Teleport u Silosima Beograd ili povratak na „radno mesto“ Vladimira Komarice Milera

Detalj sa izložbe u DK Silosi

Plakat za izložbu

04.03.2024. – Mi smo prvi put videli izložbu u dvorištu Vladimira Komarice Milera, a onda je ona postala deo multimedijalnog projekta Nevene Vujasinović i njenih kolega, koji je tu priču preneo i u Dom kulture Silosi u Beogradu. Autorica projekta o tome kaže:

Izlozbu je organizovalo Žensko arhitektonsko društvo. Tema ove, pete izložbe je Oživljavanje i dešava se u Silosima u Beogradu. 01. marta bilo je otvaranje i bilo je baš posećeno, uglavnom su posetioci bile arhitekte. Naš rad je predstavljao teleport sa druge strane, odnosno, ljudi koji se nalaze u silosu imali su priliku da se teleportuju u Kovin. Na plakatu se putem skeniranja QR koda povezuju sa Kovinom (gde je trenutno na Teleportu silos) i na sajtu mogu da prate izložbu koja se dešavala kod Vlade u dvoristu, koja je organizovana kao produžetak izložbe u Beogradu. Koncept oživljavanja se kroz rad provlači na više nivoa – oživljavanje kovinske publike pravljenjem izložbe, oživljavanje ideje o mestu van Beograda i kulturnom događaju van njega, samim tim oživljavanje dijaloga izmedju stanovnika dva mesta. Vladin teleport godinama unazad oživljava centar Kovina pa je to poslužilo kao inspiracija za proširivanje teme. Skeniranjem QR koda u silosu se otvara sajt .vladimirkomarica.com gde je snimak izložbe i tekst o krađi plavog turbana. Krađa je sa ovim događajem povezana u tom smislu što se i tada, kao i sada portal otvorio sa druge strane, odnosno sada u Silosima, tada u Brižu.

Silos u Kovinu može biti dobar izložbeni prostor?

Čitajući komentare vezane za objave oko izložbe naišli smo na vrlo zanimljivu ideju. Darko Divac predložio je da se o izložbenom prostoru u silosu razmisli i u Kovinu:

„Dobra ideja za prostor. To me podseti na “ Ratarov“ silos u Kovinu ( veliki betonski) koji na samom vrhu ima prostoriju iznad svih ćelija. Dušu dalo za galeriju, plus još panoramski pogled. Do gore ide lift.
Pored tog, u blizini, na početku JNA ulice, blizu kružnog toka je zgrada starog mlina. Devastirana, ali bi mogla da se sredi i primeni za razna dešavanja.“
Ako se nešto zaista hoće nije nemoguće!
Vlada Komarica, „saučesnik“ izložbe u silosima

Naš umetnik Vladimir Komarica negde je u komentarima ove izložbe u šali rekao da se vraća na mesto na kome je nekada radio, aludirajući na kovinski silos, a o samom događaju dao je svoj komentar:

Sve je počelo pre tri nedelje sa Neveninom idejom da se napravi rad za izložbu Ženskog arhitektnskog društva u silosima u Beogradu na temu oživljavanje. Zapravo, sve se vrti oko motiva sa slike Plavi turban, koja je bila ukradena zatim vraćena i oko koje se desilo najviše raznih zgoda i nezgoda, kako u Kovinu tako i u Novom Sadu, tako da je Nevena izabrala taj motiv za predstavljanje neke vrste borbe za oživljavanje prostora i dešavanja u Kovinu koji je mali grad i naglo je izgubio privredu i dobar deo stanovništva, ali su se desile i negativne promene u izgledu nekih lokacija. 

Silosi na Teleportu

Vremena nije bilo puno i vrlo brzo smo svi pored svojih stalnih poslova krenuli da radimo za izložbu, Nevena je smislila plakat i najviše komunicirala sa nama, Bogdan je pravio sajt, Ivan je dodao tekst i davao ideje, ja sam organizovao izložbu u mojoj kući i dvorištu i postavio sliku silosa na Teleportu čime smo zaokružili ceo ciklus posla koji smo planirali

Za mene jednog od učesnika u radu, veoma je bitno, da umetnički radovi pokreću ljude, kako na razmišljanje tako i na akciju čime se dolazi do novih ideja i zapažanja. Tako je, možda, moguće stvoriti i neku novu vrednost i promene. Za kraj, važno je da je slika Plavi turban nastavila svoj život i van Kovina i da je već duže vreme bezbedna, na sigurnom i van domašaja sumnjivih osoba.

Kovin sa zadovoljstvom može konstatovati da je sa Milerom iskoračio iz tradicionalnih okvira umetnosti, da se približio jednom sasvim modernom poimanju izlagaštva i da je na taj način još bogatiji i na pozitivan način prepoznatljiv.

Murali na silosima

Sa sajta izdvajamo priču oko najzapaženijeg lika na teleportu, Jan Van Ajku, najznačajnijem holandskom umetniku s početka petnaestog veka. Bio je predvodnik nove epohe renesanse, a posebno priznanje stekao je za svoj briljantni realizam i tehniku. On je bio inspiracija i Vladi da uradi svog van Ajka sa plavim turbanom, koji je danima na Teleportu bio enigma mnogima, a potom postao i predmet „želje“.

Na vebsajtu opisan je u izuzetnom tekstu taj događaj, pa ga preporučujemo vašoj pažnji, a takođe predlažemo da prošetate sajtom i uživate u spoju reči i slika, jer to je smisao teleportovanja- putovanje bez materijalnih granica i ograničenja:

2.01.2021.

Sve što se desilo nakon 12. januara ovde stoji napisano kao rekonstrukcija nastala iz pisama koje su razmenili Vladimir Komarica i izvesni doktor Veruz.

Panični korak tutnjao je kroz dugački hodnik društva ljubitelja van Ajkove umetnosti. Uletevši u prostoriju, gde su ostali članovi sa belim čipkama na glavama posmatrali portret Margaret van Ajk, zadihani član, boreći se za dah, uspevao je da izgovara samo po jednu reč.

Van Ajk. Turban. Crveni. Ali plavi.

​U jednoj od prostorija društva ljubitelja van Ajkove umetnosti otvoren je teleport koji je spajao Briž i Kovin. Ono što su članovi društva mogli da vide bio je Čovek sa crvenim turbanom, ali ovaj put iscrtan olovkom, a jedino što je bilo u boji je njegov plavi turban. Pogledali su se međusobno i u glas izgovorili samo jedno ime – doktor Veruz. Uvežbanim, lenjim pogledom mačke, kojim je skrivao svoju hitru misao, doktor Veruz, čovek gustih brkova i promenjive prirode, prelazio je preko zbunjenih članova društva i na kraju stigao do samog teleporta kroz koji je mogao da vidi drvo kestena i turban, koji samo što se na zavijori na vetru i ostavi van Ajka gologlavog. Kako je primetio da ljudi već neko vreme samo prolaze pored turbana, shvata, pre nego i sami članovi društva, da njih, koji imaju običaj da se obuku poput likova na van Ajkovim slikama dok ih posmatraju, strašno uznemiravaju ti prolaznici, naviknuti na prisustvo slike. Postalo mu je jasno da društvo ljubitelja smatra da turban treba da pripada njima i da treba da se donese u Briž. Međutim, njegova snobovska priroda nije mu dozvoljavala da sam predloži da ode u Kovin po turban, ali u svojoj monaškoj ćudi pronalazi strpljenje za članovi društva smatravši da sami treba da dođu do razloga zbog kog su ga pozvali. Naivno im govori da će mu biti potrebno nekoliko dana da razmisli o svemu što se odvija pred njihovim očima i predstavi im nekakav zaključak. Tako je doktor Veruz, jedva pomerajući usta, sve govorio sebi u brkove i u njima odlagao svoje planove za Kovin. Ono što nije očekivao bile su dve figure koje su po noći prišle, kako se sumnja, van Ajkovom autoportretu, prislonile papir na njega, te počele da ga precrtavaju. Ubrzo zatim, na vetru se nije vijorio samo turban, nego i kožni mantil sa šarenom kragnom, skrojen po meri za Čoveka sa turbanom. Iako se retko smeje, jer u brkovima čuva sve svoje planove, ove dve figure i njihova intervencija su izmamili osmeh doktoru Veruzu, jer su mu pružile priliku da ubrza članove društva. 

Ukoliko želite da uživate u magiji reči i slika, nastavite čitanje na stranici:

Teleport (vladimirkomarica.com)

V.Ž.

Podeli vest:
0 0 votes
Oceni
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
View all comments