Kovin u fokusu: piše profesor Dejan Kreculj
31.08.2024. – Kao u svakoj tipičnoj banatskoj varoši, i generacije kovinskih neimara poštovale su opšte osobenosti graditeljstva ovog podneblja, sledeći prostranost panonske ravnice i širinu paorske duše, a stremeći visinama samo kada su pogled upirali ka Bogu. Ali, ovaj plemeniti manir lagano je počeo da ustupa mesto nekim drugim težnjama, te se već početkom druge polovine prošlog stoleća kreće sa gradnjom objekata koji će makar u nečem podsećati na Novi Beograd ili neki drugi veliki grad; počinje izgradnja visokih zgrada za kolektivno stanovanje.
Među prvima bila je devetospratna zgrada preko puta opštine, čije je zidanje ovekovečio objektiv kamere, koja je odmah po toj osobini među Kovincima i dobila popularni naziv – devetospratnica. Na poslednjem spratu, u prostorijama prema zgradi opštine, 1971. prvi put se u etru oglasio Radio Kovin. Tada je nastala i druga fotografija, zapravo jedna od retkih razglednica našeg grada, sa ’’oficirskom’’ zgradom u ulici JNA do nje, još uvek aktivnim ’’Bazarom’’ u glavnoj ulici i Rumunskom crkvom. (U poslovnom prostoru zgrade prvo je bila Novosadska banka, pa su u početku zgradu zvali i po banci- prim. K.I.)
Mada sam u novinarstvo ušao još krajem osamdesetih godina u nekim drugim medijskim kućama na strani, potreba za informisanjem Kovinaca o događanju u mojoj školi prerasla je u nešto nepoznato čak i prestoničkim školama, postao sam prvi PR škole u Srbiji. No, ulazak u Informativni centar, koji se preselio u zgrade iza Doma zdravlja, bio je povod da osim službenog, počnem da radim i neke druge teme, kako na Radio Kovinu tako i u Kovinskim novinama. Rodila se rubrika „(Ne)davni Kovin“, gde je uz par reči bila fotografija iz vremena kojeg sam se i sam jedva sećao, a potom sam na istom mestu snimio kako to izgleda sada.
Mediji su se gasili, pojavljivali za kratko i drugi, a ja sam svoju rubriku selio, pošto su mi računari bogati folderima ma gde da sam radio i sarađivao. Kada sam hteo da i ovde pokažem to isto mesto kako izgleda sada, treća fotografija koja je snimljena pre dve decenije nije više bila „sada“ – prošlost je došla i po nju. I zato evo tog istog mesta kako izgleda sada, za sada, jer vreme neumitno prolazi.
D. K.
