Tenis je bio gospodski sport i igrali su ga samo oni iz imućnijih porodica i kuća
08. 05. 2024. – Prvi tragovi da se tenis igrao u Kovinu sežu još sa kraja XIX veka, tačnije iz 1899. godine, a dokaz za to je fotografija koja je snimljena te godine. Pretpostavlja se da je ovu fotografiju načinio foto majstor Ferdinad Šmider koji je u to vreme izrađivao fotografije. Još jedan trag nalazimo u obaveštenju lokalnog lista „Kevevara“, koji je preveo istoričar Tibor Galaboš, gde stoji napisano da se 05. maja 1913. godine ponovo otvara tenisko igralište, što navodi na zaključak da se i u prethodnim godinama u Kovinu igrao tenis. Pretpostavlja se da se tenisko igralište nalazilo na prostoru današnje pijace. Još jedan dokaz da se u Kovinu igrao tenis pre jednog veka je fotografija iz 1928. godine koja nam otkriva i privatno tenisko igralište u kući imućnog advokata Gašpara Bartulova u ulici Sonje Marinković iza zgrade opštine Kovin (danas kuća Čolakovih). Posle Drugog svetskog rata nemamo dokaze za postojanje teniskih terena i igranje tenisa u Kovinu sve do sredine devedesetih kada se otvara teniski teren u prostoru Starog bioskopa.
Ako sve bude išlo po planu Kovin bi sledeće godine trebalo da dobije teniske terene u naselju preko puta Ponjavice. Na ovaj korak odlučio se privatni investitor Slobodan Boba Rajković iz Kovina kome je tenis velika ljubav. Kako nam je rekao, pre par godina vratio se tenisu rekreativno i zajedno sa ostalim rekreativcima tenis igra na terenima u Skorenovcu, gde se već deset godina organizuje i letnja liga teniskih rekreativaca. Želja mu je da i Kovin dobije teniske terene gde će takođe biti organizovana liga, škola tenisa i naravno, gde će moći rekreativno da se igra tenis.
Pitali smo Slobodana od kada postoji ideja za ovakav poduhvat i šta očekuje?
– Ideja se javila još sredinom osamdesetih godina, kada smo trenirali tenis na betonskim terenima u letnjem dvorištu Zmajeve škole i na terenu u Gimnaziji. Još tada je svima nama bila želja da Kovin dobije teniske terene. Miloš Stefanović i ja smo trenirali tada za Crvenu zvezdu, a ovde smo igrali turnire i pokušavali da propagiramo tenis u našoj sredini. Tada su još, mogu reći profesionalno, igrali tenis dr Zoran Radović, Prijović i profesor Dragan Bugarinović koji je kasnije postao i teniski trener i imao školu tenisa. Međutim u to vreme je to bila skupa investicija. Prvi ozbiljniji korak je bio tek sredinom devedesetih na inicijativu Radice Stefanovića, a uz pomoć „Inženjeringa“ i Predraga Jereminova, u prostoru Starog bioskopa, napravljen je teren za tenis sa šljakom. Na tom terenu smo trenirali i igrali tenis desetak godina, a bilo je i oko tridesetoro dece koja su svoje prve teniske korake upravo ovde napravila. Jedini problem ovog terena je bio što se nalazio u zatvorenom prostoru, bez dobre ventilacije. Ovaj teren postao je neuslovan, mislim, 2006. godine, tako da se kod nas tenis nije igrao do 2015. kada Zoltan Dani u Skorenovcu otvara teniski teren. Na tim terenima igra oko šezdesetak rekreativaca, a na letnjoj ligi učestvuje uvek oko četrdeset igrača. Moj sin Vladan i ja preuzeli smo organizaciju turnira, a u poslednjih par godina ovaj turnir je memorijalni u čast našeg druga i teniskog rekreativca Stefana Ignjatovića.
Što se tiče terena koji će se graditi u Kovinu kaže Slobodan da sa poslovne strane ne očekuje da će biti nešto isplativo, ali to nije ni bio kriterijum za ulazak u ovu investiciju. Biće ovo porodična priča, pošto je Slobodanov sin Vladan diplomirao na sportskom menadžmentu tako da će imati priliku da pokaže svoje znanje i on će voditi ovaj teniski centar. Plan je da pored rekreativnog bavljenja tenisom ovde bude i teniski klub sa školom tenisa. Ono što je sigurno je da će profesor Bugarinović kao školovan i licenciran trener biti uključen u ovaj projekat od početka. U planu je izgradnja tri terena, jedan bi trebalo da bude pokriven. Prema projektu trebalo je da se gradi hala u kojoj bi bio ovaj pokriveni teren. Međutim zakon o urbanizmu na ovom prostoru ne dozvoljava gradnju hale više od 6,5 metara pa se trenutno traže nova rešenja za ovaj deo kompleksa. Pošto će biti i klub i škola tenisa to zahteva da kompleks radi tokom čitave godine, pa je i potreban jedan zatvoreni teren. U okviru komleksa naći će se i caffe bar gde će posle rekreacije moći da se sedne i opusti, a i roditelji će moći da popiju piće dok čekaju dete da završi trening.
– Ovo će biti kao neka vrsta zaveštanja Kovinu, pošto mnogo volim ovaj grad i ove ljude. Tako da će jednog dana ovo ostati Kovinu i Kovincima na korišćenje, rekao je na kraju razgovora Slobodan Rajković.
Zahvaljujemo se Petru Lukiću Cunderu koji nam je ustupio fotografije i istorijske tekstove iz svog Muzeja starih fotografija.
M. Ljiljanić
