13.03.2025. – Prvo su se čule glasne pištaljke, buka i povici radosti, a onda su se oglasila zvona na Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u centru Kovina i zvonila su da pozdrave nekoliko stotina studenata i šetača koji su krenuli iz Niša, a onda se usput grupa uvećavala iz svih pravaca. Svi su krenuli za Beograd, na poziv studenata Srbije koji su samoorganiziovano ušli u blokade fakulteta, a odblokirali su svojim pešačenjem i čistotom celu Srbiju.
Trg ispred Doma kulture u Kovinu, nije skoro doživeo ovakvu energiju pozitivizma, sreće i solidarnosti. Nenad Petković, dirigent hora Iskon sa nekoliko članica hora spontano je započeo refren na poznatu melodiju, uz samo jednu reč Pumpaj. Pešaci su došli sa ranama na nogama, sa povredama, ali tu su bili, kao i uvek, volonteri Crvenog krsta, došla je i ekipa Hitne pomoći, medicinsko osoblje. Možda je cela ova slika najbolje sročena u kratkom opisu jednog našeg sugrađanina na platou ispred Doma kulture:
Ovako nešto nisam skoro osetio. Ova deca su pokrenula tako snažnu emociju da se u narodu izgleda nešto trajno slomilo. To je zaista nešto uzvišeno. Između ponosa što su naši i sramote što smo mi njihovi. Video sam nekoliko ljudi koji plaču ili ćute kao da su izgubili nešto duboko lično. Strašno. Sjajno.
Okupljeni građani sa svojim gostima pešacima i biciklistima odali su poštu nastradalima u Novom Sadu i posle žamora i smeha, kovinskim trgom odjeknula je petnaestominutna tišina. Petnaest minuta poštovanja, uvek i svuda, da se ne zaborave žrtve i da se nikada više ne dozvoli da ljudi ginu zbog koruptivnih poslova.
„Kovin nije lud“ poruka koja se citira i svrstava među pet najboljih na protestima, sažeto govori o tome da Kovin zna šta su prave vrednosti i da ih podržava. Građani su se organizovali i sopstvenim sredstvima, kao i svuda u ova četiri meseca širom Srbije, obezbedili hrane, napitaka, hemije, čak i odeće za kišu.
I kao što su i dočekani, tako su i ispraćeni posle kratkog odmora na put ka Bavaništu. Opet su zazvonila zvona Rumunskog hrama za srećan put i u slavu njihovoj mladosti i odlučnosti.
A na desetak kilometara od Kovina, Bavanište je bivalo sve nestrpljivije. Na ulazu u selo bili su isterani traktori ukraj puta, a u centru kod Crkve postavljeni stolovi i sve spremno za drage putnike pešake. I opet zvona, ovoga puta sa Srpske pravoslavne crkve, a ispred kolone dobošari. I ponovo uzvici, parole, povici „15. mart“; „pumpaj“… Meštani ushićeni što mogu da ugoste, studenti i oni koji s njima hodaju još jednom svedoci da su voljeni, da su jedvančekani i da ono što su pokrenuli neće moći da se zaustavi.
Pred ovom grupom koja je krenula iz Niša, a usput su joj se prikljulčili i studenti i građani drugih gradova, naravno i biciklisti, još je sutra put do Beograda, a u Pančevu im je večeras spremljen doček i noćenje u sportskoj hali.
Fotografije iz Kovina Mladen Jordanov, više na FB stranici Kovinske info, kao i video snimci na FB stranici
Kovinske info
