Piše profesor Dejan Kreculj
U našem gradu, sredinom šezdesetih godina prošlog veka, Prvi maj bio je jedan od važnijih praznika. Nije se slavio samo kao radnički dan, već i kao prilika za zajedničko druženje i veselje svih generacija. Posebno upečatljiv bio je dečiji karneval, koji je tradicionalno polazio iz dvorišta škole „Đura Jakšić“, a zatim se nastavljao ulicama grada. Iako tada još uvek predškolac, bio sam deo tog uskomešanog dečijeg vrtloga, jer je moj otac tada bio nastavnik upravo u toj školi.
Deca su se maskirala u razne likove, najčešće u vedre i razigrane kostime, a na fotografijama nastavnika Bogdana Bogića iz 1965. godine vide se devojčice u belim haljinicama, sa mašnama i šeširima, kako radosno šetaju ulicama grada. Karneval je bio prava manifestacija dečije radosti – uz pesmu, igru i aplauze okupljenih građana koji su ih s osmehom ispraćali. Atmosfera je bila ispunjena optimizmom i zajedništvom, što je u to vreme bilo gotovo neizostavno obeležje svakog javnog događaja.
Odrasli su se okupljali duž ulica, posmatrajući kako mališani marširaju i uživaju u svom prazniku, dok su se u pozadini čuli zvuci muzike iz zvučnika u limenim kutijama postavljenih na banderama i povremeni aplauzi. Ovakve manifestacije bile su deo šireg programa proslave Prvog maja, koji je uključivao i kulturne i sportske sadržaje, ali i opuštena druženja na otvorenom.
