širi – da li postoje protivpožarni proseci?

Ako požar promeni pravac – koliko brzo se sistem može prilagoditi?

I najvažnije:

Da li je u trenutku izbijanja konkretnog požara sistem bio potpuno funkcionalan?

To je pitanje na koje se ne može odgovoriti samo činjenicom da šest kamera postoji.

Kad sve ovo saznajemo iz javno dostupnih podataka otvaraju se pitanja za „Vojvodinašume“

Posle velikih požara pitanje više nije da li kamere postoje.

To već znamo.

Mnogo važnije je dobiti odgovore na sledeće:

Koliko kamera trenutno funkcioniše?

Da li svih šest osmatračnica danas ima aktivne kamere?

Kada je poslednji put izvršen kompletan servis?

Da li postoji automatska detekcija dima ili požar detektuje operater?

Koliko ljudi prati kamere i u kojim smenama?

Koliko dugo se čuvaju snimci?

Koliko je bilo kvarova sistema u poslednje tri godine?

Da li postoje zone Peščare koje nisu pokrivene?

Da li je sistem bio potpuno funkcionalan kada su izbili veliki požari 2026. godine?

Koliko je novca poslednjih godina potrošeno na održavanje i modernizaciju sistema?

I možda najvažnije:

Da li su snimci sa kamera dostupni za utvrđivanje uzroka i razvoja velikog požara?

Jer ako kamera treba da bude „oko“ Deliblatske peščare, onda javnost ima pravo da zna koliko dobro to oko vidi, koliko brzo upozorava i šta se događa kada nešto primeti?

Video-nadzor može da bude izuzetno važan deo zaštite.

Ali on je samo alat.

Prava vrednost sistema meri se tek u trenutku kada se na ekranu pojavi prvi dim.

Tada se vidi da li tehnologija zaista radi svoj posao – i koliko brzo ono što je kamera videla postaje reakcija na terenu.

Kovinske info uz pomoć AI alata