„Pravilno baždaren moralni kompas“. Kako postati „sedma sila“ i ostati dosledan sebi u Srbiji, iz ugla studenta novinarstva

Filozofski fakultet Novi Sad, foto: studentska arhiva

Piše Boris Guran

20.02.2024. – Novinarstvo je veoma kompleksna delatnost koja može uticati na mnoge živote, ono nosi težinu i odgovornost pojedinca prema celokupnom društvu. Novinari samim tim moraju biti pouzdane osobe sa kredibilitetom i pravilno baždarenim moralnim kompasom, koje poseduju znanje i novinarske veštine neophodne za rad u ovoj profesiji. Ove karakteristike se najpravilnije stiču na fakultetima i studijama novinarstva.

Novi Sad, univerzitetski grad

Kada sam se odlučio da upišem studije žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, uradio sam to sa željom da spojim svoju ljubav prema pisanju i prema sportu u jedno i postanem sportski novinar poput Aleksandra Stojanovića, Darka Plavšića, Edina Avdića i ostalih u ovoj branši. Nije mi dugo trebalo da shvatim da je novinarstvo mnogo dublje i značajnije u nekim drugim segmentima, pa sam se tako još od prvog napisanog rada fokusirao na društveno osetljive teme i u tome pronašao. Očekivanja o samom fakultetu, profesorima, ispitima i predavanjima zasnovao sam na onome što sam čuo od poznanika koji su to već studirali, čuo sam da ćemo mnogo pisati, da teorije tema toliko i da je akcenat stavljen na praksu. Ono što nisam čuo od starijih generacija i što me je potpuno iznenadilo, jesu napori profesora da u nama kao budućim novinarima probude i razviju kritičko mišljenje, naravno, bez nametanja njihovih ličnih uverenja. Iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da se studiranje novinarstva, barem u Novom Sadu, svodi na četiri osnovna elementa – teorija, praksa, sticanje navike praćenja medija i oblikovanje stava prema žurnalistici. Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučio na studijama do sada jeste razlikovanje medija i njihovo odvajanje u dve kategorije – na one koji poštuju i pridržavaju se Kodeksa novinara Srbije i na one koji to ne čine. Naučio sam da Pink, Informer, Blic i drugi tabloidi predstavljaju svojevrstan kancer našeg posla koji baca senku na ono što novinarstvo zapravo jeste, da ih treba izbegavati ali nikako potceniti. Pored čitanja štampe, profesori ističu da je za novinara neophodno da bude opšte informisan i načitan, pa tako potenciraju na što više čitanja različitih literatura svetske i domaće književnosti.

Srbija je ogroman izazov za mlade ljude, naročito u pogledu profesionalne orijentacije. Osim što je teško odabrati zanimanje koje će garantovati zaposlenje i ekonomsku sigurnost, teško je odupreti se i političkim pritiscima koji uslovljavaju ta zaposlenja. Za one mlade ljude kojima je novinarstvo buduće zanimanje, izazovi su još veći, a i napori da se usvoje profesionalni principi i da se sačuvaju lična načela uz pritiske, pretnje i blještavilo cirkuskih reflektora sa nacionalnih frekvencija. Ovo je tekst jednog budućeg profesionalca, a sada već formiranog novinara, koji ima jasnu predstavu o ambijentu u kome treba da opravda svoje zvanje i znanje i uvek bude u službi objektivnosti i činjenica. Voleli bismo da nam i drugi studenti napišu kako vide svet oko sebe sada kada ga bolje upoznaju kao akademski građani? Poziv je otvoren. Sa zadovoljstvom ćemo podeliti te priče.

Kovinske info

Morate čitati knjige i dela koja su stvorili majstori pisanih reči, kako bi i vi mogli da taj zanat savladate i pravilno koristite u svom poslu – rekao nam je profesor dr Vladimir Barović na prvom predavanju istorije novinarstva.

Spomenik Svetozaru Miletiću na istoimenom trgu

Novinarstvo kao profesija nalazi se na margini i postalo je veoma širok pojam, kako je moj kolega rekao jednom prilikom, neshvatiljvo je da se novinarom naziva jedan čovek i stručnjak kakav je Boško Jakšić, a da u isto vreme tu titulu nosi i Jovana Jeremić. Ovo je moguće zato što se u nekom trenutku ovim poslom počelo baviti mnoštvo ljudi koji nisu pravilno školovani za taj posao, ili preneto znanje nisu prihvatili. O ovom problemu jednom prilikom pričao je i profesor dr Zlatomir Gajić, koji je rekao da je jedini način da se novinarstvu vrati verodostojnost koju je imalo u vreme Svetozara Miletića i ostalih velikana novinarstva, jeste da se nove generacije prevashodno obrazuju o tome kako novinarstvo treba da funkcioniše. Ono što mi učimo jeste da su bitni kvalitet, aktuelnost i važnost vesti, a ne njen kvantitet i senzualnost. Učimo da razaznamo ispravno od pogrešnog, da poštujemo Kodeks novinara Srbije, da nikome ne verujemo na prvu, već da sve proverimo iz više izvora. Da bi se „proizvele“ nove generacije novinara potrebno je da sa njima rade profesori koji su iskusni i kompetentni novinari i umeju da svoje znanje prebace na druge. Vladimir Barović, Dinko Gruhonjić, Stefan Janjić, Brankica Drašković, i drugi profesori na medijskim studijama Filozofskog fakulteta su poznati novinari, za koje slobodno mogu da kažem da odlično rade svoj posao, i zaista mislim da nas uče pravim vrednostima i strogom stavu koji novinar mora da poseduje, dok nam uporedo daju svu slobodu pri pisanju za studentski portal univerziteta „Odjek“. Tokom čitanja i analiziranja štampe i elektronskih medija na predavanjima upoznao sam se sa radom mnogih novinara koji danas predstavljaju bastion novinarstva u Srbiji kao što su Milan Ćulibrk, Žaklina Tatalović, Teofil Pančić, već spomenuti Boško Jakšić i mnogi drugi.

Za mene studije novinarstva predstavljaju obuku za svakodnevne izazove i prepreke koje nas kao početnike i mlade novinare očekuju u budućnosti. Upoznao sam mnogo divnih ljudi, za koje sam siguran da će biti vrsni novinari. Imam tu čast da učim od istaknutih novinara naše scene, da stičem iskustva i znanje koje će mi biti potrebno u daljem životu. Ono što je meni najvažnija promena jeste to da sam postao mnogo osetljiviji na neke teme koje me nisu toliko doticale ranije.

Podeli vest:
5 2 votes
Oceni
guest
1 Komentar
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Dragan
Dragan
5 months ago

A šta napisati posle ovog čitanja,Boško Jakšić-Jovana Jeremmić,pa i ja kv zanatlija koji je dobijao ćuške od majstora za neke gluposti koje sam pravio kao šegrt,tako rado bi nekom podelio ćušku,samo zato što rade nesto mnogo opasnije od mojih šegrtskih ludorija.