Foto sajt OŠ Đura Jakšić, javno
Ovo je tekst o rekonstrukciji zanemerene zgrade, o nabavci besplatnih udžbenika koji neće platiti roditelji odmah, nego kroz porez, o tome kako se obračunava sa prosvetnim radnicima, jer umni ljudi su pretnja ovakvom sistemu… Ovo je tekst o budućnosti kakvu ne želimo ukoliko urušimo prosvetu
13.06.2025. – Osnovci i srednjoškolci danas završavaju školsku 2024/25. godinu. Počinje raspust koji će za većinu dece biti opušteno vreme odmora, ali za odrasle, nastavnike i roditelje, samo produžetak neizvesnosti. Za Osnovnu školu „Đura Jakšić“ u Kovinu možda i više nego za ostale u opštini Kovin. Učenici ove škole poslednji mesec proveli su u dve druge ustanove, voženi i dovoženi. Da li će se od jeseni vratiti u svoje učionice, i koliko će dece nastaviti da se školuje u ovoj ustanovi, teško je sada reći.
Pošto je sa predsednicom opštine Kovin Violetom Ocokoljić jasno utvrđeno da je objekat „Đurine“ škole neuslovan za boravak i da većina roditelja ne pristaje da deca nastave tu da pohađaju nastavu, pribeglo se drugom rešenju: niži razredi na nastavu u Skorenovac, viši razredi na nastavu u „Vasu Pelagić“. Uz decu i nastavno i pomoćno osoblje. Za mesec dana nije strašno. Da sve bude kako treba sklopljen je ugovor sa dva lokalna prevoznika, firmomm T.M. Trans Vladimira Topalovića i SPR Marković, da se deca voze i dovoze.
Za 1.320.000 dinara Topalović je prevozio 162 učenika, sedam nastavnika i šest pratilaca, do Poljoprivredne škole, a Marković je za 1.883.200 dinara 24 dana vozio 198 učenika, 11 nastavnika, jednog pratioca i četiri pomoćna radnika do Skorenovca. Ovih 3,2 miliona dinara opština je obezbedila iz tekuće budžetske rezerve, a koliko će biti potrebno za sanaciju zgrade u Kovinu, još uvek nema podataka.
Ono što je transparentno objavljeno na sajtu škole je da je sudski veštak Igor Šoškić uradio procenu, kako stoji, konstruktivnih elemenata sa predlogom sanacija istih. U toj proceni, urađenoj vrlo studiozno i temeljno, čak je i laiku jasno, a na to ukazuje i veštak, da je objekat star 112 godina-zanemaren. Svoj doprinos oštećenjima dao je i način gradnje, materijal koji je korišćen, ali je činjenica da nije ulagano u održavanje. Prema Šoškićevoj studiji biće potrebno saniranje unutra i sa spoljne strane, do potpunog skidanja maltera. Kada će početi radovi, još nije poznato, što nam je nedavno potvrđeno i od službe u opštini.
Ni škole u Dubovcu i Bavaništu nisu još dobile datum kada će početi sa kapitalnim radovima, a o školi u Mramorku niko se još nije ni zainteresovao.
Ništa ne traje tako kratko kao veliki odmor i letnji raspust, iz dečijeg ugla, ali će, po svemu sudeći ovo leto biti kratko i osnivaču u opštini Kovin pred kojim je ozbiljan zadatak.
U međuvremenu, svakodnevno se pojavi bar jedna vest da je u nekoj školi u Srbiji pao prozor ili deo tavanice. I to nedavno rekonstruisane.
„Besplatno je samo ono što još niste platili“
Iako se na prvi pogled čini kao hvale vredna odluka, najnoviji potez opštine Kovin da obezbedi besplatne udžbenike za 270 đaka prvaka u školskoj 2025/2026. godini otvara pitanje odgovornog trošenja javnog novca.
Prema zvaničnom saopštenju sa sajta opštine, iz lokalnog budžeta izdvojeno je čak 3.500.000 dinara za nabavku udžbenika, što znači da je za jedan komplet u proseku plaćeno nešto manje od 13.000 dinara. Međutim, udžbenici istog nivoa znanja, koje distribuira Fondacija Alek Kavčić, dostupni su po znatno nižoj ceni svega 2.900 dinara po kompletu. Jednostavnom računicom dolazimo do podatka da bi opštinu ista akcija koštala samo 783.000 dinara, što je više od četiri puta jeftinije.
Po podacima sa sajta Ministarstva prosvete u Srbiji samo 18 odsto učenika ostvaruje pravo na besplatne udžbenike, a za to će iz budžeta biti izdvojeno 945 miliona dinara. Akcija za promovisanje besplatnih udžbenika je čisto marketinška stvar, jer sve će to platiti onih 88 odsto drugih koji ne ispunjavaju uslove.
Pitanje koje se nameće jeste: zašto građani Kovina plaćaju skuplje kada postoji znanto jeftinija i jednako kvalitetna alternativa? Pitanje je retoričko. Znamo.
Odluka, iako promovisana kao briga za obrazovanje i rasterećenje roditelja, otvara prostor za sumnju u transparentnost i racionalnost javne potrošnje. Nigde se ne navodi koji su udžbenici tačno kupljeni, ko je bio dobavljač, ni po kojim kriterijumima je izabrana upravo ta verzija.
U eri kada su javne finansije pod sve većom lupom građana, ovakvi potezi ostavljaju gorak ukus jer nije dovoljno samo „dati“, već je jednako važno kako se daje i po kojoj ceni.
Opština Kovin propustila je priliku da za isti novac obezbedi udžbenike ne samo za đake prvake, već potencijalno i za đake viših razreda, ili da višak sredstava uloži u dodatne obrazovne programe, infrastrukturu.
Građani zaslužuju odgovore i to ne samo iz saopštenja, već kroz konkretna objašnjenja nadležnih i javno dostupne podatke o troškovima i izboru dobavljača. Jer, kada se radi o novcu svih nas, transparentnost ne bi smela biti opcija, već obaveza.
Državni aparat postupa po zakonu kad su zakoni potrebni da bi se izvršio pritisak na neposlušne ili one koji se ne slažu sa načinom upravljanja aparatom i funkcionisanjem institucija. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu opsadno je stanje, jer država je potegla zakone po kojima im ne prenosi sredstva za tekuće potrebe-struja, voda, telefon, kancelarijski materijal. Studenti su u blokadi mesecima, ne plaćaju školarine, profesorima u blokadi primanja su umanjenja i do 90 odsto. Novca nema, a pritisak i ucene rastu.
I tako dok prosveta trpi sve moguće udare i kritike, pritiske i ucene, roditeljima se udara po džepu skupim knjigama.
„Država u kojoj udžbenike plaćamo preskupo, a nastavnike bedno, nema budućnost“– A.Kavčić
Kome to smeta jaka prosveta?
Jasno je, upravo onima koji bi da primenjuju zakone na svima koji im se suprotstavljaju, a drže neuke i nepismene pod svojom upravom, ispirajući im mozak lažima i medijskom propagandom o neprijateljima društva.
Najveći „neprijatelji“ su upravo akademici, profesori, učitelji. Sad svako zna da izgovori reč rektor i dekan, ali nema pojma šta to konkretno znači?!
Mnogo je tragova otkrilo i pitanja otvorilo, gostovanje profesora doktora Aleka Kavčića u Kovinu, na tribini pod naslovom „Prosvetli, osvetli, zasijaj“. Iako su brižni botovi požurili da konstatuju da „i nije neki odziv“ ne može im se zameriti jer treba slušati mnogo pametnih i umnih ljudi pa shvatiti da kvantitet nije odraz kvaliteta i uspeha. A poslednji put kada je neki naučnik svetskog ranga gostovao u Kovinu bilo je to…pa opet doktor Kavčić i to na jedvite jade je pronađen prostor, pošto su organizatorima bili nedostupni prostori javnih ustanova. Zato što su neki shvatili da upravljati javnim prostorom znači prisvojiti ga za uski krug ljudi.
Tako je to sa umnima. Zabranjivani, sputavani, jer neznanje se ne plaši ničega tako kao obrazovanih znalaca. Srećom, svest se menja. I osećaj straha se menja kod onih koji uče razliku između „moram i želim“. I to znate kada je nestao strah?- pitao je auditorijum dr Kavčić? I dao odgovor: Onog momenta kada su studenti pošli peške kroz Srbiju, od kuće do kuće, kroz sela i zaseoke. Strah je nestao, ali šta ćemo sa onima koji drže kase, pa ne daju nastavnicima i sada i univerzitetskim profesorima plate?
BIOGRAFIJA PRED KOJOM SE SAMO POKLONIŠ
Profesor dr Aleksandar Alek Kavčić je srpski elektroinženjer, informatičar, naučnik, profesor i filantrop. Osnivač je fondacije „Alek Kavčić“.
Rođen je u Beogradu gde završava Matematičku gimnaziju i prve četiri godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je na fakultetu u Bohumu u Nemačkoj. Po završetku studija odmah je hteo da doktorira. Prijavio se na dvanaest američkih Univerziteta, a prihvatilo ga je deset. Doktorat je odbranio na Univerzitetu Karnegi Melon, a mentor mu je bio Žoze Moura.
Jedan je od vodećih informatičara na svetu. Tvorac je osam patenata iz informacionih tehnologija koje je napravio na Univerzitetima Harvard i Karnegi Melon. Četiri katedre na ovom Univerzitetu nose njegovo ime. Naučni je saradnik Matematičkog instituta Srpske Akademija nauka i umetnosti. Trenutno predaje na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu i na Univerzitetu Havaji u Manoi. Predavao je u Teksasu, Hongkongu kao i na Harvardu.
Fondacija „Alek Kavčić“ osnovana je 2017. godine u Sjedinjenim američkim državama, a u Srbiji počinje sa radom početkom 2020. godine. Osnovni ciljevi ove organizacije su promocija obrazovanja i nauke, a jedan od ciljeva ove fondacije je da se obezbede besplatni udžbenici za sve đake osnovce u Srbiji. Fondacija je obezbedila besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola širom Srbije, ali je naišla na veliki otpor institucija. Izdavačka kuća Klet je tužila fondaciju ustvrdivši da nema pravo da promoviše besplatne udžbenike u javnosti. Privredni apelacioni sud je marta 2024. godine pravosnažno presudio u korist fondacije. Osim toga fondacija od prošle godine organizuje konkurs za izbor najboljeg prosvetnog radnika u Srbiji pod nazivom „Prosvetitelj“. Ove godine fondacija je organizovala dodelu solidarne pomoći nastavnicima, kojima je, zbog obustave nastave, umanjena zarada.
Profesor Kavčić, osnivač Fondacije Alek Kavčić, objasnio je i to. Nije Fondacija počela akciju prikupljanja pomoći nastavnicima. To su inicirali IT stručnjaci iz Srbije. Isti oni koji dobro zarađuju i kojima se zavidi. A eto, baš oni prvi su počeli da odvajaju u zajednički fonda da se pomogne na hiljade nastavnika. I ne samo oni, mnoge firme, pojedinci sa 100-1000 dinara donacije…Solidarnost se probudila i osvetlila put prosvetarima u pobuni protiv poniženja, ucena, degradacije.
Profesor Kavčić, čiju vam biografiju dajemo u antrfileu, doneo je u palanku poput Kovina svetlo sjajnije od uličnih kandelabra i reflektora, koje razdanjuje mrak. Njegova Fondacija ubola je prst u oko nezajažljivoj vlasti kada je počela da promoviše besplatne, odnosno jeftine udžbenike. Tada su reagovale izdavačke kuće kao Klet, Bigz…tužile su Fondaciju za nezakonito promovisanje udžbenika i…izgubili sud. Udžbenici su odobreni od strane Ministarstva, potpuno su u skladu sa našim propisima, a što je najvažnije: niti mora dete da ima udžbenik, niti je nastavnik dužan da odabere udžbenik koji odabere škola. Na nastavniku je da odluči iz kojih će udžbenika da uči decu, što mnogi i ne znaju. I eto i to je nešto čemu nas mogu naučiti umni ljudi. Otvoriti nam prostor za nove informacije i pustiti nas iz našeg mentalnog zatvora.
Ali, šta očekivati od zemlje u kojoj su na vlast došli oni kojima je prepisivanje i provlačenje kroz sistem obrazovanja, bio visok stepen uspeha? I u zemlji u kojoj nije sramotno biti uhvaćen u plagiranju diploma čak ni na ministarskom mestu, a o kupovini diploma tek ne treba pričati?
Doktor Alek Kavčić, vodeći stručnjak u sferi informacionih tehnologija, potpisnik osam svetskih projekata, predavač na vodećim univerzitetima, ukazao je čast Kovinu da dva sata svog dragocenog vremena odvoji za one koji su želeli da i uživo vide čoveka koji s ponosom nosi ime zemlje iz koje potiče širom sveta. Onako kako su to radili Pupin, Tesla i mnogo drugi. I onda se vrati u tu istu zemlju u kojoj postaje nepoželjan i opasan. Zašto, pobogu?! Zato što je profesor Kavčić u tom svetu u kome se školovao i potom radio, video kako drugi ljudi koji su tamo završavali visoke škole, stekli neki imetak i uspeh, svojoj zemlji koja je u njihovo primarno obrazovanje ulagala, hoće da vrate deo. Jer, za njih je pitanje časti da se oduže svojoj domovini i ljudima koji su svi zajedno ulagali u državnu kasu za školovanje. A ta zemlja bi uzela njegov novac, samo kad se on ne bi pojavio tako jednostavan i neposredan, nenametljiv,no snažan u obraćanju i baratanju činjenicama.
Razumljivo da je neko ko je ustanovio nagradu „Prosvetitelj“, a pre toga dobar deo svog imetka uložio u izradu jeftinih i čak besplatnih udžbenika, najviše govori o prosveti. Povijanje kičme, prisila, ucene, degradiranje kroz lična primanja, su manipulacija onim delom društva koje može da izvrši najjači uticaj na nove generacije. Zato su prosvetni radnici sada na ulici. I profesori univerziteta su na ulicu, a država skoncentrisana u jednom čoveku sada pokušava i da nacionalnim univerzitetima oduzme kredibilitet. Par dana pre isteka mandata tehničke vlade donosi se uredba o promeni procenta naučnog i nastavnog rada. 18 posto samo za naučni rad. A univerzitetima samo to daje kredibilitet u međunarodnim vodama. To ih određuje kao ravnopravne učesnike svetskog istraživačkog procesa. I eto, i pored svega, Beogradskom univertitetu priznanje da je među vbodećima u svetu. Kvalitet kao ni kašalj, ne može se sakriti!
Šta radi sistem: sistematski uništava i urušava!
Ali, uz studente, prosvetne radnike i građane stoje organizacije koje pruđžju punu podršku. Organizacije na koje se ne može uticati, jer su u njima obrazovani, stručni ljudi, koji poznaju zakone i propise i u skladu s njima postupaju.
Ovo će leto biti drugačije od prethodnih, to je jedino izvesno. Za mnoge neće biti leto lagodnog leškarenja na nekoj plaži, uz koktele i razuzdani noćni provod. Ono što sve nas čeka u nekoj dalekoj vreloj izmaglici jeste početak nove školske godine. Kako, ko, pod kakvim uslovima, gde…?
Srećan raspust!
M. Ljiljanić- V. Živkov
