Objavljivanje analize procenjenih troškova bazena može ugroziti ekonomsku stabilnost  opštine, rečeno u odgovoru na zahtev da nam se taj dokument dostavi. Načelnica donela rešenje o odbijanju, a javnost će saznati sve kad bazen bude otvoren. Šta to krijete?

Kao u  komediji „Radovan III“ kada  Radovana pitaju koliko je sati, a on odgovori da ne sme da kaže, razglasiće, tako je i nama odgovoreno na zahtev za pristup informacijama o proceni troškova bazena.

Pitali smo:

„Postoji li elaborat ili analiza procenjenih troškova za održavanje rada bazena na Šljunkari, kako je nekoliko puta rečeno u javnom prostoru? Ukoliko postoji i manjeg je obima dostavite na ovu e-mail adresu, a ukoliko je obimnije kopiju tog dokumenta dostavite na adresu u potpisu.

Pretpostavljam da je u analizi vidno ko je radio, po čijem zahtevu i kada, a ukoliko nije, molila bih da se i to naznači ili drugim dokumentom prikaže.“

Posle dve nedelje, što je kajnji rok, stiglo nam je rešenje koje je potpisala načelnica opštinske uprave Kovin Jelena Čolaković a kojim se odbija naš zahtev i daje obrazloženje:  dostupnost informacija iz analize procenjenih troškova bazena „omogućila bi konkurentima uvid u strukturu troškova, narušilo tržišnu poziciju opštine Kovin i dovelo do ekonomske štete koja je realna i izvesna, a ne hipotetička. Javnost bi bila dovedena u zabludu jer dokument predstavlja samo potencijalnu procenu prihoda i rashoda, a ne stvarno stanje. S obzirom da se dokument odnosni na objekat koji još nije u funkciji javnosti će biti obelodanjen kada objekat bude otvoren“.

Da ne dolazi od jedne ozbiljne ustanove bilo bi smešno. Ne shvatamo da li je objavljivanje ove analize opasnost po građane da ne upadnu u zabludu ili se podaci čuvaju zbog konkurencije ili zbog ekonomske stabilnosti opštine Kovin? A sve to zajedno se, verovatno,  čuva kao tajna da ne bi građani, među kojima ima i onih koji se razumeju u troškove, procene troškova, planiranje itd, rekli javno: „Odakle vama ove cifre?! Od nas  planirate da uzmete 280 miliona iako ste već uzeli milijardu.“

Šta vi to ispod žita planirate i da li možda tu analizu tek treba sada da uradite jer ste se nesmotreno izleteli i rekli da ona postoji?

Otkuda sumnja da analiza uopšte postoji, te da nisu troškovi odokativno procenjeni? Neko nam onako neobavezno nedavno reče ( da ne pominjemo ime zato što nije bilo zvanično): „Komunalac ima iskustva, sigurno oni znaju koliko im za šta treba? Verovatno su oni i radili procenu?“

Zašto „Komunalac“? Zato što je na poslednjoj sednici skupštine na njih preneto ovlašćenje da upravljaju sportskim kompleksom na Šljunkari. Oni će brinuti kako o unutrašnjosti tako i o okolini, o vodi, grejanju, pranju, čišćenju, šefovanju i slično.Kako već imaju iskustva u nekim segmentima, logično je da sve o bazenima i sportskim kompleksima znaju.

O proceni troškova održavanja bazena kada jednom bude otvoren, prvi put se javno čulo na javnoj raspravi povodom nacrta budžeta za 2026. godinu. Tom prilikom odbornik Srđan Vukša koji je prisustvovao raspravi, pitao je Biljanu Stojković šeficu finansija, gde se može videti ta analiza, na šta ga je ona uputila na Slađanu Ćirikovački koja inače vodi poslove oko bazena.

„Onda sam ja tražio od Slađe ( Ćirikovački-prim. K.I.) na Savetu za administrativno mandatna pitanja taj dokument i ona je otišla da ga donese. Vratila se nakon 45 minuta sa pričom da to nije to i da može da mi da samo na uvid, a da preuzimanje tog dokumenta zatražim preko zahteva za pristup informacijama. Kada sam to čuo rekao sam da onda neću ni da pogledam. Inače, radi se o studiji/analizi tržišta koju je opština platila!. ispričao nam je Vukša.

Presedan u parlamentarnoj praksi je kada član zakonodavnog tela mora da se obraća onima u izvršnim i administrativnim telima preko službene prepiske i zahteva. No, sve je moguće. I mi smo pokušali da saznamo kako se to što sadrži podatke o proceni prihoda i rashoda bazena zove, šta je, ko je radio? I nama je rečeno da uputimo zahtev za pristup informacijama, a onda nam je stiglo rešenje da smo odbijeni. Da li je u tom dokumentu koji pominje odbornik možda i procena koja pokazuje da neće njegovo objavljivanje naneti ekonomsku štetu opštini, već činjenica da je u pitanju jedan promašeni projekat koji će samo jesti budžet?

Mi možemo samo da nagađamo.

Odgovor koji smo dobili zove se vređanje inteligencije građana opštine Kovin, bar onog ne malog dela koji ume da tumači cifre i ume da procenjuje troškove. Planovi se prave unapred, čemu tolika mistifikacija i tajnost? Građane neće dovesti u zabludu ako saznaju koliko može koštati struja, grejanje, voda, za jedan takav objekat. Te podatke danas iz prve daje chatGPT. Neće ih zbuniti ni podatak koliko je ljudi planirano, koliko drugih troškova. Već smo čuli da će se naplaćivati neke simbolične ulaznice, znači biće i nekog prihoda. Možda je tajna podatak da je dogovoreno  iznajmljivanje bazena vaterpolo reprezentaciji za pripreme za olimpijadu? Golovi čekaju spremno.

Šta to krijete u tom dokumentu kojim planirate da pokrijete plan od 280 miliona dinara kad ste na njega stavili oznaku „STROGO POVERLJIVO“?

Možda ćete odgovor dati nekom drugom ko ga bude službenim zahtevom zatražio, a kome nećete moći da izdate  samo puko rešenje.

A pre nego zaključimo tekst evo kako to chatGPT radi i šta je to tako strašno tajnovito što konkurencija može da otrkije i što ne sme da se vidi? Mi smo orijentaciono dali podatke koje imamo. Možda smo pogrešili za pet do deset miliona, ali vi ste planirali 60 miliona za celu godinu?

PROCENA TROŠKOVA FUNKCIONISANJA ZATVORENOG BAZENA

(Objekat: bazen 33×20 m, neto 6.109 m², bruto 6.890 m²)
(Preračunato po kursu 1 € = 117 RSD)

✅ MESEČNI TROŠKOVI (PROCENA)

▶️ UKUPNO MESEČNO:

🔹 Donja procena:

≈ 1.615.770 dinara

🔹 Gornja procena:

≈ 2.252.250 dinara

➡️ Oko 1,6 – 2,25 miliona dinara mesečno

📆 GODIŠNJI TROŠKOVI

➡️ Oko 19 – 27 miliona dinara godišnje

🎯 ZAKLJUČAK

Na osnovu standardnih parametara za zatvorene bazene ove veličine, realna cena godišnjeg funkcionisanja objekta iznosi približno:

✅ 20 do 27 miliona dinara godišnje

(bez kapitalnih investicija, većih havarija i otplate kredita).

V. Živkov