08.08.2024. – Celom dužinom kovinskog groblja uredno pokošen travnjak i dvadesetak sadnica koje popunjavaju prazninu između starog drveća. Bilo bi lepo da ih nisu ostavili da se osuše ovog vrelog leta, a samo na stotinak metara od vode, u upravi groblja i tehničkoj službi odakle je moglo da se zalije.
Ovako je jedna godina izgubljena, umesto da narastu i s proleća krenu u bujanje i tako doprinesu eksterijernom uređenju ovog pretužnog mesta, gde israćamo naše najmilije; zameniće ih druge, možda srećnije sudbine. A nije moralo. Za to je bilo potrebno samo malo volje, pola sata nedeljno radnika na održavanju, daleko manje nego što je košenje trave.
Ne želim opravdanja i izjave, čemu to sada, samo se pitam da li je mlado drveće moralo da umre?
Ime poznato redakciji
