15.08.2025. – U kontekstu porasta brutalnosti i prekoračenja ovlašćenja organa „reda i mira“ nad građanima u protestima, kao i sve strahotnijih svedočenja o umešanosti kriminalnih grupa, setili smo se Kovina 2013-2015. godine. Onih izbora kada je SNS došla na vlast i kada su prvi put ovom varošicom i njenim selima počeli da kruže crni džipovi. Pominjana su tada kao njihove vođe i organizatori i neka imena iz Kovina, ali i iz Pančeva, lica koja su ovim akcijama koordinirala, a politika nasilja, kidnapovanja, ucena, nastavila se sve dok se posle 2015. godine SNS nije učvrstila na vlasti.
Slučaj studenkinje FPN koju su pripadnici jedinice za privatno obezbeđenje priveli u zgradu Vlade Srbije, tamo je držali tri sata, tukli je i pretili da će je silovati, neobično nas je vratilo u 2015. godinu kada su i u Kovinu presretali odbornike na njihovom radnom mestu, privodili ih u kabinet predsednice opštine Sanje Petrović i tamo ucenjivali da garantuju da će podržati stranku na sednici Skupštine, na kojoj se vlast klimala. Poznat je i mehanizam skupljanja odbornika i odvođenja u hotel, kako pre sednice ne bi mogli da se sklone, otputuju ili predomisle. Hotel u Opovu koji nije služio ničemu, poslužio je tog puta da se u njega zadrže taoci koji će garantovati ostanak na vlasti.
O tim danima mediji su izveštavali, a i mi smo u našem feljtonu Decenija napredne vlasti:
„Međutim, od momenta kad je na pisarnicu stigao zahtev za smenu (Sanje Petrović, koju je potpisalo 26 odbornika- prim. aut.) nije prošlo više od dva sata, a u Kovin su ponovo stigli istetovirani momci u crnom, i krenula je nova represija. Gorana Lazovića, odbornika NOG presreli su sa dva džipa dok je u radno vreme izlazio na teren, kao radnik „Podunavlja“. I pored njegovog protivljenja, deset momaka ga je izvuklo iz kola, stavilo u svoje vozilo i dovezlo u zgradu opštine gde su ga stavili pred papir sa koga je trebalo da povuče svoj potpis. Lazović se potom sakrio i od porodice, odlučan da ne popusti, jer ne želi takav svet za svoju decu, prokomentarisao nam je u pauzi sednice.
Dečački mladolik, 26-togodišnji Stevan Lojaničić izveden je sa svog radnog mesta u privatnoj firmi „Premil“. I njega je deset muškaraca bukvalno prisilno odvelo do opštinske zgrade, do kabineta gde su ga ostavili da povuče potpis. I Stevan se potom sakrio. Danima se nije moglo ni do šefa odborničke grupe Tome Spasića. Ispričao nam je da je sa pripejd karticama komunicirao sa porodicom šifrovanim porukama, a u svojevrsni egzil otišli su dva dana pre sednice skupštine u utorak i svi ostali od 24 odbornika koliko je izglasalo nepoverenje predsednici. Ipak, informacija je procurela i noć uoči sednice u SC „Relax“ u Kovačici banuli su mišićavi momci iz SNS-a. Srećom, do incidenta nije došlo.„
Od tada do danas nasilje i pritisak su se usavršili, direktno proporcionalno količini novca koju su zgrnuli ljudi bliski vrhu vlasti ili na pozicijama za koruptivne radnje u lokalnim samoupravama. Po izveštavanju KRIK-a svi funkcioneri su značajno uvećali svoje bogatstvo te stoga ne čudi činjenica da se ovih večeri dok traju protesti mogu videti po raznim gradovima, kako brane prostorije SNS, u gradovima kojima ne upravljaju. Lojalistise i dalje svakodnevno dovoze i iz opštine Kovin u popularni Ćacilend ili već na lokacije na koje je potrebno stvoriti utisak mase, a u tu svrhu koriste službena vozila javnih preduzeća i ustanova. Iz budžeta opštine preko raznih stavki „specijalizovanih usluga, ostale na drugi način nekategorisane usluge, davanja privatnim licima“ odliva se novac i svi žive lepo, ušuškani u uverenju da će ovo trajati večito i da niko za svoja dela neće odgovarati.
Međutim, nijedan režim nije večito trajao, svaki ima svoje prirodne cikluse, režim SNS je već doživeo svoj maksimalni uspon i posle toga neminovno kreće silazna linija. Da li se ona završava ove ili sledeće godine, ne može niko da kaže, jedino se treba moliti da niko ne strada u okršajima u kojima je na jednoj strani narod, građani, studenti, učenici, a na drugoj su strani pripadnici organa reda i uz njih osuđeni kriminalci, paravojne jedinice sa odrešenim rukama i neke jedinice za privatno obezbeđenje koje mogu da privedu devojku u zgradu Vlade Srbije, da je prebiju i prete da će je silovati. I da, tu su i pripadnici policije koji kao pred streljački zid nateraju uhapšene protestante da kleče, dok iza svakog stoji policajac.
Srbija, leta gospodnjeg 2025. Prva četvrtina 21 veka prolazi. Evropa, zapadni Balkan.
Laku noć!
V.Živkov
