03. 01. 2025. – Već treći petak zaredom u centru Kovina organizuju se skupovi podrške studentima koji su više od mesec dana u blokadi fakulteta i univerziteta, i odavanja počasti nastradalima. Dok građani različitih generacija izlaze na ulicu da izraze solidarnost, prisustvo mladih je gotovo neprimetno. Zašto? Gde su mladi ljudi opštine Kovin? Da li je u pitanju nezainteresovanost za društvena i politička pitanja, apatija za budućnost, nedostatak empatije i solidarnosti ili nešto drugo? Da li je i dalje prisutan strah da ne naprave problem roditeljima koji su posao dobili isključivo članskom kartom? Da li se plaše da problem ne naprave i sebi, jer u manjim sredinama sve se pažljivo prati?
Možda je u pitanju, kako kaže profesor Milo Lompar, da mladi više ne baštine bunt nego prilagođavanje, što se ne bi reklo za veće sredine. Da li mlade ljude u kovinskoj opštini roditelji savetuju da je bolje da ćute i da se „snađu“ jer takav im je primer davala ova vlast kupljenim diplomama i nameštanjem poslova, pa što bi onda oni drugačije radili? Odsustvo mladih sa skupova postavlja i pitanje njihovog razumevanja vlastite budućnosti. Ovi događaji ne odnose se samo na aktuelne teme, već na oblikovanje društva u kojem će oni sutra živeti i raditi. Istovremeno, vikendom su lokalni kafići puni mladih, znači, tu su. Snažan je utisak da prioriteti nisu usklađeni s događajima koji oblikuju zajednicu i društvo u celini.
Među prisutnima na današnjem protestu bila je i Tanja Ivković, koja kaže da je na ulici više od trideset godina i da ne propušta proteste. Ona je ponela i pokazala svoj indeks, a kako je u šali rekla prisutnima, i njena baba imala je više škole od pojedinih lokalnih funkcionera i direktora javnih preduzeća. Na kraju, pitanje koje ostaje: da li mladi Kovina uopšte razmišljaju o svojoj budućnosti i podržavaju li svoje vršnjake?
Odgovor leži ne samo u njihovim postupcima, već i u naporima cele zajednice da ih podstakne da se oslobode straha, da se pokrenu i slobodno iskažu svoj stav. Makar i suprotan, ali neka bude njihov, a ne u službi političke propagande koja ubija svaki individualizam i slobodu. Njihovi vršnjaci više se ne plaše, pokazali su od koga šta zavisi i ko je bitan, a ko nebitan. SLedećeg petka ponovo će se okupiti građani Kovina. Toliko je crnih marama i toliko stradanja, a odgovornost mora da snosi svako za svoj udeo u tome, poruka je ovih okupljanja.
Miloš Ljiljanić
