U noći 7. januara te 1764. godine, desio se nemilosrdni masakr meštana grada Madefalvi u Transilvaniji, kojom je tada upravljala carica Marija Terezija. Sekeljani, koji su tad činili značajan deo stanovništva, odbili su da služe kao grničari, tražili su da ostanu slobodni kao što su to vekovima bila i odmazda je bila nemilosrdna. Nisu pošteđeni ni žene i deca.
Oni koji su uspeli da se spasu, pobegli su u Moldaviju, a potom u Bukovinu, gde su bili nastanjeni narednih stotinu godinu, odakle je posle potekao naziv Bukovinski Sekeljani. Kada je Austrija ponovo povratila Bukovinu od Turaka, Sekeljani su krenuli u nove seobe. Prevalili su dug put do Balkanskog poluostrva, do regije koju danas znamo kao južni Banat i tu napravili selo Skorenovac ( Székelykeve – varoš Sekeljana)1883. godine.
Upravo ovih dana navršilo se punih 140 godina od kako je ova nacionalna skupina otišla daleko od svoje postojbine. Poslednjih decenija, što se više odliva stanovništvo, nekada gotovo čisto mađarskog Skorenovca, sve se više ta veza sa postojbinom neguje i pominje. Kao simbol povezanosti u Skorenovcu je 6. oktobra potpisana Povelja o bratimljenu sa gradom Madefalva, a tom velikom događaju prisustvovale su delegacije i svih drugih mesta sa kojima Skorenovac ima bratske veze. U znak poštovanja i brige o svojoj dijaspori, potpisivanju povelje prisustvovao je i prvi zamenik Ambasadora Republike Mađarske u Beogradu. Kako nam je naglasio Mađar Ede, iz KUD „Petefi Šandor“, koji je jedan od domaćina, Skorenovac je u dva dana imao oko 70 gostiju iz inostranstva, kao delegacije svojih gradova i sela.
O tome koliko je gostiju drugim povodom došlo u Skorenovac, teško je precizno brojkama izraziti.
Naime, 7. oktobra održana je 15. po redu manifestacija Dani mađarske kuhinje, koja uvek okupi na hiljade ljudi iz raznih krajeva Srbije, kao i goste iz inostranstva, a tog dana obavezno dolaze i oni koji su se poslednjih godina iselili iz Skorenovca. To je dan koji upisuju u svoje kalendare i planiraju godišnje odmore, negde u firmama po Austriji i Nemačkoj, rekli su nam čekajući da se završi kotlić gulaša.
Dani mađarske kuhinje su festival hrane. Gulaš ili perkelt, jelo broj jedan ove manifestacije, kuvao se u oko 60 kotlića, ali tu su bili i obavezni specijaliteti od svinjetine, kolači, jesenji plodovi i naravno, rukotvorine.
Oduvek je Skorenovac važio za najuređenije selo u kovinskoj opštini. Kultura negovanja okućnica i gajenja cveća, odvajala ga je od svih drugih, što je bio dobar osnov da se od ideje o razvoju etno turizma dođe do mesta na turističkoj mapi ne samo u Srbiji već i šire.
Nažalost, migracije uz posedovanje mađarskih dokumenata, omogućile su meštanima Skorenovca da potraže kvalitetniji život u nekoj od zemalja Evropske unije. Od oko 2500 meštana koliko je nekada živelo ovde, selo je palo na manje od 1000. U jednoj od najuređenijih škola u kovinskoj opštini, školi „Žarko Zrenjanin“ nastavu pohađa manje od 60 đaka. Ono što je dobar signal i što daje nadu je da se u selo, zbog jeftinih nekretnina, pre svega, doseljavaju ljudi. Menja se nacionalna struktura, menjaju se navike, ali neke stvari traju dok ima Sekeljana da čuvaju svoju kulturu, svoj jezik, svoje običaje i sećanje na postojbinu.
V. Živkov
Fotografije u tekstu: Turistička organizacija opštine Kovin
