Kada sam je pozvala da bude saradnik Kovinskih info, mislila sam da se bavi novinarstvom, da studira novinarstvo, jer znala sam ima podkast „Maričina mislionica“ koji radi baš dobro, pa tom logikom… Iznenadila me je kada mi je rekla da je medicinska sestra. To joj je zanimanje. Onda sam se začudila svom čuđenju. Ako si čovek, ako osećaš druge, ako gledaš radoznalim očima, onda vidiš i tugu i bol i potrebu, ali vidiš i lepotu i vidiš i svoj unutrašnji svet. To je Marica Lukić, naša mlada sugrađanka koja zavređuje svaku pažnju i poštovanje. Svestrana, umetnička duša.
Ona će vam reći kako je sve počelo, kada, gde je sebe prepoznala, ko je pogurao u nesigurnosti i podučio u neiskustvu? Marica je jedna od mnogih koje nenametljivo, sebi svojstveno, lagume sopstvene duše otkrivaju sloj po sloj i prikazuju lagano:
Jedna od mojih prvih objava na Instagram stranici Maričina mislionica glasi : ako imamo duševni mir uvek ćemo naći način da stvorimo novac, a ako izgubimo duševni mir, odnosno dopustimo da naša duša oboli, taj novac nam više neće biti ni potreban.
Samo nematerijalnim vrednostima, a pod to definitivno spadaju sve vrste hobija kojima jedan čovek ili žena može da se bavi ( od najstarijeg veza, preko heklanja i kulturno-umetničkih društava do vajarstva, slikanja, pisanja …) možemo oplemeniti sopstveni duh, naći razlog za kreativnost i izražavanje sopstvenih pogleda na isto.
Pitali ste me kako sam, hvala na pitanju, veoma dobro. Moj put pesnikinje počinje u 28 godini života kada sam počela da pišem dnevnik jer sam smatrala da je to jedini pravi put gde preveliku dozu emocionalnosti mogu da ispoljim. Vremenom su rečenice počela da se sklapaju u rime što je meni bilo veoma interesantno. Onda sam čak jedno vreme i dnevnik pisala u obliku rima, ali to je brzo prestalo i vremenom sam naučila kako da svoje emocije pretočim u pesmu. U datom trenutku u poetsko delo.
Naravno. do tada još nisam smatrala da sam pesnikinja Na nagovor druga, svoje stihove sam poslala njegovoj prijateljici pesnikinji koja je bila oduševljena i rekla da što više radim na tom talentu i predložila da se učlanim u njihovo udruženje. Ta Vršačka afirmacija umetnika ARS mi je otvorila vrata i ja sam već dugi niz godina njihov član.
Sa Vericom Predom Preverom i ostalim članovima divnog tima, kreativnih, obrazovanih i, inače, veoma uspešnih ljudi u svom poslu, sam iskusila puno poetskih performansa i raznih drugih umetničkih izraza.
Maričina mislionica je nastala upravo u pomenutom udruženju, odnosno u doba korone kada je sve bilo zatvoreno, u nama je tinjala inspiracija za pisanje i predstavljanje istog kao i do sada, ali pošto je nemoguće bilo uživo to raditi, dva člana ovog udruženja Nikolina Babić i Miodrag Jovičić su osnovali radio Ninodrag na zeno platformi, a mi smo imali svoje emisije u kojima smo ugostili različite uspešne ljude, uglavnom iz neke oblasti umetnosti. Maričina mislionica je bila jedna od tih emisija u kojoj je svake nedelje bilo tri gosta i tokom cele prve godine korone je to bilo aktivno kod nas.
Kada su zvanično dopustili da ponovo sve“ normalno“ funkcioniše, većina iz udruženja se vratila svom prvom poslu i različitim obavezama i nisu imali toliko vremena za ovu vrstu aktivnosti, a moja prva trudnoća počinje upravo tada i sa prvim i u brzo i drugim detetom nastavljam da radim Mislionicu i gostovanja snimam i objavljujem na youtube-u. Naravno, uz odobrenje članova VAUARS, jer je zapravo svima bilo drago da se na neki način bar jedan deo izrodi iz tako negativne situacije, i možda još nešto novo u budućnosti napravi. U narednom periodu obaveze mi nisu dozvoljavale da snimim toliko puta emisiju koliko sam želela, ali ipak je neka konstanta održavana i ponosna sam na sve goste koje sam intervjuisala, a eto neki od njih su naš poznati glumac Miki Damjanović, potom naša uspešna solistkinja i vokal coach Jelena Krstić, pisac Stefan Tićmi i drugi.
Pitali ste me i to vrlo interesantno pitanje, a to je kako sve postižeš? Moram da priznam da je jako teško ali uz pomoć porodice, naročito supruga i majke koji zaista me uvek podržavaju, uspevam da održim živim tu emisiju. Naročito sam srećna zbog nekoliko događaja koji su se odigrali u poslednje vreme, a to je par humanitarnih večeri za naše sugrađane u kojima sam bila i ja učesnik i možda sam sad čak više posvećena tOm humanitarnOm radU nego Maričinoj mislionici jer u osnovi mog obrazovanja, koji sam sa velikom voljom odabrala, a to je poziv medicinske sestre , i jeste humanost najvažnija. Zašto sam rekla na početku rečenice da sam srećna, pa zato što sam dve najveće ljubavi spojila u jedno: da govorim svoju poeziju dok pomažemo nekom.
Nagrade za postojeći trud su takođe jako važne jer neko vam potvrđuje da ste na pravom putu i da dobrim tempom radite na sebi. Često smo u situaciji da ljudi tek posle izvesnog vremena nam kažu „čudili smo se kako si stigla ti do ovog nivoa kreativnosti“ i „naravno da ćeš da dobiješ nagradu kad već toliko godina radiš na tome“ i sl. I baš iz tog razloga očekujete od stručnog žirija, dakle stručnih ljudi iz oblasti kojom se bavite, da vam daju potvrdu.
Moja prva nagrada je bila pre pet godina, osvojila sam prvo mesto u kategoriji za pesnike iznad 30 godina,u Banatskom Karlovcu na Jesenjem pesničkom festivalu koji se već decenijama tamo održava. A pohvalu za priču „Milena“ sam dobila u Malom Crniću , u biblioteci Srboljub Mitić na konkursu na koji je pristiglo oko stotinak priča, 10 je izabrano da u vidu priznanja dobije medalju, što je zaista veoma interesantno bilo, jedan simpatičan način koji daje poseban osećaj i, mogu slobodno da kažem, da bi bilo lepo da se održava i književna olimpijada u nekom gradu jer zaista dobiti medalju je možda i više od ponosa.
Mojoj prvoj zbirci pesama se bliži dan u kome će biti predstavljena , nakon skoro decenije pisanja poezije i rada sa različitim umetnicima od kreativnog performansa do intervjua sa istima, kao i velikog životnog iskustva spremna sam da predstavim samo deo svoje mašte i ubedim neke nove poetske siluete da postanu vidljive i evo ovim putem pozivam sve sugrađane naše opštine Kovin da se jave ako žele da se češće čuje , čita i vidi poezija. Zajedno, udruženi, možemo da oplemenimo svoju, a i nečiju drugu duhovnu auru književnim nadahnućima.
Marica Lukić
Priredila Violeta Živkov
