Snimak otpada kod Čikaje, privatna arhiva
U dva dana sa dva kraja Kovina građani su se javili da zatraže i našu pomoć oko problema sa đubretom i stvaranjem divljih deponija. Meštani Kleka bune se zbog stvaranja deponije na napuštenom prostoru tik uz porodične kuće, a druga lokacija je odmah preko pruge na putu za Skorenovac, znači prema kovinskoj deponiji. Želeći za sebe i svoju porodicu zdravu životnu okolinu obraćaju se inspekciji, Komunalcu, svim službama redom i svi prebacuju loptice. A to đubre neko namerno i svesno baca. Bez obzira na to kako će se jednokratno rešiti, dok ne počne strogo kažnjavanje za bacanje smeća na mestima koja za to nisu predviđena, neće se ni svest građana promeniti. Naše đubre nije tuđa, nego naša stvar!!
–Nasip pored Dunava kod Kovina. Mi Kovinci ovo mesto zovemo Čikaja. Na tim kubicima uz nasip učili smo da pecamo, košaramao, a neki i da plivaju. Ovo mesto nalazi se na obali Dunava, na svega tri kilometara nizvodno od Kovinskog mosta. Opština Kovin prećutno odobrava da se ovde pravi deponija za inertan, građevinski otpad, iako je odlukom SO Kovin od 2021. godine doneto rešenje o odlaganju ove vrste otpada, a određena je i lokacija kod starog strelišta u Kovinu. stoji na jednom privatnom fejsbuk profilu.
List Danas od 28.maja 2018. godine piše:
„Divlja deponije u Deliblatu postoji već godinama, a prati je nekontrolisano odlaganje otpada i mrtvih životinja, smrad, najezda glodara i pasa lutalica. Meštani tvrde da nadležni ne čine ništa, a opština Kovin da su za takvo stanje krivi upravo stanovnici tog sela. Poslednji pokušaj meštana da reše ekološki problem u svom mestu jeste peticija, u kojoj su zatražili hitan inspekcijski nadzor ove deponije. Opštini je predata 13. maja, a potpisalo ju je 117 stanovnika ovog sela.
Meštanka sela Deliblato i potpisnica peticije Larisa Mikić kaže za Danas.rs da već nekoliko godina postoji problem sa divljom deponijom u tom mestu.
“Postoji sumnja da nije na propisanom mestu, odnosno da nije registrovana. Ona se vremenom proširila, tu se pored različitih materija, nalaze i lešine životinja. Ljudi tu prazne cisterne sa materijama iz septičkih jama, jer u Deliblatu ne postoji kanalizaciona mreža”, ističe Mikić.“
U brojnim komentarima provejavalo je mišljenje da je dužnost komunalnog preduzeća da sanira deponiju i da je dalje redovno održava.
Deponija u Kovinu upalila se 2021. godine i to je izazvalo i strah i bes. RTS o tome, između ostalog, prenosi reakciju ekološkog udruženja „Eko zona“:
–Koliko znam, još 2012. godine je trebalo da bude zatvorena ta deponija. Ono što je sigurno je da postoji odluka o planu upravljanja otpadom koji je izašao 2018. godine u Službenom glasniku i mi smo dužni da se pridržavamo toga i da to smeće iz Kovina ide na pančevačku deponiju koja je uređena, a umesto deponije ovde treba da se napravi transfer stanica i neophodno je da se sekundarne sirovine odvajaju, napominje Marina Nikolić iz Udruženja građana „Eko zona Kovin“.
Smetlišta nekoliko godina kasnije
I da dalje ne dužimo priču, građani opštine Kovin imaju divlje deponije ili smetlišta u svim naseljenim mestima, samo je u Kovinu ona delimično uređena, kažu u JP „Kovinski komunalac“ u čijem je nadleštvu održavanje i saniranje svih smetlišta. Jer, to ona i jesu: smetliša za komunalni otpad.
Kakvo je stanje sada posle nekoliko godina od ovih alamarmantnih vesti, šta je preduzeto i šta se radi, pitali smo direktora JP „Kovinski Komunalac“ Milana Milutinova i tehničkog rukovodioca Zorana Šćepovića. Opšti problem svake deponije je isti: gde nositi to kad ne postoje deponije za reciklažu otpada uređene po evropskim standardima?
Saniranje i uređenje kovinske deponije je pre nekoliko godina finansiralo ministarstvo i od tada nema problema, kažu u Javnom preduzeću.
–Kovin je sanirala vojska, postavljene su cevi, drenaža… Sve je spremano i za regionalnu deponiju u Pančevu. Proširena je u Kovinu na još jedan plac pored. Ima još kapaciteta za komunalni otpad, ima gomila zemlje koju smo doneli i sad se zemljom zatrpava otpad, na osnovu pravila kako nam je naloženo, kaže tehnički rukovodilac Zoran Šćepović, koji je neprekidno na terenu po svim naseljenim mestima, dodajući- Dobijena je saglasnost od nadležnih pokrajinskih institucija da se koristi na ovaj način. Gaj je imao ogradu oko cele deponija, no pokradena je i ograda i solarna ploča i video nadzor. U Pločici isto, pre nego je Komunalac preuzeo, počupali su i stubove, sve su odneli.
Da li je moguće da to niko ne može da zaustavi, da uhapsi počinitelje?
–Nekada je sve radila MZ sada sve radi JKP. Opština je finansirala Gaj i Mramorak, ali ili kradu ili ne koriste kako treba. Napraviš put da dođu do deponije, oni bacaju gde stignu. Preko 80 puta se izašlo na sanaciju. U roku od dan dva se već ponovo zatrpava ulaz. Onda se dobija utisak da se cela deponija napunila.
Nošenje smeća u Pančevo poskupeće uslugu višestruko
Sanacija deponija radi se po nalogu komunalne inspekcije, a na godišnjem nivou planiraju se sredstva. No, ona često tokom godine postanu nedovoljna jer je broj izlazaka daleko veći nego što je pretpostavljeno da će ih biti. Svaki put se fotografiše pre i posle, pa se šalje inspekciji, kao dokaz da se postupilo po nalogu.
Zašto ipak gore deponije? Pale ih skupljači sekundarnih sirovina, kaže Šćepović. Saradnja sa lokalnim vatrgosanim društvima je izvanredna pa se sve brzo sanira, nema požara kao što je bilo.
–U Kovinu postoji žarište u dubini deponije, probali smo da saniramo na više načina, sa pumpama iz kanala da polivamo, ali dešava se da se upali. Srećom više ne kao nekad. Sad ćemo videti sa ovom zemljom kako ćemo uspeti, rekao nam je tehnički rukovodilac Šćepović.
O deponiji kod Čikaje od komunalaca saznajemo sledeće:
– To je divlja deponija sa građevinskim šutom. Tu se baca otpad u nebranjenoj zoni. Dobili smo nalog da saniramo, mi jesmo sanirali pošto je na opštinskoj parceli. Ali najveći deo oko 12.000 kubika to je na parceli Vojvodina vode, a oni su podneli prijavu inspekciji protiv Komunalca. Mi to ne možemo. Prvo to mora da se iznese nekako, metal, beton, flaše, a gde da se odnese? Koliki su to troškovi? Pisali smo žalbu, koja je prihvaćena jer je obrazložena, nije u našoj nadležnosti. Ne znamo kako će se to rešiti.
Javno komunlano predzeće ima obavezu da sanira sve deponije, odnosno smetlišta u opštini Kovin, s tim što u Skorenovcu ima dva, a u Kovinu osim pomenutih i jedno na strelištu. Sve su to smetlišta za komunalni otpad. No, smetlišta nastaju svuda, a u Deliblatu je i započelo od nekoliko izručenih kanti i vreća i pretvorilo se u deponiju na obradivom zemljištu. Po rečima nadležnih u Komunalcu više nema onakvih problema kakvih je bilo pre nekoliko godina, iako se dešava da se vidi dim sa lokaliteta.
Ono što je upečatljivo je da i pored toga što se građani žale na deponije, svest o odlaganju smeća nije na zavidnom nivou: –Ljudi moraju da promene svoje ponašanje. Mi smo skupljali smeće, ispred nas automobil stao i bacio, tik pored ljudi koji skupljaju. Mi sve počistimo, sutradan već imaš krevete, wc šolje, svašta.
I ne samo lokalni meštani. U Pločicu i Skorenovac smeće donose Brestovčani, u Kovin Smederevci, jer se tamo naplaćuje ulaz na deponiju. Da li bi naplaćivanje ulaza bilo rešenje i u Kovinu? Komunalci kažu da je već i sama ograda koja se zaključava nešto promenila. A video nadzor bi verovatno doneo efekte, pod uslovom da ga ne ukradu kao što je to slučaj sa nadzorom u Gaju.
– Na sastanku u Vladi Srbije se pričalo o tome da se otvori uređena deponija u Pančevu, možda će biti i do kraja ove godine završena. Mi hoćemo zeleni Kovin, ali to i košta, troškovi skladištenja su ogromni, a sve to će plaćati građani, – kaže direktor Milutinov.
Ne znamo šta sebi radimo
Tehnički gledano JP „Kovinski komunalac“ opremljeno je mehanizacijom. Ima mašina koje se i ne koriste uvek, samo po potrebi, ali da bi se svakodnevno odnosilo smeće u uređenu deponiju u Pančevu, na primer, nije dovoljan taj jedan kamion od 17 tona. Njime se može obići reon i pokupiti smeće, transportovati do odredišta, no, šta sa ostalim mestima? Odnositi po pet tona manjim kamionima do Pančeva je potpunio neracionalno, kažu u preduzeću, a osim toga to će svakako uslugu odnošenja smeća višestruko uvećati.
Problem otpada je generalno nerešen u Republici Srbiji. Na đubrište se donosi komunalni otpad, ali ima i inertnog otpada koji može da bude opasan, kao frižideri, na primer, onda tehnički uređaji i slično.
Poslednjih meseci i na podrušju opštine Kovin ima aktivista koji samoinicijativno organizuju akcije čišćenja pašnjaka i zelenih površina na kojima se gomila smeće nepoznatih vlasnika. Aktivisti pominju džakove smeća koje višesatnim radom pokupe sa izletišta i iz vikend zona, a ukoliko te aktivnosti i najave javno komunalno preduzeće organizuje i odnošenje svih tih džakova i tog otpada.
No, smeće se vraća!
Čije je naše đubre koje ostavljamo za sobom po prirodi? Da li je javno preduzeće dužno da ga za nama skuplja i sa mesta gde nije već nastalo smetlište? Da li mi drugome nekome nanosimo štetu ili sebi sami zagađujući prirodu, zemlju, vodu, vazduh?
Problem otpada je globalni problem, kod nas ne postoji selektovanje otpada, ne postoje uređene deponije, a kako ne postoje ni kazne, odnosno, kako se kazne ne primenjuju, nema ni svesti o tome da svoje đubre nosimo sa sobom i ne ostavljamo ga drugima!
Nema te komunalne službe koja našu bahatost prema prirodi može da prati dinamikom kojom je prljamo.
V. Živkov
Fotografije koje nisu obeležene vlasništvo JP „Kovinski komunalac“
Kada je rađen put od Crne Bare pa prema Gaju, radnici su uz putarske radove uradili i prilaze za ulaz/izlaz u vikend naselje Crvenka, kako dole kod same raskrsnice, tako i na bregu gde se ukršta Rimski jarak i tu počinje krivina. Svo đubre koje se tu nalazilo je odneto, poravnata zemlja, sređeno, na oba mesta (za ovo znam, tu mi je vinograd, verovatno je isto i dalje prema Gaju). Put je sređen, bankina urađena, postavljena saobraćajna signalizacija, novi znakovi, obeležene linije na putu i … oni nisu stigli ni koji kilometar prema Gaju već je počelo ponovo bacanje đubreta. Svi koji smo tamo, komšiluk, živi u Kovinu i kada se ide kući stavi se u gepek pa u kontejner. Ako neko ide i samo do prodavnice, do Čikljana, opet tu baci u kontejnere. Neko ne može da ostavi duvan, neko ne može da se uzdrži da baca đubre – patologija? Ne, jednostavno nekultura življenja, a to je jače. Kulturan čovek kada zeva stavi ruku preko usta i kada nema nigde nikog, primitivan zine kao kod zubara …
Taćno, kako piše u podnaslovu Ne znamo šta sebi radimo. Komentarisani članak odslikava dramatičnu situaciju sa deponijama i kako kaže u komentaru Dejan Kreculj prava je slika naše nekulture. Predlažem da ga u osnovnim školama u sažetom obliku nastavnici prepričaju djacima. Da bar oni steknu civilizovane navike sa odlaganjem smeća. Zatrpaćemo sebei buduće generacije ogromnim deponijama. Bićemo velika kanta djubreta.