Investicije u kovinskoj opštini: Čekajući Turke i Bugare da li ćemo dočekati Makedonce?

Za Dan opštine Kovin ove se godine nije imalo šta novo otvoriti i pokazati. Već godinama se ništa novo u privredi ne dešava. Poslednji put je otvoren pogon za gajenje pečuraka, popularna pečurkana, u industrijskoj zoni, koja je trebalo da zaposli u nekoliko ciklusa na stotine radnika iz kovinske opštine. Nedavno smo nezvanično saznali da su Indonežanski vlasnik i menadžment tu zaposlili osim radnika iz Indonezije sada pristigle i radnike iz Nepala.

U istoj toj industrijskoj zoni gde je pečurkana, sada radi fabrika za proizvodnju hrane za kućne ljubimce, Premil, Utva i Alpis. Ima, naravno još subjekata, no spram broja zaposlenih izdvojili smo samo nekoliko.

Nažalost, objekti poput nekadašnje Fabrike šećera više ne služe svojoj svrsi, a pogon nekada domaće konfekcije Beko Mladost, ne služi više ničemu.

Sudbina kovinskog pogona direktno je vezana za sistem Konfekcije Beko koji je otišao u stečaj sa svim svojim ogromnim kapacitetima. Uz njega u tu masu ušao je i Beko u Kovinu, nekada pogon za više od 200 zaposlenih.

U martu 2018. godine, pogon u Kovinu, iako je procenjen na milion evra, prodat je Banjalučkoj firmi „SIB export-import“ za 224.000 evra. Bio je to deo nagodbe u dužničko poverilačkim odnosima između Konfekcije „Beko“ i Banjalučanina. Međutim, kako posao očigledno nije zaključen sa jakom motivacijom i kako je novi vlasnik uložio samo u čuvare i popravku krova, to je lako prihvatio, dve godine kasnije, ponudu opštine Kovin da proda zgradu. Kao privatni vlasnik utvrdio je cenu od 400.000 evra, za koju se tada iz visokih opštinskih krugova čulo da je cena „vredna ulaganja“, kako je na svojoj stranici tada preneo lokalni portal.

Erdogan nije došao u Kovin

Predsednica opštine Kovin, Sanja Petrović potpisala je Memorandum o namerama sa istanbulskom firmom „Mel tekstil“i postigla dogovor da u Kovinu otvore svoj pogon. Tu veliku investiciju lično je tada promovisala i predsednica vlade Ana Brnabić.

Potpisivanju predugovora prisustvovali su i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je od početka bilo uključeno u pregovore i obezbedilo je sredstva Opštini Kovin za otkup zemljišta i objekta bivšeg Beka (pogon Mladost) na njemu.

Te 2020. godine mediji su pisali:

„U planu je da Opština Kovin renovira i izda u zakup na 10 godina, sa mogućnošću produžetka ugovora, oko 3.700 m2 poslovnog prostora nekadašnje fabrike Beko u Kovinu i 2 hektara i 56 ari zemljišta na pripadajućem placu.“

Memorandumom se definišu i obaveze Mel tekstila. Između ostalog, investitor bi bio u obavezi da obuči i zaposli 100 radnika do kraja 2020, i još 200 radnika do 2022. godine.

Ubrzo se, nažalost, pokazalo da gospodin Sulejman Erdogan, kako se zove vlasnik istanbulske firme, nije bio baš ozbiljan u namerama koje je potpisao u memorandumu i više se nije pojavio.

Opštini je ostao teret napuštenog pogona, za koji su plaćani i čuvari, a jedno vreme je služio kao magacin za štedljivu uličnu rasvetu dok je ona postavljana na mreži u Kovinu. Kada je prestala potreba za magacinom, prestala je i potreba za obezbeđenjem. Sada je zgrada napuštena, zarasla u Korov i jedino interesuje još sitne i nešto krupnije „skupljače“ sekundarnih sirovina, koje se izvlače i iz zidova, ako treba.

Toliko o ulaganju vrednom 400.000 evra.

Bugarska loša sreća

Nasuprot ovoj sveloj „Mladosti“ nalazi se još jedna započeta investicija.

U njoj su tada obećavane plate od preko 1000 evra i posao mahom za visokoobrazovani profil. Radi se o bugarskoj investiciji u Bloku 117, na parceli od osam hektara, koja je prodata investitoru Minimet commodities DOO, 2018. godine za 379.000 evra.

Nažalost, dok je obavljena kupoprodaja i investitor ušao u posed, naišla je korona i sve je zaustavljeno, da bi se 2021. godine investitor Mnimet ponovo oglasio i obećao, sada već na svojoj parceli 1/1 u Kovinu, da će ubrzo podići halu od 2500 kvadratnih metara. Osim u Beogradu, Minimet je tada već registrovan kao ogranak i u Kovinu, na adresi Svetog Save broj 36. I dalje im je i tu adresa, ali samo formalno, kancelarije su u Smederevu,

–Naši radnici će imati značajno veću platu od prosečne plate u ovom regionu. Mesečno će dostizati i do 1.500 evra bruto, ali to će, svakako, zavisiti od obima naše proizvodnje i, pre svega, stanja na tržištu- govorio je te 2021. godine Zahariev.

Mediji su još pisali da je „Sada u toku prva faza radova – izgradnja pogona od 2.500 kvadrata, u kom će biti smeštene dve linije za sečenje i profilisanje lima. Tu će, za početak, biti angažovano 50 radnika, a predviđeno je da proizvodnja počne u maju ili junu iduće godine. Druga, ujedno i završna faza podrazumeva izgradnju pogona za pocinkovanje lima, koji će biti u funkciji 2024“

Bugarski pogon je trebalo da se bavi sečenjem i profilisanjem limova, jednom od onih delatnosti kojima se bavi i „Utva“ Kovin.

Nažalost, loša sreća prati i ovu investiciju, pa je gospodin Petar Valentinov Zahariev preko svojih partnera u Srbiji obavestio opštinske čelnike da je naišao na poteškoće sa daljim ulaganjem i da će on izaći iz investicije, a da je u toku kuporodaja imovine u Kovinu, tako što će „jedan veliki makedonski investitor“ preuzeti dalju gradnju i u odnosu na prvobitni plan nešto promeniti u odnosu na najavljenu delatnost.

Petar Valentinov Zahariev ne mora ništa da objašnjava, on je deo na koji se ugovorom o kupoprodaji obavezao, ispoštovao. Parcela u Bloku 117 je privatni posed i sa njom može da radi šta hoće, rečeno nam je u Opštini Kovin. No, kontakt se nije izgubio, predstavnik firme Minimet komoditis i dalje o tokovima investicije i problemima na koje se nilazi, obaveštava predsednicu opštine Sanju Petrović i njenog nekadašnjeg zamenika, Zorana Nikolića, koji je i najzaslužniji što su Bugari došli u industrijsku zonu. U odgovoru na službeno pitanje o dostupnosti informacijama, rečeno nam je da su saznanja koja predsednica ima da će doći do promene u vlasništvu. O čemu se konkretno radi, nije nam rečeno.

Preneto nam je, nezvanično, da bi sa medijima direktno želeli da razgovaraju ili gospodin Zahariev ili tajanstveni makedonski investitor i mi se iskreno nadamo da će taj poziv uskoro uslediti.

V. Živkov