Foto: Wikimedia/Tonka(Antonija) Kulčar- Vajda
22.06.2025. – Te 1922. godine Kralj Aleksandar Karađorđević doveo je Srbiji kraljicu sa rumunskog dvora Marie von Hohenzollern-Sigmaringen, ćerku rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije, princeze od Velike Britanije i Irske – unuke kraljice Viktorije. Budući da su se i ona i majka zvale Marija, princezu su zvali Minjon. Marijina baka po majci bila je velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga – drugi sin britanske kraljice Viktorije.
Bila je to svadba o kojoj se pričalo. Doputovalo je više od dvadeset hiljada ljudi, a protokol je lično, po nalogu kralja, osmislio upravnik umetničkog odseka Ministarstva prosvete, Branislav Nušić.
Marija je bila najlepša i najobrazovanija mlada princeza toga doba, a Srbiji je donela svoju plemenitost, vaspitanje i saosećanje. Velika humanitarka poput svoje majke, pomagala je ubogima, učila mlade devojke raznim veštinama i živela jednostavno.
„Mlada kraljica se, sa balkona, prvi put obratila srpskom narodu rečima: „Ja vam od srca blagodarim!“. Od tog trenutka počinje kult obožavanja kraljice među srpskim narodom.
Odmah posle venčanja s jugoslovenskim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, osnovala je Fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu, stare i nemoćne, a čitav njen život u emigraciji, u toku i posle Drugog svetskog rata, bio je obeležen angažovanjem u humanitarnim organizacijama, kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvo „Sveti Jovan“.“ ( ONA priče)
Dostojanstveno je prihvatila svoju sudbinu i kada je ostala udovica 1934. godine te sama pripremala Petra za prestolonaslednika, ali i podizla sinove Tomislava i Andreja. Po izbijanju rata, otišla je sa mlađim sinovima u London, gde joj se kasnije pridružio i Petar, a posle rata živela je mirno na imanju Kenta…
Da li zahvaljujući ovom braku ili i nekim drugim političkim potezima, Srbija i Rumunija nikada nisu bile u sukobu. Rumunija nikada nije imala osvajačke aspiracije prema Srbiji i to prijateljstvo dva susedna naroda traje i duže od bračne zajednice dva kraljevska potomka.
Opštinski odbor POKS-a Kovin zimus je pokrenuo inicijativu za podizanje spomenika kraljici Mariji Karađorđević. Nisu tada imali kompletnu dokumentaciju i dugo su čekali odgovor nadležnih iz opštinske uprave. Onda su pre dva meseca odlučili da uključe još neke ljude koji bi mogli da im pomognu. S obzirom da je kraljica Marija bila rumunska princeza, smatrali su da treba uključiti i rumunsku zajednicu, ukoliko to želi.
Predstavnici rumunske zajednice su se rado odazvali, te je pre tri nedelje formiran odbor za podizanje spomenika i za predsednika odbora izabran je Ilija Miša Šogor.
„Potpisali smo ugovor sa jednom od najeminentnijih vajarki Srbije dr.um. Jelenom Božović-Đorđević. Dopunjena je dokumentacija i predata komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova opštine Kovin. Očekujemo da ubrzo odgovore, a zatim da upoznamo i predsednicu opštine sa aktivnostima. Planirano je da se spomenik nalazi u parku iza fontane. To će biti drugi spomenik posvećen kraljici Mariji-kraljici majci u Srbiji. Ima još dosta posla jer se spomenik radi u tri etape. Finansiranje je, u skladu sa zakonom, iz priloga, poklona i donacija. Imamo u planu i organizovanje donatorskih večeri. Želimo da ukažemo na prave vrednosti i ličnosti iz naše istorije. A kraljica Marija Karađorđević, kao najomiljenija srpska kraljica, to svakako zaslužuje.“– kaže Šogor, veoma pozitivan po pitanju realizacije ideje.
Kovinske info pružiće svu medijsku podršku u prikupljanju sredstava od darodavaca i u donatorskim večerima, jer smatramo da je poznavati vrednosti ličnosti koje su uticale i na našu budućnost, od ogromne važnosti za poznavanje sopstvenog identiteta. U nekoliko nastavaka bavićemo se ovim periodom srpske istorije kako bismo što bolje upoznali devojku koja je došla da bude kraljica, ali i okolnostima koje su pratile njen život.
V.Ž.
