Fotografija Dom Jevrema Grujića
Piše i seća se Dejan Kreculj
04. 01. 2025. – Danas, kada su splavovi, klubovi, pabovi i lounge barovi glavni izbor za večernje izlaske, malo ko se seća diskoteka – prostora koji su nekada predstavljali srž mladalačkog života i mesto gde su nastajale prve ljubavi i prijateljstva. Diskoteke su bile mnogo više od mesta za igru i zabavu; one su bile simbol promena, novih ideja i duha vremena. Priča o prvoj diskoteci u našem gradu vraća u doba kada su entuzijazam i vizija mladih ljudi mogli preoblikovati društveni život jedne zajednice.
Prva diskoteka na Balkanu, urbana beogradska legenda „Kod Laze Šećera“, otvorena je 1967. godine, u podrumu kuće nekadašnjeg diplomate i ministra između dva rata Jevrema Grujića, neposredno pored Ateljea 212, nedaleko od mog doma. Osnovali su je Lazar Šećerović, njegov praunuk, sa prijateljima: donela je revoluciju u društvenim normama ubrzo postavši epicentar avangardnog mladalačkog života i simbol jednog novog vremena, no smatralo se da diskoteka kvari naprednu socijalističku omladinu tog doba pa je uskoro usledilo neminovno zatvaranje.
Nedugo potom, duh diskoteke stigao je i u Kovin, zahvaljujući mom bratu Miodragu Kreculju i njegovim prijateljima. Evo njegovog sećanja.
„Pokušaću da se prisetim događaja od pre 53 godine kad sam sa svojim prijateljima otvorio prvu diskoteku u Kovinu kod Ede. Naime nas petorica drugara Branislav Nikolajević, Dragan Manić, Tibor Feldeši, Aleksandar Konstantinović i ja otvorili smo preko Studentske zadruge, jer privatno to nije tada bilo moguće, 1969. diskoteku u Pančevu.
Kako je u to vreme nabavka ploča sa dobrom muzikom bila veoma komplikovana Bane Nikolajević i ja po ceo dan sedeli smo pored radio aparata i na magnetofone snimali muziku disko ritma. U tom traganju za dobrom muzikom naleteli smo na Radio Kovin koji je u to vreme emitovao „naprednu“ muziku i učinilo nam se da bi pored Pančeva mogli da ponudimo i kovinskoj omladini disko zabavu. Pokušali smo da napravimo aranžman sa hotelom Vojvodina koji nije, da li iz nerazumevanja ili straha od novog, pokazao interes. Ne mogu da se setim kako je došlo do dogovora sa Edom. On je pristao da nam ustupi prostoriju u kojoj smo za početak petkom i subotom organizovali disko večeri.
Najavu otvaranja diskoteke danima je emitovao Radio Kovin da bi marketing bio pojačan plakatiranjem Kovina počev od gimnazije, iz koje je bilo najviše posetilaca. U početku su posetioci dolazili više iz radoznalosti manje zabave radi, ali posle izvesnog vremena stvari su krenule na bolje. Sa skromnim tehničkim sredstvima stvorili smo prihvatljivu disko atmosferu i posetioci su počeli da dolaze u većem broju. Vrhunac našeg boravka u Kovinu bio je doček Nove 1972. godine. Mi smo ponudili muziku, a Eda sve ostalo tako da smo svi zajedno proveli novogodišnju noć u dobrom raspoloženju bez incidenata i bilo kakvih problema.
Diskoteka nije bila dugog veka, od novembra 1971. do polovine januara 1972. godine. Nama je bilo veoma naporno, naročito u toku zimskih meseci, da putujemo na relaciji Pančevo – Kovin tako da je prestanak rada prve kovinske diskoteke bila prirodna posledica.
Neka davna opuštenija, iskrenija možda naivna, ali lepa vremena u uspomenama današnjih kovinskih baka i deka sigurno žive i dalje koliko i sećanja na daleku mladost“, završava priču moj brat – zahvaljujem mu se na podeljenim uspomenama i doprinosu da već tada naš grad bude deo sveta. Videli smo, nedugo potom, taj trend kako se nastavlja kada je prekoputa, odmah do današnje stanice policije, počela da radi diskoteka, a u godinama koje su sledile diskoteka Pink u podrumu Doma kulture.
A diskoteka preko puta makedonca je bila pojam za okolinu poslenotvaramja mosta steciste Kovinaca i okolnine