O krivičnom delu, javnim podacima, ličnoj potrebi za diplomom i drugim temama PU Naša radost

Rizikujući da napravimo krivično delo mi ćemo ipak javnosti obelodaniti dokumentaciju i informacije koje smo dobili od PU „Naša radost“, a po službenom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. No, šalu na stranu, shvatićete o čemu se radi u nastavku teksta, a u ovoj Ustanovi od jednog običnog saveta roditelja, koji u većini obrazovno vaspitnih ustanova i nema neku posebnu ulogu, sem da se povremeno sretne, popriča i dobije informacije, Savet roditelja predškolske ustanove u Kovinu postao je organ u kome se „radi o glavi“. Ne bukvalno, ali tako se grčevito čuvaju javni podaci da deluje kao da je pitanje opstanka. O slučaju predsednice Saveta, Jozefine Dečov pisali smo u izveštaju sa sednice kada je izglasano njeno nepoverenje.https://kovinskeinfo.rs/smenjena-predsednica-saveta-roditelja-nasa-radost-jer-je-delila-javne-informacije-i-podatke-dostupne-svima/ To bi bio potpuno nebitan podatak, da joj tada nije zaprećeno krivičnim prijavama, jer je činila „krivična“ dela.

Kada je već tako javno optužena za krivično delo od Ustanove i sekretarke/a, pravnice po zanimanju, tražili smo da nas uputi po kom članu i kom krivičnom zakonu je Dečovka napravila krivično delo? Adrijana Lakić nam je u odgovoru napisala da ona nije navodila član zakona, samo je rekla ( parafraziraćemo) da je objavljivanje informacija dobijenih po zvaničnom zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, krivično delo, ako se prenese trećim licima, bez saglasnosti onih na koje se informacije odnose. Isto tako, ona je, navodno, podatke pribavljala predstavljajući se kao predsednica Saveta iako na lični zahtev, ali članovi Saveta to nisu znali. O članovima zakona i krivici brinuće organi kojima je ovaj slučaj prijavljen, piše Lakićeva.

Kako je Jozefina Dečov podatke iz službenog odgovora direktorke o tome zašto je njen muž uveče dolazio u objekat, kao i podatke o članovima Upravnog odbora Ustanove, objavila na svojoj društvenoj mreži, to sad i Kovinske info strahuju da li da ostale informacije iz odgovora Adrijane Lakić, podele sa čitaocima?

Uz rizik, reći ćemo sledeće: čitav tok sednice vođen je na način na koji je to u nama pobudilo interesovanje za stručnu osposobljenost pravnice Adrijane Lakić, te smo tražili njenu diplomu o stečenom stepenu stručnosti. Adrijana nam je dostavila screen Uverenja o položenom pravosudnom ispitu. Ispit je položila u Beogradu. Na screen-u Uverenja ne vidi se žig Ministarstva i još neki podaci. Sve osim datuma rođenja i JMBG nisu podaci koji spadaju u obavezu čuvanja od javnosti. Tako da ako su namerno pokriveni ( što se iz blede kopije ne može zaključiti) onda to opet otvara pitanje pravničkog znanja. Takođe, Adrijana nam je u pisanom odgovoru objasnila da nam dostavlja samo Rešenje kojim se priznaje diploma osnovnih studija „Univerziteta u Sarajevu BiH, na kome je imenovana stekla zvanje diplomirani pravnik“ Iako nam je Adrijana skrenula pažnju da je pokrila podatke o ličnosti, ostalo nam je nejasno zašto nema broja diplome na Rešenju? Na rešenju se, takođe, ne vidi ni pečat, a zašto nije poslala kopiju diplome?

Adrijana Lakić je po sopstvenoj tvrdnji svoju diplomu o završenom Univerzitetu u Sarajevu „uzela na revers, za lične potrebe, kod nje je i kad „prođe potreba lične potrebe“ pokazaće je“. Međutim, na reversu koji je priložen uz ostalu dokumentaciju vidi se datum 27.10. što je tri dana pre nego što smo mi diplomu tražili. Kako na reversu nema delovodnog broja, samo potpis direktorke i pečat Ustanove, to otvara pitanja otkud baš ta koincidencija da Adrijani diploma zatreba netom pre nego ćemo je mi tražiti?

Bez ikakve namere da nekog za nešto optužujemo ili sumnjičimo, Adrijani smo ponovo tražili diplomu, u zakonskom roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva. Što se nas tiče, može je snimiti, skenirati i od kuće.

I sad da se vratimo na slučaj predsednice Saveta roditelja PU „Naša radost“.

Zapisnik sa vanredne sednice ovog tela vođen je rukom, što je normalna pojava, vodila ga je Kristina Đokić, Jozefina je potpisala zapisnik, ali je on ostao u tom obliku i dalje, bez da je zaveden bilo gde, sudeći po papirima koji su nam dati. Na stranu to što se ne vidi ko je govorio i ko je koje reči kome upućivao. No, dozvolićemo da je u pitanju samo neukost. Da li je Jozefina negde podnela zahtev u ime saveta roditelja, to ćemo od nje čuti. Za to bi, eventualno, mogli da je tuže članovi Saveta. Ostavimo „organima da rade svoj posao“.

Nama je ostalo negde u vazduhu i pitanje: u kom je svojstvu toj sednici saveta prisustvovao i direktorkin suprug? Možda je opet doneo ključ, pa ostao, no, to pitanje nije od presudnog značaja u ovom trenutku.

Tema teksta su informacije od javnog značaja i šta dalje s njima.

Mi objavismo, pa sad kako bude!

V. Živkov