Četiri udruženja: Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac, predvode ovih dana štrajk, odnosno proteste poljoprivrednika, a njima su se pridružila udruženja „Elemirski paori“ iz Elemira, „Složni Pidikanci“ iz Bavaništa, „Paori iz Padine“ i uduženje „Stig“.
Za nedelju je u Kisaču zakazan sastanak sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković. Poljoprivrednici su izneli svoje zahteve, nafta bez akcize, veće subvencije po hektaru za gazdinstva do 100 hektara i uspostavljanje robne berze. Od ishoda razgovora zavisi i da li će protesti biti okončani ili nastavljeni, pošto su sada samo zamrznuti.
Manje više su jasni zahtevi vezani za cenu dizela i subvencije. Pitanje je samo gde će se naći u pregovorima vlada i poljoprivrednici. A šta to konkretno traže ratari kada je berza u pitanju?
Jedan od organizatora protesta Bogdan Stojanov član Upravnog odbora Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije, objasnio nam je šta je suština ovog zahteva. Ukratko: uspostavljanje javnih skladišta i terminska prodaja žitarica na Beogradskoj berzi. To znači da bi ratari svoje useve skladištili, za njih dobijali robni zapis i oni bi imali hipotekarnu težinu. Sa tim zapisima bi robu ponudili preko Beogradske berze, na kojoj se pojavljuju i strani kupci. Tako bi se roba uskladištena u decembru ove godine, ponuđena na berzi, najavljeno povlačila, na primer, u februaru sledeće godine u količinama koje je kupac ili kupci označili da imaju namere da kupe. Vlasnik žitarica, odnosno robnog zapisa bi sam odlučivao da li pristaje na ponuđenu cenu ili čeka da ona skoči. I kada je taj skok od jednog dinara to je u tonama ogroman novac, objasnio nam je naš sagovornik. A rizik trgovine na berzi je isti kao i u svim berzanskim transakcijama. Zato je važno imati dobrog brokera, što je već stvar lične procene. Ono što se sada dešava je da se od poljoprivrednika roba otkupljuje u zemlji i onda je posrednik (preprodavac) dalje tom robom trguje. Za proizvođača je cena fiksna i konačna. Upravo to poljoprivrednici žele da promene i urede onako kako smatraju da bi bili najbolje zaštićeni. Da između njih i kupaca nema posrednika, već da sami snose rizik, ali i odlučuju o konačnoj ceni svog proizvoda.
V. Živkov