14. 04. 2024. – U organizaciji Turističke organizacije opštine Kovin i SRP „Kraljevac“ održana je radionica na temu „Ekologija i Eko-turizam“. Predavači na radionici bili su Milica Živković asistent na katedri za ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i Aleksandar Sarmeš upravnik SRP „Kraljevac“. Pored predstavnika TOO Kovin i lokalne samouprave radionici su prisustvovali učenici trećeg i četvrtog razreda srednje stručne škole „Vasa Pelagić“ sa smera turistički tehničar kao i njihovi profesori i direktorka Venera Arsenov Bojović.
Kratak istorijat o specijalnom rezervatu prirode ispričao je upravnik rezervata Aleksandar Sarmeš. Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” prostire se na području nekadašnjeg Panonskog mora, gde se pod uticajem vetra formirala lesna tarasa u koju su usečene prostrane doline izvora Spasovina, Obzovik, Mramoračka reka i Kraljevac formirane rečnom erozijom. Ovaj vodotok je 1983. godine podizanjem nasipa i prelivne brane pretvoren u jezero Kraljevac. Sa izdizanjem nivoa vode došlo je do plavljenja okolnih ritskih šuma i obradivih površina, kao i odvaljanja treseta sa dna jezera što je dovelo do stvaranja plutajućih i stalnih ostrva. Sada već daleke 2003. godine na plutajućem ostrvu uočena je i indetifikovana retka vrsta biljke: barska paprat. Na području Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac” utvrdjena je do sada najveća populacija barske paprati na našim prostorima. Te 2003. godine, po otkriću barske paprati, Kraljevac je stavljen pod privremenu zaštitu države. Pod privremenom zaštitom Kraljevac je bio punih šest godina da bi odlukom Vlade Republike Srbije iz 2009. godine Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“ stavljen pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije.
Još jedna bitna godina za rezervat je 2014. godina kada je u decembru hidrobiološka ekipa Departmenta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predvođena profesorom Brankom Miljanovićem prilikom redovnog uzorkovanja ihtiofaune jezera Kraljevac pronašla je reliktnu i endemsku vrstu ribe mrguda (Umbra krameri). Inače ova vrsta ribe Umbra se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta Evrope i na svetskoj crvenoj listi ugroženih vrsta.
Pored barske paprati i umbre u ovom rezervatu na listi strogo zaštićenih vrsta Evrope i na svetskoj crvenoj listi ugroženih vrsta nalaze se tekunica i slepo kuče. Pašnjaci „Spasovina” i „Obzovik” u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac” predstavljaju jedno od poslednjih utočišta ove vrste u Srbiji. Problem sa kojim se susreću u rezervatu jesu upravo pašnjaci koji se izdaju poljoprivrednicima koji ih preoravaju i od pašnjaka prave obradive površine. Samim tim narušavaju stanište strogo zaštićenih vrsta, a pošto se pašnjaci nalaze tik uz granicu rezervata, pa tako i njive dolaze do obale samog jezera, u vodu dospevaju pesticidi i drugi otrovi kojim se tretiraju obrađene površine pa se i samim tim ugrožavaju i vodene vrste. Pored ovih strogo zaštićenih vrsta u ovom biodiverzitetu žive razne vrsta ptica, riba, sisara, insekata, gmizavaca i vodozemaca.
– Onošto je bitno jeste da moramo svi zajedno da znamo šta čuvamo, zato smo i organizovali ovo predavanje, da shvatimo koliko je bitna ekologija i zaštita životne sredine i ono što je najbitnije da znamo šta posedujemo odnosno da je na korak od nas jedan specijalni rezervat prirode. Možete slobodno da kažete i da se ponosite sa tim da dolazite iz jednog područja koje je retko u Srbiji, a može se reći i u svetu, da jedno malo područje ima dva specijalna rezervata totalno drugačijeg ekosistema „Kraljevac“ kao močvarno stanište i Deliblatsku peščaru, jedinstvenu peščaru u Evropi, kao pustinjsko stanište, istakao je na kraju svog predavanja upravnik rezervata Aleksandar Sarmeš.
Posle uvodnog izlaganja o istoriji rezervata i upoznavanja sa ekosistemom, Milica Živković asistent Departmanta za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu upoznala je sve prisutne sa ekologijom i potencijalima ovog područja za eko-turizam. Pored istraživanja koja se konstantno tokom cele godine rade, takođe se aplicira na razne projekte kako bi specijalni rezervat prirode „Kraljevac“ prikazali u pravom svetlu. Pored ovoga svakodnevno se radi na zaštiti biodiverziteta odnosno zaštiti raznolikosti flore i faune na ovom području. „Ono što je nama zanimljivo i što negde kroz ove projekte i radimo jeste da u Kraljevac uvedemo održivi i eko-turizam. Kada kažemo eko-turizam misli se na turističke aktivnosti u zaštićenim područjima. Eko turizam najviše se vezuje za zaštitu prirode, a možemo reći da u Srbiji nije toliko razvijena ova grana turizma mada u poslednjih par godina možemo primetiti da eko-turizam sve više postaje popularan“, ističe Milica Živković.
Poruka ove tribine je da pre nego što počnemo da se bavimo eko-turizmom jako je važno da upoznamo zaštićeno prirodno dobro, da bi mogli budućim turistima da kažemo šta sve ima u zaštićenom području, kako treba da se ponašaju, koje su zaštićene vrste. Milica je na primeru zaljubljenika u prirodu, a posebno na primeru posmatrača ptica koje postaje sve popularnije, objasnila zašto je važno da znamo sve o rezervatu, da bi mogli turiste da uputimo koje ptice se nalaze u rezervatu i gde ih i kako mogu videti. A sa druge strane je jako važno da znamo i koji su ugrožavajući faktori za biodiverzitet. Jako je bitno znati koji je maksimalni kapacitet turista koji mogu da borave u jednom trenutku na jednom mestu. To je kod zaštićenih prirodnih dobara jako specifično jer po Zakonu o zaštiti prirode imamo kategorizaciju zaštićenih dobara odnosno tri različita nivoa zaštite. U II i III stepenu zaštite dozvoljen je boravak turistima dok je u I stepenu zaštite strogo zaštićenom delu ne smeju boraviti turisti. Na Kraljevcu je u centralnom delu jezera oblast od 15 hektara koji je u prvom stepenu zaštite i tu nisu dozvoljene nikakve aktivnosti. Ova oblast se koristi samo za naučno istraživački rad.
Na kraju predavanja, sve prisutne su predavači podsetili šta sve za sada nudi ovaj rezervat prirode. Pored volonterskih kampova koje organizuje Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije već devetu godinu zaredom, posetioci mogu uživati u sportskom ribolovu i drugim sportsko-rekreativnim aktivnostima, kao što su vožnja čamcem na vesla i kupanje u mirnoj i čistoj vodi jezera Kraljevac. Moguće je organizovati individualne i grupne ture u pratnji stručnog vodiča kroz prirodno najdragocenije delove rezervata. Takodje, moguće je organizovati edukativne ture za djake i studente, koji se na interaktivan način upoznaju sa temama vezanim za zaštitu prirode i biljni i životinjski svet rezervata. Vožnja čamcem na električni pogon u pratnji stručnog vodiča kroz lavirint plutajućih i stalnih ostrva pravo je uživanje za ljubitelje prirode i foto-safarija jer omogućava nesmetano posmatranje i fotografisanje ptica, kao i strogo zaštićenih vrsta biljaka. Takodje, posetiocima rezervata dostupne su dve osmatračnice za ptice. Svim posetiocima rezervata na raspolaganju je Istraživačko-edukativni centar sa 14 ležajeva. Kampovanje je moguće na uređenom delu obale jezera Kraljevac, gde su posetiocima na raspolaganju mesta za pecanje i odmor. Rezervat je otvoren za posetioce tokom cele godine.
M. Ljiljanić
