Hoćemo kući, poručili đaci „Đurine“ škole predstavom na kraju godine

20.06.2025. – Šta rade Đurini đaci kad zvoni za kraj školske godine? Idu kući, zašarene grad i odigraju za Maju…

I pre nego što se končno odjavimo, a odjavljivanja je ove godine bilo puno, evo kako su izgledali poslednji dani đaka Osnovne škole „Đura Jakšić“. Malci su poslednje dane provodili u Skorenovcu, a ovi stariji na kraju grada u Poljoprivrednoj školi. Tu smo napravili zajedničke fotografije, odatle ispratili maturante, dogovarali se, razgovarali, priželjkivali da se vratimo odakle smo došli. Punih mesec dana kao podstanari, đaci naše škole su se ipak u punom sjaju pojavili da podsete na sebe poslednjeg dana u školskoj godini, u petak, 13. juna. Mlađi su zašarenili grad svojim veselim maskama, stariji su igrali igru…

Šareni kraj školske godine: maskenbal kao poruka

U petak, 13. juna, učenici mlađih razreda Osnovne škole „Đura Jakšić“ obeležili su kraj školske godine veselo i kreativno – maskenbalom koji je okupio mališane u školskom dvorištu. Ovog puta nije bilo unapred zadate teme. Svako dete je dobilo priliku da odabere masku po sopstvenoj želji i predstavi je drugarima, nastavnicima i sugrađanima.

U povorci koja je prošetala ulicama grada mogli su se videti superheroji, životinje, omiljeni likovi iz crtanih filmova, kao i maske nastale iz dečje mašte. Povorka je krenula iz školskog dvorišta, nastavila pored Sportske hale i Pikove zgrade, zatim ušla u glavnu ulicu i prošetala do velikog parka kod Zmajeve škole. Šetnja je završena ispred Centra za kulturu, gde je, uz muziku, priređeno kratko zajedničko druženje.

Na čelu povorke učenici su nosili transparent sa porukom: „I mi smo tu, ne zaboravite na nas!“. Ovim su podsetili da su poslednjih mesec dana nastavu pohađali u OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Skorenovcu, gde su bili lepo primljeni dok se zgrada njihove škole obnavlja. Ipak, sa nadom i nestrpljenjem očekuju da u septembru ponovo kroče u svoju školu – u mesto koje nema zamenu, jer ona nije samo zgrada, već prostor u kome su odrasli, učili i stasavali.

Maskenbal je, pored zabave i druženja, bio i prilika da se zaokruži jedna neobična i izazovna školska godina. Uz transparent, kostime i dečju energiju, učenici su poslali jednostavnu, ali važnu poruku: škola je više od nastave – ona je mesto koje nam nedostaje!

Igrom za kraj školske godine: „Hoću kući“ za Maju

O tome kroz šta smo sve prošli već se sve zna. Gde smo bili – i to se zna. A davno, na samom početku školske godine, pre nego što je sve počelo, dramska sekcija Osnovne škole „Đura Jakšić“ iznedrila je još jednu svoju predstavu, koja je nekako ostala po strani usled svih okolnosti koje su napravile pravu buru u našim redovima. I kao da smo znali: ako se malo zamislite nad naslovom, sasvim vam jasno govori ono što je u srcima svakog nastavnika i đaka naše škole: mi bismo kući!!!

Plan je bio da ovu svoju predstavu prošetamo kroz Srbiju i verovatno bismo to i uradili. Bilo je reči i o takmičenju koje nas davno nije videlo i o prijavi za Kotor, ali stvarnost nas zatekne svojim zamkama. Na kraju smo njome uveselili svoje drugare za Dan škole u novembru i gostovali u kovinskoj bolnici, pa je ni publika, čini se, nije videla dovoljno, kao što nam se čini da nije postigla ono što je svojim veselim slikama i sjajnom igrom odlične ekipe dramske sekcije zaslužila. Najjači utisak – deca je nisu dovoljno igrala, i toga smo ostali željni!

Ipak, na kraju je ova naša igra prerasla sva takmičenja i sve lepote Kotora, jer smo je tog 13. juna, poslednjeg dana škole, odigrali u svom gradu, na otvorenom, na platou ispred Centra za kulturu, a povod nije bio samo podsećanje da smo tu, već nešto mnogo veće i značajnije – igrali smo za Maju! Time smo se na najlepši mogući način uključili u humanitarnu akciju za oporavak i ozdravljenje naše sugrađanke Maje Nikolić.

I bilo je divno!

Iako smo u poslednjem trenutku shvatili da prethodne probe na ovom mestu, na kojima smo vežbali govor na otvorenom, nisu pomogle da se čujemo, prihvatili smo predlog starih prijatelja iz Centra za kulturu da radimo sa dva bežična mikrofona. Publika je tako gledala i probu sa vežbom za kretanje dva mikrofona i postavku scene i sitnu nervozu pred nastup i sve…

Ali čarolija nije izostala. Naši su se glumci snašli kao da su milion puta igrali ovako, još jednom zašarenili grad, umirili publiku svojom igrom, zasmejali i razvejali lepotu po čitavom trgu. Rasveta se palila i pomešala se sa reflektorima, kutija za Maju se punila, a veče se pretvorilo u pravu svetlucavu dečju sreću, podeljenu sa svojim gradom i uvećanu za jedno zajedničko dobro delo.

Veče i školsku godinu smo završili zajedničkim druženjem u obližnjem kafiću sa spojenim stolovima, uživajući još malo u druženju kojeg kao da nikad nije dosta među „Đurinima“. Na taj način volimo svoju školu, gde god da smo, na taj način volimo svoj grad i volimo Maju!

Na taj način smo podsetili da je Osnovna škola „Đura Jakšić“ tamo gde su njeni đaci, a malo smo podsetili i da hoćemo kući!

Sajt OŠ „Đura Jakšić“

D.S.Ć.