Generacije pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih su roditelji koji upoznaju zemlje sveta zahvaljujući svojoj deci. Poslednjih decenija, u potrazi za stabilnim uslovima života, za sigurnošću, većim mogućnostima, iz Srbije se iselilo na stotine hiljada mladih. Širom sveta zasnovali su porodice, ostvaruju svoj san i žive svoje priče. Roditelji idu za njima, povremeno, na određeno, najčešće da pomognu, iskreno, jer se bore sa nedostajanjem i samo retki imaju sreće da pomire te dve stvari
Simići su imali tu sreću.
Verica i Sima Simić pošli su za ćerkom Jelenom Krstić ex Simić. Prvo mama, da pomogne oko dece, a onda se pridružio i tata, pa brat i eto ih opet blizu jedni drugima.
Simu i Vecu kovinska i šira javnost dobro poznaje po njihovom muzičkom radu, Simu kao muzičara, a Vericu kao muzičkog pedagoga. Svoj talenat i ljubav prema muzici preneli su na Jelenu, koja je otišla i školovala se u Gracu, potom tamo ostala, zasnovala porodicu, ima uspešnu karijeru profesora. Mama Verica otišla je za njom da joj pomogne kada su se deca rađala. Danas su i mama i tata u Beču, vrlo blizu, tu je i brat Aleksandar. Ali, neka nam to Sima ispriča:
–Mi smo u Beč stigli i stekli boravišni status preko Vecinog mađarskog pasoša, njoj je mama Elizabeta Mađarica iz Skorenovca, tako da ona pristojno govori mađarski. Tako je dobila državljanstvo. Sad ovde živimo kao građani EU, a ja kao suprug koji je dobio vizu preko spajanja porodice. Veca ovde vodi dečiji hor udruženja „Prosvjeta“ i drži privatne časove klavira, ja joj pomažem i sviram ponekad ovde, a i u Srbiji po pozivu.
Došli smo da pomognemo Jeleni pa smo preko njenih veza ušli u kulturne tokove ovog grada.
Zadovoljni smo, skromni sa svojom decom ( u svom stanu) tu je i sin Saša, u svom stanu živi svoj život, u Kovinu imamo onaj stan, pa kad nam ovde ne bude dobro, eto nas kući, nije daleko.
Saša nije mogao da ostane bez talenta za pevanje, tako da se i on dohvati mikrofona, mada je više orijentisan sportu i studijama sportske akademije.
Simići su zaista jednostavni, skromni iako imaju čime da se diče. Kovinci ih dobro znaju, nije im iznenađenje ni SImino pevanje, ni Vecina posvećenost, ni Jelenin uspeh, ali za široki auditorijum bio je pravo otkriće Simin nastup u popularnom šou „Nikad nije kasno“. Još su neprevaziđeni njegovi nastupi solo i sa Jelenom, Vericina podrška iz publike i podrška cele porodice. Oni su takvi.
Pitali smo Simu kako to da ga „slava nije udarila u glavu“?
-Pa, nije i sad radim za neku normalnu cenu, gde može da se naplati naplatim, bitno je smislom ispuniti penzionerski život. Bitno je da smo svi zajedno sa unucima, još uvek sa željama i nadama, Bogu hvala, zdravi i lepo je dok je tako!
Oni koji ih prate preko društvenih mreža imaju prilike povremeno i da ih vide i čuju. Jelenau sa njenim učenicima, a SImu za klavirom, otpeva nešto za svoju dušu i svoju publiku. Kaže, nNe komponuje, ali će morati time da se pozabavi jer je to unosan posao.
Samo lagano, ritmom zadovoljne duše.
V,Živkov
