Foto Fond kraljevskog dvora
OO POKS i rumunska zajednica u Kovinu pokrenuli su inicijativu za postavljanje spomenika kraljici Mariji Karađorđević. S obzirom na to da se o njoj malo zna, da je stigmatizovana zajedno sa kraljevskom porodicom čiji je bila deo, da je nepravedno zapostavljena njena humanost, plemenitost i dobročinstva za siromašne i decu, smatramo da je dobro ispričati neke detalje iz njenog života.
Marija, unuka engleske kraljice Viktorije i praunuka ruske carice Marije Aleksandrovne, rođena je 9. januara 1900. u vojvodstvu Saks-Koburg i Gota. Njena majka, tada rumunska princeza Marija, odmah po rođenju nazvala ju je Minjon po liku iz poznate opere. Svi u porodici su prihvatili taj nadimak, čak se Marija i kao odrasla osoba tako potpisivala. Krštena je u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Engleskoj, a kumovi su joj bili istaknuti članovi evropskih kraljevskih porodica. Bila je vedra i nasmejana devojčica, plenila lepotom i duhom, te je odmalena bila je omiljeno dete rumunskog kraljevskog para Ferdinanda Hoencolerna i Marije Saks-Koburg Gota, kao i celog dvora. U Rumuniji su je zvali i Marioara (Maričica).
Minjon je rasla u Sinaji, u dvorcu Peleš. Sinaja je bila posebno mesto za rumunsku kraljevsku porodicu. Dve palate Peleš i Kotročeni bile su rezidencijalni prostori rumunske kraljevske porodice. Rumunska princeza je u palati Peleš provela svoje detinjstvo i mladost. Na spratu palate je delila prostor sa svojim sestrama Elizabetom i Ileanom. Kasnije, kada bi kao jugoslovenska kraljica posećivala Rumuniju, rado se vraćala u Peleš. Čini se da nije slučajnost što su mnogi stilski elementi sinajskih palata inspirisali dekoraciju palate Kraljevskog dvora Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Minjon je sa svojom porodicom često putovala Rumunijom, ali i u Englesku i Nemačku. Njene prve portretne fotografije, snimljene u različitim okruženjima, predstavljale su je kao devojčicu božanstvene lepote. Pisma njene majke Marije ukazuju koliko je bila očarana njome. U javnosti se pojavljivala kako u tradicionalnoj rumunskoj nošnji, tako i u modernoj odeći svetskih modnih kuća. Kao devojčica nije baš preterano brinula o svom svakodnevnom izgledu, oblačila se jednostvano za igru, čak se pojavljivala i u radnim pantalonama kad je pomagala bratu oko automobila. Njen odnos s braćom i sestrama bio je harmoničan. Zbog svoje skromnosti i težnje da svakome ugodi nazivali su je i „naša mala Pepeljuga“. Savremena istraživanja ličnih fondova rumunske kraljevske porodice ukazuju da je Minjon imala ipak najbliže kontakte s bratom Nikolaom. Ta bliskost rezultirala je ponekad dečačkim ponašanjem koje se smatralo neprikladnim u dvorskoj kulturi.
Kao obrazovanje sve dece rumunskog dvora, i njeno je bilo pod budnim okom kralja i kraljice. Minjon je vaspitavana po pravilima engleskog dvora. Tako je od malena učila tri jezika: engleski, francuski i nemački. Pored istorije, geografije i drugih oblasti, stekla je obrazovanje na polju muzičke i likovne umetnosti, što će u kasnijem delu njenog života posebno doći do izražaja. Prvi svetski rat odložio je ideju o ozbiljnijem daljem obrazovanju. Minjon i njene sestre zajedno s majkom bile su angažovane u ratnim vojnim bolnicama u Jašiju i Gidiđeniju.
Kraljica Marija Rumunska smatrala je veoma važnom misijom da svoje ćerke oslobodi navika patrijarhalnog društva Balkana. Snažno ih je podsticala na učenje kako bi stekle nova saznanja važna za emancipaciju žena. Odatle je proistekla ideja za školovanjem i princeze Minjon. Nakon Prvog svetskog rata, 1919. godine Minjon je upisana u školu za devojke u Hilfildu, u Engleskoj. Daleko od Peleša, od roditelja i sestara, Minjon se sporo uklapala u stroga pravila internata. U aprilu 1920. godine piše majci da je muči nostalgija za domom. Nedugo zatim odlazi iz škole u Francusku. U Parizu i Višiju upoznaje nove trendove u modi, uklapa se u nove stilove života, upoznaje nova lica i redovno piše majci. U tim pismima ističe razliku između sebe i drugih devojaka, naglašavajući ipak da ona samo želi da joj udovolji. Iako je majka bila razočarana njenom odlukom da ne nastavi školovanje, našla je razumevanja za svoju ćerku i podržavala je. Minjon se još od detinjstva interesovala za automobile, što je uticalo i na njenu strast prema vožnji. Iz Francuske ocu često šalje mape svojih ruta pređenih automobilom i piše oduševljena o svojim putovanjima.
Preuzeto sa Muzej Jugoslavije
