Kako smo već pisali, Opštinska uprava krajem oktobra prošle godine sprovela je nabavku na koju se odredbe Zakona o javnim nabavkama ne primenjuje jer je iznos nabavke manji od tri miliona dinara, a postupak nabavke radova odnosi se na investiciono održavanje Doma kulture na Belom Bregu i Malom Bavaništu. Poziv za dostavljanje ponuda opštinska uprava uputila je na tri mail adrese privrednih subjekata i to Er-cop doo Kovin, Isinov tech Deliblato i Inter produkt Kovin. Slanje poziva za dostavljanje ponuda ukazuje da je odluka o dodeli posla praktično doneta pre nego što je nabavka zvanično objavljena.
Odgovor koji smo po drugom zahtevu dobili ne daje nam ni jedno ime, osim imena načelnice Jelene Čolaković, jer od dokumentacije dostavljeni su nam zahtevi koje je ona potpisala, možda samo po službenoj dužnosti. Iako smo pitali koje odeljenje je uputilo zahtev, koji rukovodilac odeljenja i ko je predložio ili dao nalog kome će se pozivi uputiti, dobili smo dva zahteva za pokretanje postupka nabavke, sa datim e-mail adresama kome uputiti poziv za tzv ispitivanje tržišta i oba je potpisala načelnica. U obrazloženju odgovora koji nam je stigao iz službe, kaže se da uprava ne poseduje dokumentaciju kojom bi se odgovorilo na druga pitanja. Ni na pitanje ko je i kada uveo izvođače u radove, za koje je rečeno da će trajati 45 dana!? Kako se onda kontrolišu uslovi iz ugovora i rokovi?
Podsećamo, u postupku nabavke pozivi su upućeni firmama koje nisu imale realne uslove da izvode građevinske radove, registrovane za delatnosti veb portala i metaloprerađivačke industrije, uz blokirane račune i loše poslovne pokazatelje. U takvoj konkurenciji, jedina firma registrovana za građevinske radove dobila je oba ugovora, po cenama gotovo identičnim procenjenoj vrednosti. Iz navedenog sve upućuje na unapred dogovoren posao za koji i nije najbitnije da bude urađen u roku, kvalitetno, da opravda javna sredstva, već samo da se pare okreću.
Samo pouzdani izvođači
Ovaj tekst ima za cilj da ukaže na šablon u javnim nabavkama i to onim do tri miliona gde se gotovo i ne primećuje dogovorna podela poslova unutar jednog istog kruga izvođača. Podsetimo se slučaja diskoteke PINK u kojoj su pre sada već dve godine obavljeni radovi za oko četiri miliona dinara, pojedinačno razvrstanim da ne bi prešli limit pogodbenog postupka.
Za nabavku nove opreme za ventilaciju posao je dodeljen Prodel group, Zorana Kačine, koji je ponudio cenu od 995.000 dinara,bez PDV.
Za ugradnju nove opreme za ventilaciju u PINK-u posao je sklopljen sa ER-COP Aleksandra Ercega, po ceni od 990.000 dinara, a isti izvođač dobio je i posao za Servisiranje postojeće opreme za ventilaciju u Domu kulture, u iznosu od 960.000 dinara, sve bez PDV-a, koji se dodatno obračunava. U sva tri slučaja ponude su naizmenično dostavljali Prodel group i Er Cop, a kao treći ponuđač javio se Interprodukt, kovačka radnja Zorana Milenkovića. Naručilac posla ima pravo i obavezu da izabere najjeftinijeg ponuđača, a ovakav primer pogodbe je decenijska praksa. Dogovorno se podnose prijave na tendere i unapred već predvidi ko koji posao može dobiti, jer se dogovori ko će koji iznos da ponudi.
Kako se u celoj priči pominje i problem sa strujom, to je kao četvrta vrsta radova predviđeno odvajanje elektroinstalacija, u Domu kulture, šta tačno to treba da bude, nismo imali uvid u porudžbenicu, a posao je poveren ID elektro Raze Botića iz Mramorka. Posao je vredan 292.500 dinara, bez PDV jer Id elektro nije u sistemu PDV-a.
U nameštenim nabavkama koje smo takođe pominjali ponovo su u igri isti akteri. U realizaciji godišnjeg plana PU „Naša radost“ Kovin, pominju se i radovi na zameni sanitarije, pločica i plafona u toaletu za vaspitače, a procenjena vrednost radova je 552.800 dinara bez PDV-a odnosno 691.000 dinara sa PDV-om. Dostavljene su tri ponude i to: „Interprodukt“ Kovin sa ponudom od 618.000 dinara, vlasnika Zorana Milenkovića, „Er-Cop“ takođe iz Kovina sa ponudom od 608.000 dinara koju zastupa Aleksandar Erceg, i „Isinov tech“ iz Deliblata sa ponudom od 590.000 dinara, sve ponude su bez PDV-a. Kao najpovoljniji ponuđač preduzetnik Milan Pomana „Isinov tech“ iz Deliblata potpisao je ugovor o izvođenju ovih radova. Zanimljivost iz ove nabavke je ta što je firma „Isinov tech“ registrovana pod šifrom delatnosti 6312 – web portali, a odradila je poslove vodovoda i kanalizacije. u novembru te godine dopunjena je registracija sa Ostali nekategorisani građevinski radovi. Od digitalnog sveta do građevine dovoljna je samo jedna zabeleška.
Stranka je zakon?
Načelnica OU je 2024. godine kada opština Kovin nije raspisala u roku konkurs za sufinansiranje medija na pitanje mogu li se na drugi način sklopiti ugovori sa medijima, rekla decidirano: „Ne! Pa kako bi?!“ Onda se ispostavilo da ipak može putem medijskog zastupanja, promocija, reklama, oglasa… Iz budžeta se odlivaju milioni da li direktno sa računa OU ili preko korisnika, ali svakako da može i mimo konkursa.
Kao što može samo na tri dobro poznate adrese, od kojih je jedna čak i adresa objekta u vlasništvu direktroke PU „Naša radost!“. Jesu li to najbolji izvođači ili su to najlojalniji članovi i simpatizeri, odnosno finansijeri stranke?
Zakon o sprečavanju korupcije jasno definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji može uticati na nepristrasnost u obavljanju dužnosti. Elementi koji ukazuju na potencijalni sukob interesa uključuju porodičnu korist kroz zaposlenje bliskog člana u javnoj ustanovi, poslovnu korist za firmu povezanu sa političkom strukturom, direktno uticanje na pokretanje postupka. Iako svaki od ovih elemenata pojedinačno ne mora predstavljati nezakonitost, njihovo preplitanje stvara osnovanu sumnju u nepristrasnost i zakonitost postupanja.
Da li su domovi kulture(PINK u Domu kulture u Kovinu, Malo Bavanište, Beli Breg…) zaista prioritet ili samo kanal za političko-ekonomske usluge? Izostanak jasnih odgovora dodatno produbljuje sumnju da je ovakva nabavka bila deo mreže političke ili neke druge povezanosti.
Domovi kulture u selima opštine Kovin godinama čekaju da ponovo postanu mesta okupljanja. Ako se prelistaju portali i mediji bliski vlasti uočiće se da je u jednom periodu akcija bila stavljena na domove kulture gde su poslovi i manjeg obima kako bi se, verovatno, lakše uveli u posao izvođači bliski vlasti, a javnosti prikazalo da se nešto za dobrobit sredine čini u opštem interesu.
U realnosti, kako reče čovek u Malom Bavaništu, dođu pred izbore i posle ih nema! Ili dolaze kad hoće i stignu, bez jasnog datuma i kada se posao mora završiti. Primera radi: kada ističe tih 45 dana od uvođenja u posao, ako ne postoji nikakav trag kada je neko uveden u posao? Isto kao i u PINK-u za koji se tvrdi da je sve urađeno, ali to još niko nije video. Niti se zna čemu, kad i dalje stoji neiskorišćeno i propada.
No, propadaju od stajanja i mnogo veće investicije jer kao da i nije cilj da budu otvorene već samo da se kroz njih plasira novac.
Domovi kulture postaju simbol zatvorenog kruga u kojem se javni novac kreće između politički povezanih aktera, dok građani ostaju po strani. Drugi pak građani, na primer Mramorčani, iako im je kulturno umetničko društvo jedno od najaktivnijih sa više sekcija, ne mogu da koriste Dom kulture jer je neuslovan za bilo šta. I sami smo se uverili u decembru kada je KUD Mramorak priredio godišnji koncert, na kojem su učestvovala i deca, u sali Doma kulture bez grejanja. Da ne govorimo o Zadružnom domu u Deliblatu koji je više puta rekonstruisan a još uvek nije u funkciji.
Nemar ili politika „lakoćemo“ pristuni su gotovo na svakom koraku ako se malo zagrebe površina. Da nedostaje dokument kojim se prati neki posao, kojim se poštuju svi zakonski propisi, već smo se više puta uverili. Poslednji najdrastičniji primer je propust od četiri godine u kojima osnivač nije registrovao da mu jedna ustanova radi bez licence. U slučaju malog pogona za bio dizel u Malom Bavaništu opštinska uprava nikada nije prenela na JP „Kovinski komunalac“ pravo upravljanja, bar o tome ne postoji dokumentacija, te je to ostalo tako da visi „nigde i i ničije“. O dokumentu koji bi bio analiza procenjenih troškova bazena na Šljunkari kada jednom poćne da radi, rečeno je da je „tajni“ dokument, a čini se da ni ne postoji i još je tih primera, praktično nevidljivih dok ne počne da se istražuje.
A vlast zna da je u prednosti jer na svaki zahtev može da odlaže odgovor do 15 dana, sada je to već prešlo i na mesec ipo, no istina se kao ni kijanje ne mogu sakriti. Kad-tad ispliva.
M. Ljiljanić, V. Živkov
