Neke sklonosti u nama rastu ili čekaju skrivene dok ne dođe njihov trenutak. Kao u fotografiji. Dok se ne prepozna momenat, kadar, motiv, nema dobre fotografije. Bar ne one koju prave profesionalci i kojima se uvek divimo gde god da ih vidimo.
Marija Đorđević, Kovinka, vodi knjigovodstvenu agenciju. Od toga živi. U brojkama je sve vrlo jasno. Ako neko u sebi nosi kreativnost, teško ga može zadovoljiti svet brojeva. Zato se Marija bavi fotografijom. Prvo je to bilo „za svoju dušu“, onda je krenula na edukaciju, kupila profesionalni aparat. I danas- osvaja nagrade.
Nedavno je Marija Đorđević dobila po treći put Arhipelagovu nagradu za fotografiju. Treću, ovoga puta, koju je pridodala uz one prethodne dve, za najbolju i drugoplasiranu fotografiju. Zadatak je da se vidi Arhipelgova knjiga.
Tema sva tri konkursa na kojima je do sada učestvovala je: Najlepše fotografije s knjigom Arhipelaga.
20. maja 2022.osvojila je prvu nagradu (pet knjiga iz Arhipelagove edicije „Zlatno runo“.), 13. septembra 2022. osvoja drugu nagradu (3 knjige) i sada čeka na dodelu nagrada sa konkursa od 02. oktobra 2023. godine.
–Ono što mogu sa sigurnošću reći jeste da sam počastvovana i dirnuta količinom nesebičnosti koju su ispoljili Gojko Božović i ceo tim Arhipelaga (koji je i više nego stručan i ljubazan) u saradnji sa mnom, a verujem i svim ostalim partnerima i svojim čitaocima. Prepoznali su ljubav prema knjigama i fotografiji u meni i na najlepši mogući način to podelili sa svojim čitaocima tako što su moje tri fotografije dobile počasno mesto na naslovnim stranicama knjiga u Arhipelagovom izdanju. Takođe, to ne bi izgledalo ovako kako jeste da mi naš ugledni srpski književnik, novinar i antologičar Srđan Tešin nije dao neprocenjivi savet da što pre kontaktiram Gojka Božovića i pošaljem mu svoje radove, radi potencijalne saradnje, ne bi li one ugledale svetlost dana. Jer, dobra fotografija mora biti podeljena sa svetom, bilo bi sebično čuvati ih u nekom folderu. To je samo dokaz da umetnici znaju umetnike i da je ljubav prema umetnosti zajednički jezik svih nas koji se njome bavimo na bilo koji način. Svet je lepše mesto kada podržavamo jedni druge i ne zavidimo na uspesima. Ako je svet fotografije košnica, ja ću biti matica za sebe i sve drage ljude koji vole ono što fotografišem i koji me u tome podržavaju. Novac dođe i prođe, ali onaj osećaj kada nekome svojom fotografijom izmamite suze radosnice i osmeh na lice je neprocenjiv, tako da, volim svaki korak na tom putu i ne bih nijednu svoju odluku menjala, sve je dobro kako jeste i može biti samo još bolje, važno je na tom putu uživati i ne izgubiti sebe, – govori mudro i precizno, baš onako kako hvata kadrove i pravi fotografije, naša mlada sugrađanka.
Nas je, kao amatere, zanimalo da li profesionalci u koje ona stasava, uvek unapred znaju kako će fotogrfija izgledati ili ih ona iznenadi, kako prepozna kadar, trenutak, ugao?
–Komercijalna fotografija zahteva da je fotograf spreman u svakom trenutku, uglavnom nema mesta greškama kada su u pitanju fotografisanja bitnih događaja (veća je muka naknadno popraviti i spasiti važan momenat nego ga u startu dobro uhvatiti) ali, fotograf nije robot, već mora naučiti da mašina (aparat) radi za njega (podesiti odmah neophodne opcije) i onda magija počinje. Mnogi fotografi biraju takozvani manuelni mod jer im daje slobodu da biraju podešavanja i to je veoma značajno, to je nauka, prirodno svetlo, studijska rasveta, objektivi, razni dodaci, blicevi, pozadine, scenografija, modeli, poziranje, hiljade kadrova, Zvuči veoma naporno, što i jeste, ali u „tom grmu leži zec“, zato je veština. Međutim, sve je to nevažno ako neko nema osećaj (što bi se reklo „oko“) za kadar, ono što se ispred tebe događa, nije ni sve puko okidanje i nameštanje Dobar fotograf sebe uvek mora da iznenadi, to mu daje motivaciju da radi još bolje i uživa još više. Ne bih podnela da mi se ogadi zbog novca!
Marija, inače, fotografiše u Kovinu sportske događaje, izložbe, programe, ulice, ljude i sve to možete videti ili bar deo, na njenim društvenim mrežama. Dobar fotograf i od svog letovanja pravi foto reportažu, jer kao što ona kaže, dobru sliku je šteta ne podeliti, a fotograf je tu da uhvati kadar te slike koju oko vidi.
Marija je, svakako, dobar fotograf. I to ne kažemo mi, nego nagrade!
V. Živkov
