Foto: Jedne letnje nedelje biće ovde i 3600 kupača…
Tri godine kako postoji studija koju Opštinska uprava Kovin nije želela da javnosti pokaže, koja je plaćena novcem građana i koja se odnosi na javni objekat koji je izgrađen javnim novcem. Objašnjenje je bilo prilično neobično, objavljivanje studije moglo bi da ugrozi ekonomiju opštine i poslovanje budućeg bazena.
Na kraju je Poverenik za informacije od javnog značaja naložio Opštinskoj upravi Kovin da studiju dostavi, jer je reč o dokumentu koji je plaćen iz javnog budžeta i odnosi se na javni objekat. I sada, kada je dokument konačno ugledao svetlost dana, postavlja se pitanje šta je to u ovoj studiji bilo toliko osetljivo da građani tri godine nisu smeli da je vide? Jer kada se pročita od početka do kraja, mnogo toga jeste zanimljivo. Posebno brojke. A neke od njih deluju kao da se Šljunkara ne nalazi u Kovinu, već negde na obali Sredozemnog mora.
Ako se ostvari sve ono što je napisano u studiji, Kovin će imati bazen sa ozbiljnim brojem korisnika, jezero sa hiljadu kupača, gotovo stalno popunjen autokamp i kompleks koji će biti privredni gigant po broju zaposlenih i angažovanih, uz pravilno upravljanje, imaće i sasvim pristojne prihode. Samo što je potrebno prvo otvoriti bazen.
A to je, kao što znamo, u Kovinu najteži deo projekta.
Da krenemo od početka
Krajem 2023. godine, godinu dana pred planirani završetak radova, načelnica Opštinske uprave Kovin Jelena Čolaković potpisala je zahtev za pokretanje postupka nabavke studije „potrebnih dodatnih ulaganja, prihoda i troškova funkcionisanja sportsko-rekreativnog centra Šljunkara u Kovinu“. Studija je plaćena iz budžeta Opštine Kovin nešto manje od 1,2 miliona dinara. Cilj je bio da se utvrdi šta je još potrebno uložiti kako bi objekti bili spremni za rad, koliko će koštati njihovo funkcionisanje, koliko radnika je potrebno, koliko se prihoda može očekivati i kakav bi model finansiranja trebalo primeniti. Dakle, građani su platili ozbiljan novac da bi dobili odgovor na veoma jednostavno pitanje, koliko će nas još koštati ono u šta već godinama ulažemo? I koliko će ljudi koristiti ono što godinama gradimo? Studija je, kako sada vidimo, imala odgovor. I taj odgovor je prilično optimističan. U jednoj opciji.
Gde su ti ljudi?
Za početak, stručnjaci iz instituta su utvrdili da bazen, prema pravilima sigurnosti ima kapacitet od 170 kupača u vodi. Dnevni kapacitet, uz 12 sati rada, procenjen je između 500 i 1.000 kupača. A onda dolazimo do projekcije posećenosti. U osnovnom scenariju, pošto studija ima osnovni i optimistički scenario, očekuje se da će kovinski bazen imati prosečno 100 posetilaca dnevno tokom zimske sezone i 300 dnevno tokom letnje sezone. U optimističkom scenariju brojke postaju još zanimljivije. Tada se očekuje 300 posetilaca dnevno zimi i čak 900 dnevno leti. Dakle, u optimističnoj varijanti bazen bi tokom letnjih dana trebalo da posećuje prosečno 900 ljudi. I tu dolazimo do pitanja koje se samo nameće. Gde su ti ljudi? Ne pitamo gde su sada, jer bazen još nije otvoren. Pitamo na osnovu čega je procenjeno da će ih biti toliko. U samoj studiji piše da je jedan od zadataka bio da se, pored projektne dokumentacije, izvrši i uvid na licu mesta, kao i intervjuisanje predstavnika naručioca. Telefonskim putem probali smo da saznamo nešto više o načinu izrade studije od direktorke Instituta za unapređenje poslovanja Jelene Pavićević. Pitali smo je i da li je bila u Kovinu i na Šljunkari kako bi se uverila u realno stanje i posećenost lokacije? Rečeno nam je da pitanja pošaljemo elektronskom poštom i da ćemo odgovore dobiti naknadno. Na jednostavna pitanja, međutim, nismo želeli da trošimo vreme na višednevna dopisivanja. Da li je gospođa Pavićević informacije o budućoj posećenosti i funkcionisanju kompleksa dobijala od lokalnih funkcionera i koliko su te informacije odgovarale stvarnom stanju, neka ostane između njih.
Šljunakara kao Budva u sezoni
Za osnovni scenario studija kaže da će Kovin imati posećenost sličnu drugim mestima u Srbiji. Za optimistički scenario ide se čak tri puta više. A kao jedan od repera koriste se podaci o fizičkoj aktivnosti stanovništva i podaci o plivanju iz drugih država. Španija, Engleska, Irska, Škotska, Australija i Novi Zeland, jer Srbija nema podatke o tome koliko stanovništva koristi vodene sportove, pa su uzeti podaci iz drugih zemalja. Drugim rečima, za procenu koliko će Kovinaca i ljudi iz okoline dolaziti na bazen, konsultanti nisu mogli da se oslone na domaću statistiku o navikama plivača. Pa su pogledali svet.
Još zanimljivija je projekcija za samo jezero Šljunkara. U osnovnom scenariju predviđeno je prosečno 600 posetilaca dnevno tokom 120 dana sezone. Tokom 20 najtoplijih vikend dana očekuje se prosečno 1.200 posetilaca dnevno. Tokom 55 najtoplijih radnih dana 700 dnevno. Tokom 45 manje toplih radnih dana očekivani broj kupača je 300 dnevno. U optimističkom scenariju brojke skaču na 1.900 posetilaca prosečno dnevno, dok se tokom najtoplijih vikenda očekuje čak 3.600 ljudi dnevno. Da stavimo to malo u lokalne okvire.
Mi smo na jezeru Šljunkara, čak i u najboljim danima i kada je vreme bilo idealno, teško mogli da vidimo toliko kupača nedeljno koliko studija predviđa za jedan optimistični dan. Ali dobro. Možda je problem bio u tome što tada nije postojala studija. Sa studijom je očigledno sve mnogo posećenije.
I kad je džabe bude 50 dinara na dan
Posebno je zanimljivo što studija sama konstatuje da se na prirodnim kupalištima u Srbiji uglavnom ne naplaćuje ulaz. Za Šljunkaru je u osnovnom scenariju predviđen upravo takav model – besplatan ulaz. U optimističkom scenariju ulaznica bi bila 50 dinara, odnosno 1.000 dinara za sezonsku kartu. Dakle, u jednom scenariju opština Kovin bi imala besplatno jezero sa projektovanih 600 posetilaca prosečno dnevno, u optimističkom 1.900, a najtoplijih dana čak 3.600. I sve to bez naplate ulaza u osnovnom scenariju. Naravno, moguće je da se procene ostvare. A onda se u tabeli pojavljuje 3,6 miliona dinara prihoda od jezera. I upravo ovde dolazimo do jedne od zanimljivijih stvari u celoj studiji. U tekstualnom delu jasno piše da je u osnovnom scenariju ulaz na jezero besplatan. Međutim, u tabeli „Projekcija novčanih tokova“, u osnovnom scenariju za prvu godinu stoji „prihod od jezera“ 3.600.000 dinara. Odakle? Studija to ne objašnjava. A brojka je posebno zanimljiva jer se gotovo savršeno dobija računicom 600 posetilaca puta 120 dana puta 50 dinara iznosi 3.600.000 dinara.
Kompleks na Šljunkari kao igra brojkama
Prema tabeli, ukupni prihodi kompleksa u osnovnom scenariju iznose: 24.598.000 dinara u prvoj godini, 28.553.800 dinara u drugoj, 33.219.340 dinara u trećoj godini. Najveći prihod u prvoj godini trebalo bi da donese bazen 13.744.000 dinara, autokamp bi trebalo da donese 7.254.000, a jezero 3.600.000 dinara. U trećoj godini prihod od bazena prema projekciji raste na 20.086.000 dinara, autokampa na 8.777.340, a jezera na 4.356.000 dinara. U optimističkom scenariju brojke su, naravno, mnogo veće. Ukupan prihod kompleksa u prvoj godini projektovan je na čak 70.710.000 dinara. Od toga: 41.088.000 dinara od bazena, 12.462.000 od autokampa i 17.160.000 od jezera. U trećoj godini ukupni prihod bi, prema ovoj projekciji, dostigao čak 89.393.820 dinara. Prihodi će u zavisnosti od scenarija varirati od 30 do 90 miliona. Ali, troškovi nisu mali. U osnovnom scenariju ukupni rashodi SRC Šljunkara u prvoj godini iznose 50.560.488 dinara. U drugoj godini rastu na 55.521.098, a u trećoj na 60.974.995 dinara. Najveća pojedinačna stavka u rashodima su radnici. Za njih je u prvoj godini predviđeno 31.184.000 dinara. U optimističkom scenariju ukupni rashodi prve godine rastu na 64.217.929 dinara, od čega čak 43.129.600 dinara otpada na radnike.
Prema studiji u prvoj godini kompleks bi trebalo da košta oko 26 miliona dinara. zašto je opština odvojila 40 za ovu godinu, a bazen i ne radi?
Šta kaže studija o troškovima energenata? Prema studiji, godišnji trošak gasa u prvoj godini projekcije iznosi 10.004.344 dinara. Struja je u tabeli procenjena na 3.736.837 dinara u prvoj godini, dok voda i kanalizacija iznose 1.712.334 dinara. Zanimljivo je, međutim, da se u tekstualnom delu studije ranije navodi procena godišnjeg troška električne energije od 4.407.074 dinara, dok se u tabeli novčanih tokova za prvu godinu pojavljuje 3.736.837 dinara. Razlika je oko 670.000 dinara. Opet, možda postoji objašnjenje, ali ono iz same studije nije jasno. A mi upravo pokušavamo da razumemo koliko će koštati bazen.
Prema studiji, ukupan trošak radnika u osnovnom scenariju procenjen je na oko 31,1 milion dinara godišnje. Tu su spasioci, održavanje, obezbeđenje, čišćenje, upravnik i blagajnici. Ako ćemo sve po propisima i zakonima trebaće 19 spasilacaa, od toga 5 za bazen i čak 14 za jezero Šljunkara, ali samo četiri meseca godišnje. Za održavanje su predviđena četiri čoveka, za obezbeđenje sedam, za čišćenje prosečno 5,5 radnika tokom godine. Jedan upravnik i dva blagajnika. Sve to za kompleks koji tek treba da pronađe svoje korisnike.
I ša onda kaže konačna tabela? Kada se saberu prihodi i rashodi, u osnovnom scenariju Šljunkara u prvoj godini ima gubitak od -25.962.488 dinara, u drugoj -26.967.298 dinara. u trećoj -27.755.655 dinara. Dakle, za tri godine kumulativni negativni novčani tok iznosi približno 80,7 miliona dinara. To bi, praktično, značilo da bi građani kroz budžet morali da pokriju razliku između prihoda i rashoda. Ali postoji i druga varijanta, optimistička. U njoj je novčani tok u prvoj godini +6.492.071 dinar, u drugoj +8.933.141, a u trećoj +11.943.394 dinara. Ukupno za tri godine oko 27,37 miliona dinara plusa. Dakle, ista Šljunkara, isti bazen, isto jezero, isti autokamp, samo drugačiji broj kupača. I razlika od približno 108 miliona dinara između dva scenarija za tri godine. Zato pitanje koliko će ljudi zaista dolaziti na bazen i Šljunkaru nije nikakav detalj. To je pitanje koje praktično odlučuje da li će kompleks biti ozbiljan budžetski teret ili objekat koji može da pokriva značajan deo svojih troškova.
Prema Studiji potrebno je angažovanje 19 spasilaca, što tokom cele godine u bazenu, što sezonski na jezeru. Tabela govori o potencijalnom privrednom gigantu koji će zapošljavati ljude
Bazen može da vrati maksimum do 30 odsto
Ovde je važno biti pošten prema autorima studije. Oni sami ne tvrde da će bazen biti zlatna koka, naprotiv, u studiji se otvoreno navodi da su javni objekti za vodene sportove među najskupljim objektima koje zajednica može da izgradi i da se javni bazeni u velikom broju slučajeva subvencionišu. Navodi se i da je uobičajena stopa povraćaja troškova za zatvorene bazene oko 30 odsto, dok poreski obveznici nadoknađuju preostalih 70 odsto operativnih troškova. Dakle, sama studija praktično upozorava da građane očekuje subvencionisanje rada bazena. Problem, međutim, nastaje kada se uz takvu realnost kombinuju vrlo optimistične projekcije posećenosti. Jer ako je potrebno da bazen radi blizu maksimalnog kapaciteta kako bi smanjio potrebu za subvencijama, onda je veoma važno koliko je realna procena da će kroz njega dnevno prolaziti 300, odnosno 900 ljudi. To više nije sitan detalj, to je osnova cele finansijske konstrukcije.
Studija predviđa i dodatna ulaganja. Među njima su kontejnerski objekat površine 21,6 kvadratnih metara sa mokrim čvorom i klimom, automatska rampa dužine šest metara, tri mesta za osmatranje spasilaca, dva čamca sa vanbrodskim motorima, pet kompleta motorola i druga oprema. Dakle, čak i nakon svih godina izgradnje i potrošenih stotina miliona, spisak stvari koje još treba uraditi nije baš mali.
Studija predlaže i kako da se smanje troškovi i proširi ponuda kompleksa. Poseban deo studije posvećen je preporukama za buduće funkcionisanje bazenskog kompleksa. Autori navode da javni bazeni u svetu u najvećem broju slučajeva dobijaju subvencije od vlasnika, najčešće lokalne samouprave, jer pored poslovne imaju i širu društvenu funkciju od prevencije utapanja i zdravlja do rekreacije i socijalne interakcije. Ipak, jedan od ciljeva poslovanja, kako se navodi, mora biti povećanje efikasnosti i smanjenje potrebnih subvencija, uz racionalno korišćenje energije i životne sredine. Jedna od preporuka odnosi se upravo na smanjenje troškova gasa i električne energije. Studija predlaže da se u narednom periodu promeni način snabdevanja energijom, odnosno da se smanji potrošnja električne energije i gasa postavljanjem toplotnih pumpi u kombinaciji sa fotonaponskim i solarnim panelima. Prema proceni iz studije, na taj način moguće je ostvariti uštedu od 30 do 40 odsto energije. Preporuke se odnose i na javnu rasvetu. Urbanističkim projektom predviđeno je postavljanje metalnih stubova visine do pet metara duž ograde kompleksa, ali autori studije predlažu da se umesto klasične rasvete koriste stubovi sa LED reflektorima, uz mogućnost da se efikasnost rasvete poveća i do 70 odsto. Zanimljiva preporuka odnosi se i na samu površinu kupališta na samom jezeru odnosno preporučuje se da se bovama ograniči površina kupališta tako bi se smanjio broj spasilaca. Autori smatraju da bi smanjenje potrebnog broja spasilaca, kao i ulaganja u nabavku čamaca za spasavanje na vodi, moglo da utiče na smanjenje troškova. Ukoliko bi se, međutim, čitavo jezero koristilo kao kupalište, studija predlaže da se ponuda obogati dodatnim sadržajima poput pedalina, kajaka, opreme za skijanje na vodi sa sajlom, zamkovi na vodi za decu i drugih sadržaja na vodi. Studija se bavi i promenama navika korisnika bazena. Analiza trendova u industriji pokazala je da su korisnici bazena sve češće i korisnici fitnes i velnes centara. Zbog toga se preporučuje da se u narednom periodu sportski sadržaji definišu kroz urbanistički projekat i da, pored bazena, kompleks potencijalno obuhvati velnes centar, teretanu, teniske terene i restoran. Autori studije posebno ističu mogućnost uključivanja privatnih investitora u izgradnju lokalnih sadržaja i usluga. Procena je da bi takva ulaganja mogla da podignu atraktivnost same lokacije, ali i doprinesu razvoju konkretne lokacije i lokalne zajednice u celini. Kao još jedno moguće unapređenje predlaže se elektronski sistem za kontrolu ulaska u bazenski kompleks. Korisnik bi prilikom dolaska na blagajni dobio RFID narukvicu koja bi služila kao identifikacija i sredstvo plaćanja. Sistem bi omogućavao evidenciju broja poseta, korišćenih usluga i resursa, kao i vremenska ograničenja i druge podatke. Isti sistem mogao bi da se koristi za ulazak u pojedine delove kompleksa, korišćenje usluga, ali i za elektronsko otključavanje garderobnih ormarića, čime bi se dodatno modernizovalo upravljanje kompleksom. Drugim rečima, preporuke iz studije ne svode se samo na održavanje bazena, već predviđaju razvoj čitavog kompleksa od proizvodnje energije i smanjenja troškova, preko novih sportskih i turističkih sadržaja, do uvođenja savremenog sistema naplate i kontrole korišćenja usluga.
I zato se na kraju ponovo vraćamo na ono od čega smo počeli
Zašto je ova studija tri godine bila praktično nedostupna javnosti?
Ako je plaćena javnim novcem, ako govori o javnom objektu, ako govori o troškovima koje će građani plaćati, ako govori o prihodima koje će taj objekat ostvarivati, ako govori o tome koliko će novca biti potrebno izdvajati iz budžeta. Građani su do podataka iz Studije došli tek nakon odluke Poverenika. Možda je razlog bio to što su projekcije previše optimistične. Možda zato što je spisak dodatnih ulaganja duži nego što bi neko voleo, a možda je jednostavno neko procenio da građani ne moraju da znaju kako će izgledati račun za objekat koji su već platili. Sada znaju.
Posle svega što smo pročitali u studiji, ostaje još jedan podatak koji u njoj nije moguće pronaći.
Datum kada će građani kovinske opštine konačno moći da uđu na bazen i provere da li su autori studije bili u pravu.
A kada oni dođu, onda ćemo konačno moći da proverimo i najvažniju stvar iz ove studije da li je Šljunkara zaista sposobna da izvede ono što joj je na papiru predviđeno? Jer studija je svoje već izračunala, sada ostaje da stvarnost pokaže da li će biti bliža scenariju od 80,7 miliona dinara minusa ili onom optimističnom od 27,4 miliona dinara plusa. I možda će tada konačno postati jasno i zašto je ova studija tri godine morala da bude opštinska tajna? Kao i vrlo bitan momenat: kada je studija izrađena bili su u toku još mnogi radovi. Zašto tada nisu prilagođeni onom optimističnom scenariju uštede, nego je ostavljeno da se sa skupštinske govornice zamenik predsednice javno pohvali da će se raditi u nekoj perspektivi i toplotne pumpe. Do tada, za početak, mora da se reši, kako saznajemo, problem sa dotokom gasa iz gasovoda, zbog koga postojeći sistem ne može da radi.
No, neki vetar šapuće da bi uskoro moglo da bude nekog otvaranja.
