Prve kapi nad Peščarom mogle bi da se pojave 25. ili 26. avgusta, ali aktuelni modeli za sada ne daju nadu u obilne padavine. Najkonkretniji signal daje VojvodinaMeteo za 26. avgust – svega oko 1,2 milimetra i 27 odsto verovatnoće padavina.
Ako je kiša ono što se u ovom trenutku najviše čeka nad Deliblatskom peščarom, meteorološki modeli još nemaju dobru vest. Prve realne šanse za padavine pojavljuju se tek u utorak, 25. avgusta, a nešto izraženiji signal postoji za sredu, 26. avgust. Međutim, prema sadašnjim izračunima, ni tada se ne očekuje kiša koja bi mogla da ugasi požar.
Specijalizovani portal VojvodinaMeteo, koji prognozu računa posebno za područje Deliblatske peščare, za period od 25. do 27. avgusta daje samo jedan dan koji ispunjava njihov padavinski kriterijum. To je 26. avgust, kada je trenutno procenjena količina oko 1,2 milimetra, uz 42 odsto verovatnoće padavina. Za isti period temperatura bi se kretala približno između 19 i 34 stepena, a najjači udari vetra mogli bi 26. avgusta dostizati oko 9,3 metra u sekundi.
Za Kovin isti izvor daje nešto drugačiju raspodelu – signal za padavine postoji već 25. avgusta, ali sa procenjenih svega 0,6 milimetara i 25 odsto verovatnoće. To znači da je meteorološka situacija još uvek izuzetno nestabilna na malom prostoru: moguć je pljusak nad jednim delom Južnog Banata, dok nekoliko kilometara dalje može ostati potpuno suvo.
Još jedan pokazatelj dolazi iz pravca Temišvara i zapadnog Banata. Ventusky za sredu, 26. avgust, trenutno prikazuje oblačno vreme sa kišom u Temišvaru, dok su dani pre i posle toga uglavnom suvi. To je važan signal jer se Deliblatska peščara nalazi u istom širem meteorološkom području, ali ne znači automatski da će ista količina padavina stići i do Peščare.
Drugim rečima, 25. i naročito 26. avgust trenutno jesu prvi dani koje treba pratiti, ali prognoza za sada ne govori o ozbiljnom kišnom talasu.
RHMZ ne najavljuje preokret preko noći
Aktuelni podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda potvrđuju da je Srbija i dalje u veoma toplom i suvom periodu. Jutarnja merenja od 22. avgusta pokazuju da se toplotna masa još zadržava nad zemljom.
I prognoze koje se objavljuju kroz domaće meteorološke servise ukazuju na sličan zaključak: do 24. avgusta nema ozbiljnog padavinskog signala za područje Vojvodine.
Za Beograd, koji je dobar pokazatelj vremenske situacije u južnom delu Panonske nizije, aktuelna desetodnevna prognoza za 22–24. avgust praktično ne predviđa padavine, dok se ni za 25–27. avgust ne pojavljuje ozbiljnija količina kiše.
To je loša vest za Peščaru, jer svaki novi suv dan znači nastavak isušivanja površinskog sloja vegetacije.
Šta govore modeli iz okruženja?
Prognoze iz susedne Rumunije daju nešto drugačiju sliku, ali ni one za sada ne najavljuju veliku kišu.
Za Temišvar, koji se nalazi svega nekoliko desetina kilometara severoistočno od Deliblatske peščare, jedan od aktuelnih modela pokazuje kišu upravo 26. avgusta, dok su 25. i 27. avgust uglavnom bez padavina.
To može biti znak da se oko sredine naredne nedelje formira nešto nestabilnija atmosfera iznad Banata. Ali problem ostaje isti: pljusak nije isto što i natapanje zemljišta.
Za požar kakav trenutno postoji u Peščari, od presudnog značaja nije samo da li će pasti kiša, već koliko će je pasti, koliko dugo će padati i da li će zahvatiti čitav požarni front.
Nijedan od trenutno dostupnih signala koje smo pregledali ne pokazuje pouzdanu, široko rasprostranjenu kišu od 20–30 milimetara nad Deliblatskom peščarom u narednih nekoliko dana.
Naprotiv, VojvodinaMeteo za samu Peščaru trenutno daje samo 1,2 mm kao najizraženiji padavinski signal do 27. avgusta.
To znači da bi eventualni pljusak mogao da privremeno smanji temperaturu i vlažnost površinskog sloja, ali teško da bi sam po sebi rešio problem višenedeljnog požara.
A upravo je stanje vegetacije jedan od razloga zbog kojih se požar u Peščari tako teško kontroliše.
Prema poslednjim dostupnim informacijama sa terena, vatra je i dalje aktivna. Marko Marinković iz „Vojvodinašuma“ naveo je da požar zahvata linije širine između 30 i 50 metara, ukupne dužine oko 60 kilometara, dok je površina procenjena na oko 3.650 hektara.
Istovremeno, Luka Čaušić je prethodnih dana upozoravao da vetar menja pravac i da upravo takve promene predstavljaju jedan od najvećih problema za ekipe na terenu. U jednom od poslednjih obraćanja navedeno je da je širenje požara ka zapadu bilo zaustavljeno, nakon što je prethodnog dana vetar izazvao njegovo ubrzano širenje i promenu pravca.
Kiša bi sada bila pomoć, ali ne nužno i kraj požara
Deliblatska peščara trenutno ne čeka običnu letnju kišu. Posle dugog perioda visokih temperatura i aktivnog požara, potrebne su ozbiljnije i ravnomernije padavine da bi se značajnije promenili uslovi na terenu.
Jedan pljusak od nekoliko milimetara može da ugasi površinski plamen, ali istovremeno ostaviti dovoljno suve organske materije da se požar ponovo aktivira. Kod velikih požara u peščarskom terenu dodatni problem predstavljaju vetar i nepristupačnost pojedinih delova terena.
Zato bi se eventualna kiša 25. ili 26. avgusta mogla pokazati kao važan meteorološki predah, ali za sada nema osnova da se nazove „kišom koja će ugasiti Peščaru“.
Najvažnija su naredna 72 sata
Meteorološka situacija će se sada menjati iz izlaza u izlaz. Ono što danas izgleda kao 1–2 milimetra može za dva dana biti korigovano naviše ili naniže. Kod lokalnih letnjih pljuskova razlika između prognoze i stvarno izmerene količine može biti ogromna na rastojanju od samo nekoliko kilometara.
Zato će 25, 26. i 27. avgust biti ključni za praćenje.
Ako se u narednim modelskim izlazima pojavi široka zona padavina i količine počnu da rastu prema 10, 15 ili više milimetara, to bi već bila potpuno drugačija priča.
A dok se čeka nebo, požar ostaje zavisan od onoga što je poslednjih dana na terenu pokazalo koliko je opasno: temperature, vetra, suvog rastinja i sposobnosti ekipa da zadrže požarne linije.
V. Ž.
AI ilustracija i alati
