Piše:Violeta Živkov
Da se „Vlasi ne bi dosetili“ na poslednjoj sednici Skupštine opštine Kovin, koja je sazvana po hitnom postupku, u dnevni red je ubačen jedan valjak. Tako je vrlo elegantno „prevaljana“ činjenica da je 45 odbornika hitno sazvano kako bi se ozvaničila odluka da se srednjoškolci i njihovi roditelji, kojima će na račun leći pare, podmite sa po deset hiljada dinara. Jer, treba vremena da se popišu svi roditelji, izdvoje punoletni đaci, napišu brojevi računa i to onda preda dalje nadležnom Ministarstu preko koga će biti uvaljano deset hiljada dinara. A do glasanja nije ostalo još puno. Mada, u kovinske dve srednje škole i nema nešto puno đaka. Nema ih ni u osnovnim, ako ćemo realno.
- Vidiš, dao vam je Vučić, reći će roditelji svojoj deci kad pare legnu, isto kao što su netom pre njih rekli penzioneri.
- Vidiš, dao nam je Vučić! On daje šakom i kapom, a ako, ne daj Bože, 18. više ne bude na vlasti, onda će sve da propadne, sve će da stane, doći će neki ljudi koji će uzeti penzije. Oh, ček, pa zar nije On već jednom uzeo penzije?!
I kako objasniti da to nisu lični novci predsednika Srbije, nego novac svih građana koji im se uzima od plata, preko skupih namirnica, goriva, struje…sve to oni daju da bi neko bio galantan i podmićivao birače jedne opcije? Pametna su deca, shvataju. Samo par dana pre te sednice iz jedne se škole u opštini Kovin začuo vapaj da se pomogne oko saniranja krova, kroz koji curi kao kroz ruševinu. I sve to u kante i lonce, za koje su se posle ljudi sprdali da ih podsećaju na detinjstvo. Iz druge škole su poručili da im se prozori ne otvaraju, jer se posle ne bi mogli zatvoriti, da kroz njih duva toliko da se troši duplo više na grejanje, a para ima koliko ima.
Nema za opravke. Ima za mito, jednokratni, onaj kojim se kupuje još mandata, još sedenja u vlasti i još prikrivanja.
Sumnju da se nešto krije pobuđuje ćutanje, ignorisanje poruka, telefonskih poziva. Sumnju pobuđuje i to što niko iz vlasti ne pozove, demantaje ili bar obiđe, dođe, kaže: „ajmo da rešimo ove probleme, zaboga 21 vek već je u trećoj dekadi!“
A samo još dve nedelje do izbora. Sudbinskih, kao i uvek. Presudnih, bez daljeg. Onih posle kojih jedni kažu ništa ne sme biti isto, za druge sve mora ostati isto. Jer, ako se promeni, isplivaće na površinu mnogo toga što bi trebalo da ostane dobro skriveno, ono o čemu nam se uporno ćuti. Nije skriveno? Zašto se onda ćuti?
Kovin je jedna od onih sredina u kojoj se malo toga dešava po meri njegovih građana, mahom po nalogu sa viših instanci. Tako se, u duhu predizborne kampanje, zakaže hitna sednica Skupštine opštine, na čijem zasedanju zvuk prave samo pokreti podizanja ruku, iz publike pozorišne sale. Na predstavama se bar neko nakašlje, ovde retko kad i to. Nisu se odbornici čak ni malo krajičkom usana nasmejali kad su čuli da će se od sada „Drumski valjak“ zvati „Građevinski drumski valjak i mobilni usisivač„. Nisu ni razmišljali. Kad je rečeno hitno dođite to je podrazumevalo da je nešto vrlo ozbiljno u pitanju. Promena naziva ovako značajne mašine je isto toliko bitna kao i ona nedavna promena Srbija voza u Srbijavoz ili promena boje logotipa pošte iz dve u jednu. Besmisleno i nepotrebno, ali skupo jer za sobom povlači niz drugih promena.
I taj niz besmislenosti se nastavlja kao i tobožnje anketiranje građana o tome šta bi oni hteli da im opština iz budžeta finansira sledeće godine. Građani pišu Diznilend, porodilište i još štošta, znajući da od te priče nema ništa. Jedini koji sugerišu i odlučuju su više instance.
Za opštinu Kovin kapitalno je nadziranje gradnje biciklističke staze od Kovina do Dubovca, dok će joj se dve škole gotovo zavaditi koja je u većoj muci da idržava zapušteno školsko zdanje? I sigurno nisu jedine, ali ove su se dve oglasile. U redu je imati rekreativnu stazu u dužini od 20 kilometara, ali još je bolje imati školu u kojoj se ne podmeću lonci i kante da skupljaju kišnicu.
Možda se očekuje da građani kažu sami: mi hoćemo da se urede škole i saniraju ozbiljni problemi! A opet, s druge strane, zašto bi građani to tražili kad je lokalnoj vlasti podrazumevano poverena briga o školama? Kakva to komisija treba da proceni da je to kapitalno potrebno? To je isto kao kad bi dete reklo roditeljima svakog januara nove kalendarske godine: očekujem da vi o meni brinete!
U susret izborima za republički i pokrajinski parlament, Kovin baš nema čime da se pohvali i omađija građane, ako ćemo pravo. Najkapitalniji od svih projekata je bazen na jezeru i kamp. Bazen za koji se opet planiraju sredstva u okviru kapitalnih investicija i za sledeću 2024. godinu.
Nažalost, Kovin ne može da se pohvali ni ljudima koji su joj u vlasti. Predsednik Skupštine, većnik i lekar, članovi kojekavih odbora, tela, struktura, direktori…sebi dozvole da budu izmanipulisani i poslati čoveku da blokiraju kuću. Posle se izvinjavaju, ali džaba. Svi su već dobro videli kakvi su to ljudi. I što je najcrnje, ni oni, a ni njhovi pretpostavljeni nemaju šta da kažu. Neće da kažu. Ne odgovaraju na pitanja.
Šta reći o tome kakvo je stanje kada osoba nadležna u jednoj ustanovi da da informacije kaže novinaru: „Meni je zabranjeno dalje da govorim!“ Zabranjeno? Kako to diktatorski zvuči.
I još je tih primera, ali dosadi čoveku više i da čita. Ono što ne sme da dosadi je svest o tome da su svi ti ljudi na lokalu, u Pokrajini u Republici, naši uposlenici. Da smo im poverili naše pare, da oni odgovaraju za njihovo trošenje, da u svakom trenutku možemo da im zatražimo izveštaj o tome šta s našim novcem rade, da svako od nas ima pravo da traži uvid u dokumentaciju, da je svaki građanin, pa i srednjoškolac i onaj u osnovnoj školi, njihov poslodavac, da oni ništa nama ne daju, da mi dajemo njima, a oni samo raspoređuju. Ako toga postanemo svesni, ni jedna se vlast više neće otrgnuti, niko nikog više neće ucenjivati za radno mesto, niko nikome više neće pretiti niti mu blokirati kuću. Samo tu jednu sitnicu da shvatimo: da smo mi gazde, a oni zaposleni!!!
