S leva na desno: Marina Rakić, Antoan Avinjon i Nataša Đereg
12.06.2025. – U okviru obeležavanja Zelene nedelje EU, u Evropskoj kući u Beogradu održan je „Speed dating sa zelenom Evropom“ u organizaciji projekta Puls Evrope-medijske posete zemljama Evropske unije. Kako se pokazalo, čak 30 odsto od preko dvestotine radova novinara koji su obišli 20 zemalja EU, odnosilo se na ekologiju i zelene programe, rekla je u uvodu u panel diskusiju menadžerka projekta Marina Rakić, najavljujući Natašu Đereg, koordinatorku radne grupe za Poglavlje 27 i Antoana Avinjona iz Eu Srbija. Marina je dodala i da je pogrešno mišljenje da je EU politička zajednica. Ona je mnogo više od toga i značajna je u svim segmentima života građana, a o tome svedoči upravo i Poglavlje 27 koje Srbija treba da zatvori ispunjavajući standarde u oblasti zelene politike.
Nataša Đereg podsetila je da je poglavlje 27 otvoreno u decembru 2021. “Vlada je Nacionalnom konventu poslala plan kako da se ispune merila za zatvaranje poglavlja 27 do 2026. Imam utisak da je Vlada stavila u plan sve što je u proteklom periodu stagniralo„, rekla je Đereg, dodavši da je to možda i zato što su stigli signali da je sad trenutak da se ubrza pristup zajednici. Ipak, nejasno je kako će se stići? Ona je shodno svom decenijskom iskustvu ocenila da je nepoverenje u državne institucije veliko, a ni država ne pruža garanciju da će se projekti realizovati. Takođe, tu su problemi sa otpadom, sa monitoringom i sve to dodatno može uticati na projektno finansiranje, jer prestaju IPA projekti i prelazi se na finansiranje iz reformske agende.
Pozitivno je to što se svest o značaju zaštite kod građana probudila, o čemu nam svedoče brojni aktivizmi na zaštiti životne sredine, rekla je Đereg, pominjući problem sa litijumom, ali nema poverenja u institucije niti postoje dovoljni administrativni kapaciteti za realizaciju državnog plana za zatvaranje poglavlja 27.
Antoan Avinjon poručio je da Srbija ne treba da čeka na ulazak u EU da bi zaštitila svoju životnu sredinu, već da to treba sama da urad i primeni dobre evropske prakse. Momenat na koji je takođe ukazao jesu prljave tehnologije i zagađivači koji iz svojih fondova moraju da plaćaju nanetu štetu, a ne da to sanira država iz prihoda od poreskih obveznika. On je dodao da je Evropska unija uložila oko 600 miliona evra, sa kojima je podržala sektor životne sredine u Srbiji i za izgradnju neophodne infrastrukture. Kroz program „EU za zelenu agendu u Srbiji“ pokazala se inovativnost domaćih organizacija, što daje ohrabrenje i drugima da se uključe i iskoriste podršku.
Jedan od tih programa je i Bioidea soap koju je na panelu predstavio Miloš Petronijević, ističući da su oni, pre svega, konsalting za žensko socijalno preduzetništvo, a ono na šta su svakako ponosni je to što su domaći primer cirkularne ekonomije. Iz prerade voća i povrća od otpada prave ekološki čist sapun
Nažalost i Avinjon je primetio da Srbija ima problem sa primenom zakonodavstva što je primarni uslov za dobar ishod programa.
Posle panel diskusija održan je Speed dating sa učesnicima projekta Puls Evrope u kojima su predstavljena dobra iskustva četiri zemlje koje su novinari tokom tri godine posetili. Iz onoga što se moglo saznati iz priča novinara, da se zaključiti da su, prvenstveno, na svesti o potrebi zaštite okruženja, Holandija, Švedska, Francuska i Portugal u svim segmentima života orijentisani ka zelenim rešenjima. Primenjujući standarde ekološke zaštite podjednako se brine o čistoj energiji, zaštiti voda, otpadu, zemlji i o biodiverzitetu za biljni i životinjski svet. Rešenja za alternativu zagađivanju su često neverovatna u svojoj jednostavnosti. Novinari koji su posetili ove četiri zemlje odvojili su vreme da odgovaraju na pitanja prisutnih i pruže izuzetno korisne informacije.
Kovinske info imale su šansu za medijsku posetu kroz projekat Puls Evrope, što nam je omogućilo da se i lično uverimo koliko ima dobrih primera i lako primenjivih rešenja i kod nas da postoji, pre svega, svest o pojedinačnoj odgovornosti u zaštiti prirode i usporavanju klimatskih promena, a potom i da mehanizmi države funkcionišu u realizaciji donetih planova.
V.Živkov
