U biblioteci u Gaju predstavljena knjiga fotografija „Moje selo Gaj“ autora Stojana Matića

29.06.2024. – Stojan Matić iz Gaja svojim odlaskom nije izgubio svoje snove. Bar ne sve. Jedan važan ostao je da živi i posle njega. Supruga Viktorija i sestra Dunja Stanišić Matić postarale su se da mu se san ostvari. Svom rodnom Gaju tako je ostavio monografiju „Moje selo Gaj“ u kojoj je više od 1600 slika Gajčana, važnih mesta, segmenata života, na 600 stranica.

Fotografije Larise Mikić (izmenjeno 30.06.)

Knjiga fotogrfija koje je Stojan Matić skupljao godinama, uporno ih tražeći od vlasnika, da ih skenira, kopira i sačuva, a potom vrati, sve s namerom da ostavi dokument za mlađe naraštaj, predstavljena je Gajčanima i prijateljima u petak, 28. juna, na Vidovdan, simbolično u mesecu u kome je zauvek ovu dimenziju napustio Stojan.U prepunoj sali biblioteke, uz bibliotekarku Biljanu Ilić goste su dočekali Stojanova supruga Viktorija, sestra Dunja i stariji sin Milovan.

Stojana Matića bolest je preduhitrila u planu da završi monografiju. Posle njega ostalo je mnogo materijala, bez mnogo pisanih objašnjenja, imena ljudi sa fotografija i svega onog što će činiti jednu dokumentarnu građu. Na molbu supruge Viktorije koja je želela da finansira objavljivanje monografije, sestra Dunja Stanišić prihvatila se, po sopstvenim rečima, ni malo lakog zadatka da sve to sredi i objavi. Bio je to mukotrpan put u nepoznato, ali kako obično biva, dovoljno je naći jednu dobru osobu da pomogne i ona će vam ortvoriti vrata kod drugih. Tako se Dunja obratila Draganu Bosniću, fotografu, uredniku fotografije, autoru knjiga i on je povezao sa ljudima koji su pomogli da knjiga „Moje selo Gaj“ izgleda ovako kako izgleda.

To nije monografija o selu, već o ljudima, knjiga koja će sačuvati sećanje na obične i neobične, na one koji su na neki način zadužili selo, one koji su u selu samo živeli i one kojih će se potomci s ponosom sećati pokazujući ih prijateljima.

O Stojanu i njegovoj pasiji prema starim fotografijama i dokumentima govorili su oni koji su ga poznavali i s njim se družili. Tako je bibliotekrka Larisa Mikić pričala o svojim susretima sa Matićem, kako ga je zvala. O njegovom bogatom poznavanju istorije i ne samo istorije, ali i o njegovom pasioniranom skupljanju pisama znamenitih ljudi, poput pisama Miloša Crnjanskog, za koje ni Narodna biblioteka nije imala sluha. Drugi su ga se sećali po anegdotama, po prijateljevanju sa ljudima sličnim sebi, a ono što jeste istina je da je bio izuzetan u svom poslu protetičara, ali je isto tako mogao da predaje istoriju, kakvo je bogato znanje posedovao.

Posle objavljivanja knjige o Gajčanima, ostalo je mnogo nevraćenih fotografija, koje porodica želi da vrati vlasnicima. Te će fotografije biti izložene u prostorijama biblioteke u Gaju, pa svi oni koji su dali Stojanu Matiću fotografije iz svoje arhive, mogu da dođu i pronađu svoje.

V.Ž.

Podeli vest:
0 0 votes
Oceni
guest
1 Komentar
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Mina
Mina
23 days ago

Nije Milan nego Milovan.