Nekada su komšije bile više od rođaka. Živelo se jedni pored drugih, pomagalo se, pazilo se na tuđu decu, kuću i imanje i znalo se da ono što ugrožava komšiju ne treba raditi. Danas, međutim, sve češće izgleda kao da je važnije „isterati svoje“ nego razmišljati o tome kako naše ponašanje utiče na ljude koji žive svega nekoliko metara od nas. Da li će se kod nas ikada primiti ona nova, ali mnogo lepša izreka „da komšiji krava bude živa i zdrava“, a ne ona druga, stara, „nek komšiji crkne krava“?
Našoj su se redakciji obratili meštani iz Proleterske ulice želeći da javnosti predoče probleme koje imaju, kako oni kažu, sa jednim komšijom. Oni su se obratili i nadležnim službama i zatražili hitan izlazak komunalne i inspekcije zaštite životne sredine, navodeći više problema koji se, kako tvrde, ponavljaju duže vreme.
Jedan od najozbiljnijih problema na koji ukazuju jeste pranje poljoprivredne prskalice nakon tretiranja useva. Prema navodima iz zahteva, ali i prema svedočenju komšija, pranje se obavlja na parceli u neposrednoj blizini porodičnih kuća, pri čemu se voda sa ostacima pesticida i drugih hemijskih preparata izliva prema javnoj površini, odnosno trotoaru, putu i prostoru u blizini susednih kuća. Pritom čovek koji to radi nosi zaštitnu masku kako njemu ne bi nškodio otrov. Komšije posebno upozoravaju da se u neposrednoj blizini nalaze kuće i dvorišta u kojima borave i igraju se deca. Ako se u vodi zaista nalaze ostaci sredstava za zaštitu bilja, pitanje više nije samo komšijskog odnosa i neprijatnosti, već i zaštite ljudi, zemljišta i životne sredine. Upravo zato se od nadležnih traži da izađu na teren, utvrde činjenično stanje i preduzmu mere ukoliko se utvrdi da se propisi krše.
Drugi problem odnosi se na veliku količinu bala slame i sena koje su, prema navodima komšija, odložene u blizini kuća, u blizini javne površine i puta. Komšije upozoravaju da bale nisu adekvatno obezbeđene, a posebno ističu opasnost tokom letnjih meseci, kada su visoke temperature i suša. U zahtevu se navodi i da je zbog toga više puta tražena intervencija nadležnih, uključujući policiju, inspekciju i vatrogasce. Nije teško razumeti zabrinutost ljudi koji žive neposredno pored takvog materijala. Jedan požar, naročito u periodu ekstremnih temperatura i suše, mogao bi veoma brzo da preraste u mnogo ozbiljniji problem.
Komšija parkira, ne obazire se
Komšije se žale i na nepropisno ostavljanje odnosno parkiranje neregistrovane prikolice sa rolo balama slame, na način koji, kako navode, otežava prolazak saobraćaja. Ulica je uska, pa kada naiđe veće vozilo, komunalno, vatrogasno, hitna pomoć ili neko drugo vozilo, prostor za prolazak može biti ozbiljno sužen. To možda nekome izgleda kao sitnica, ali upravo se kod takvih stvari vidi koliko smo spremni da mislimo jedni na druge. Jer javni put nije ničije privatno dvorište.
Poljoprivreda jeste težak posao i niko ko živi u poljoprivrednoj sredini ne spori da se nakon rada u njivi blato može naći na točkovima traktora i priključnih mašina. Ali, kako ukazuju komšije, više puta se dešavalo da poljoprivredne mašine na put nanesu veću količinu zemlje i blata, koja ostaje na kolovozu, a neretko i ispred kuća drugih ljudi. I tu bi, kažu, trebalo da postoji jednostavno pravilo: ako si nešto doneo na javni put, red je da za sobom i očistiš. Nije problem baviti se poljoprivredom. Problem nastaje onda kada se zbog toga drugima otežava normalno korišćenje ulice i prilaza njihovim kućama.
Čeka se reakcija inspekcije
Ono što tvrde ovi meštani Proleterske je da su se na probleme već više puta žalili različitim nadležnim službama, ali da se situacija nije promenila. Kako nam prenose oni koji imaju problem sa komšijom, u više navrata im je rekao „ne možete mi ništa“ i to je izazvalo ovakvu reakciju komšija da se traži izlazak inspekcije da vide da li bar institucije i zakoni mogu nešto da urade. Zato su sada odlučili da zahtev za izlazak inspekcije podnesu i pisanim putem. Njihova namera, kako navode, nije da se sa bilo kim svađaju, već da se utvrdi šta je dozvoljeno, a šta nije, da se uklone potencijalne opasnosti i da svi koji žive u ulici poštuju jedni druge i pravila koja važe za sve.
Nijedno komšijsko dvorište nije ostrvo. Ne mora komšija da nam bude najbolji prijatelj. Ne moramo ni da se volimo. Ali bi bilo lepo da možemo da se poštujemo. A ako razgovor više nije dovoljan, onda je sasvim legitimno da svoj posao urade nadležne službe da izađu na teren, provere navode i utvrde da li se poštuju zakoni i propisi.
Mi smo pokušali da dobijemo izjavu i od čoveka na koga se komšije žale. Ostavili smo poruku, zvali, no do sada se nije javio. Ovom prilikom ga pozivamo da i on ispriča svoju stranu priče, a voleli bismo da pomognemo i da se ovaj komšijski problem pevaziđe.
M. Ljiljanić
Imena poznata redakciji, ali bez izjave druge strane nećemo ih objavljivati.
