Sanirana kovinska deponija, možemo li i mi da napravimo KovinHill kao Danci?
15. 06. 2025. – Iako se uklanjanje divljih deponija predstavlja kao važan korak u zaštiti životne sredine, vest da je Opština Kovin dobila 1.400.000 dinara od Ministarstva zaštite životne sredine za tu svrhu teško da izaziva oduševljenje među građanima jer je jasno da se tim novcem ništa neće rešiti.
Projekat, koji predviđa uklanjanje divljih deponija na četiri lokacije, deo je državnog programa vrednog 120 miliona dinara. Ugovor je potpisan simbolično 5. juna na Međunarodni dan zaštite životne sredine, ali simbolika ne rešava dugogodišnji i hronični problem koji lokalna zajednica nosi već više od deset godina.
I dok lokalna vlast, preko Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ističe svoj doprinos u povlačenju sredstava i planiranju projekta, postavlja se suštinsko pitanje: da li će i ovaj pokušaj uklanjanja deponija biti samo privremeno “čišćenje površine”? Naime, do kraja 2026. godine Srbija bi trebalo da ispuni obaveze iz Poglavlja 27 kako bi se ono zatvorilo i kao što smo nedavno pisali u izveštaju sa plenuma, iz Kancelarije za EU u Srbiji su skeptični. Mnogo je toga što je zaostalo da se u oblasti zaštite životne sredine uradi, a vremena malo.
Kada je otpad u pitanju, problem nije samo u gomilama otpada već i u nedostatku dugoročnog sistema prevencije. Ukloniti divlju deponiju, bez ozbiljne kontrole, edukacije i sankcija za nesavesne građane koji otpad ostavljaju gde stignu, znači samo jedno: deponije će se vratiti čim kamioni za odvoz odu.
Odgovornost, dakle, nije samo na institucijama. Ali, one su te koje moraju pokrenuti stvarne promene kroz edukaciju, stalni nadzor, postavljanje kamera na rizičnim mestima i, konačno, kažnjavanje onih koji bacaju otpad mimo zakona.
Kako smo saznali, u projektu kojim je aplicirano za sredstva navedeno je desetine divljih deponija. Sredstva se odvajaju samo za četiri. Kap u moru!
I eto začaranog kruga: svake godine novi projekti, nova sredstva, nova saopštenja i stare, uporne deponije koje ne znače samo estetski problem, već i direktnu pretnju zdravlju ljudi i prirodi.
Građani Kovina s pravom traže više od simbolike i privremenih rešenja. Traže sistem koji funkcioniše. Jer dokle god se problem tretira kampanjski, smeće će uvek biti korak ispred institucija.
JP „Kovinski komunalac“ za sanaciju odlagališta otpada u naseljenim mestima i sada kuburi sa sredstima, jer su intervencije češće od planiranog, a dugoročinije rešenje svakako je regionalna deponija o kojoj se govori već dvadeset godina. Za to vreme, služba čini što može, pa je nedavno sanirana velika deponija u Kovinu, nasuta je tonama zemlje i na taj način, kako kažu nadležni, trebalo bi da se spreči stalno unutrađnje paljenje i širenje otrovnih supstanci. Kako to rade u Evropskoj uniji čije standarde mi treba da primenjujemo, viđamo u medijima gotovo svakodnevno. Ovo saniranje deponije u Kovinu mogao bi biti korak ka onome što je glavni grad Danske- Kopenhagen uraddio. Odlagalište otpada pretvorio je u skijalište, sa modernom spalionicom koja ne zagađuje okolinu.
No, nažalost, mi smo još na nivou saniranja četiri od bar dvadeset divljih deponija, svetlosnu godinu daleko od danskih rešenja.
M. LJ.
