U Kovinu je 14. jula u 72. godini preminuo Đurica Gligorijev Đuks
Na pomen njegovog imena odmah se pomisli na rukomet, jer on je živeo i sve činio da sportu koji je toliko voleo, pomogne da opstaje.
Kada je Kovin dobio prvi asfaltirani teren za rukomet, sedamdesetih godina prošlog veka, ekspanzija ovog sporta je počela, a na listi igrača bio je i Gligorijev, uz Crnju, Stikovića, Topalovića, Grbovića… Po završetku igračke karijere ostao je da pomogne kao trener, ženskoj ili muškoj ekipi. Nije bilo utakmice kojoj nije prisustvovao, sa njim si uvek mogao da računaš na podršku i pomoć, pa je tako i kao predsednik Opštinskog rukometnog saveza doživljavao gotovo lično, nedostatak razumevanja i podrške koju je rukomet zaslužio da ima u ovoj opštini. Aktivno je učestvovao konstruktivnim kritikama i predlozima, uvek štiteći samo interes sporta i onoga što bavljenje sportom daje igračima i ovoj sredini.
Osim rukometa Đuks je voleo i šah, a i sve druge sportove. Oni koji su s njim proveli mladost sećaju se “Seltsmena” i igranki i kažu da je plesao najbolje od svih.
Đurica će biti sahranjen u ponedeljak 15. jula u 12 sati na Kovinskom groblju
Osim rukometu Đuks je bio posvećen i stambenoj zgradi u kojoj je živeo. Sa mnogo pažnje i brige posvetio se uređenju zajedničkih prostorija, borio se za sanacije posle požara, neumorno je insistirao da se ostvare prava stanara i da se uspostavi normalan život u zgradi u kojoj je i sam živeo.
Đurica je u svemu bio takav. Sportski borben, istrajan, posvećen. Nije voleo nepravdu. I pored bolesti sa kojima se borio, bio je aktivan gde god je mogao da bude prisutan.
Nažalost, izgubio je.
Bio je oženjen i otac dvoje uspešne i ostvarene dece, deda, brat, prijatelj.
Danas je otišao na neki nebeski teren gde ga već čekaju da sastave dobar tim za neke galaktičke utakmice u večnosti.
Slava mu i hvala!
