09.04.2025. – Da nije opozicioni odbornik Srđan Vukša, na četvrtoj sednici Skupštine postavio pitanje gde je pogon za Bio dizel koji JP „Kovinski komunalac“ ima u svojim dokumentima, niko, pa ni direktor javnog preduzeća, ne bi znao da to postoji. S obzirom da direktor nije bio na toj sednici, a i niko od nadležnih nije želeo da da odgovor, počeli smo istragu: pronađi pogon za bio dizel.
Još krajem 2015. godine započeta je priča o zelenoj energiji i IPA projektima kojima će lokalne samouprave uvođenjem ekološki čistih energenata smanjiti zagađenost i inkluzivno uposliti Rome. Opština Kovin ušla je kao ko-aplikant, u zajednički projekat Fair Oil Serbia sa opštinom Alibunar kao koordinatorom projekta, i drugim ko-aplikantom, udruženjem građana iz Banatskog Karlovca Leader+Banatski Karlovac. U tom trojstvu najbolje je prošlo udruženje građana koje je za ideju dobilo trećinu kolača od 150 hiljada evra, koliko je bio grant EU za ovu namenu. Opština Alibunar i Kovin trebalo je da, svaka u svojoj lokalnoj zajednici, za 18 meseci završe projekat pogona za bio gorivo, da odrede prostor, kupe opremu i automobil i krenu sa proizvodnjom. Sporazum o ovom partnerstvu potpisao je u januaru 2016. godine ispred Opštine Kovin, tadašnji zamenik predsednice opštine Sanje Petrović, Đura Krstić.
U periodu od 2014. go 2024. godine opština Kovin je iz fondova EU uzela samo sredstva za pogon za bio dizel i „Unapređenje ruralnog razvoja kroz učinkovito upravljanje imovinom„. U ovom drugom slučaju nosilac projekta bila je opština Kovačica, a Kovin je bio korisnik i to do iznosa od 14.635 evra. Program je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo finansija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Projekat je baziran na poboljšanju rada lokalne administracije i funkcionalnijem prikupljanju i obradi podataka.
Deset godina kasnije jedan je odbornik postavio jednostavno pitanje gde nam je taj pogon? Niko nije odgovorio jer se u Kovinu zasigurno ne proizvodi bio gorivo. Pretragom dokumenata i međusobnim propitivanjem, utvrđeno je da je u Malom Bavaništu opredeljeno 52 kvadrata za ovaj pogon, da je nabavljena i oprema, a pre svega da je kupljeno vozilo Dacio Dokker za potrebe pogona za bio dizel. Deset godina kasnije oprema i prostor stoje „neraspakovani“, samo je Dacia u pokretu.
Bio dizel procesor vredan blizu 1,2 miliona dinara, namenjen da meša sirovinu i konvertuje u ulje, dat je odlukom Opštinskog veća od 24.11. 2017. godine na korišćenje JP „Kovinski komunalac“. U članu IV odluke stoji da će predsednica opštine Sanja Petrović sa JP „Kovinski komunalac“ potpisati ugovor o davanju opreme na korišćenje, te da u svakom trenutku ( član VII ) opština može da zatraži povrat opreme ako se ne koristi na način kako je namenjeno. Članom VI direktor JP „Kovinski komunalac“ obavezuje se da preduzme sve neophodne radnje za realizaciju projekta. Na mestu direktora u to vreme bio je Dragoslav Jeremić, rešenjem Skupštine opštine od 24.10.2017. godine. Na pitanje: zašto nismo uz dokumentaciju koju smo službeno tražili, dobili i dokument o primopredaji opreme, tačnije- kako stoji Ugovor, rečeno nam je da ništa takvo nije potpisano. Samo je doneta odluka Opštinskog veća koja je obavezujuća.
U Malom Bavaništu u ulici Vuka Karadžića 21, odlukom Opštinskog veća od 30.11.2017. godine, dat je na korišćenje poslovni prostor površine 52,28 kvadrata, sa mokrim čvorom i nadstrešnicom. Odluku je potpiso Zoran Bradanji. Članom III uređuje se da prostor bude stavljen u funkciju u skladu sa projektom FairOil iz programa IPA i iz sredstava EU. Kao i za prethodno, rečeno nam je da nema nikakvog dokumenta kojim davalac prostora i korisnik prostora potvrđuju da su postupili i prihvatili svoje obaveze, u skladu sa odlukom Opštinskog veća od 30.11.2017. godine. Objekat je priveden nameni, tako što je povereno preduzetničkoj radnji Adam inženjering iz Kovina da je „adaptira i stavi u pogon u određenom prostoru u Malom Bavaništu“. Za tu uslugu iz granta EU plaćeno je 698.222,00 dinara
Odlukom Opštinskog veća od 01. septembra 2016. godine, godinu dana pre kupovine opreme i prenamene prostora, kupljeno je vozilo DACIO DOKKER VAN za potrebe pogona za bio dizel i dato na korišćenje „Komunalcu“. Doker je kupljen od auto kuće Kompresor, za 1.232.000 dinara. Direktor koji je trebalo po odluci da potpiše preuzimanje vozila od vlasnika Opštine Kovin, bio je u to vreme Uroš Jovanović. Već smo napomenuli da nam je rečeno da ne postoji nikakav poseban dokument o primopredaji i ugovornim obavezama između Opštine Kovin i JP“Kovinski komunalac“. S obzirom da smo mi u dopuni zahteva tražili ovu dokumentaciju i da nam je u zgradi opštine Kovin lično iz LER kancelarije rečeno da ne postoji nikakakav drugi dokument o preuzimanju, mi smo odustali od pismenog zahteva i zadovoljili se ovim odgovorom.
Projekat Euro Oil Srbija procenjen je na 159.830 evra, s tim da grant EU pokriva 143.847 evra.
Koordinator projekta Alibunar dobio je 63 hiljade evra, udruženje građana iz Banatskog Karlovca 54 hiljade evra, a opština Kovin 43 hiljade evra. Po projektu opštine su obezbedile i jedan deo sredstava iz svog budžeta. Alibunar 9683 evra, Kovin 6300 evra, što je prikazano kao deo nadoknade za jednog radnika iz odeljenja LER.
Sudeći po dokumentaciji potrošeno je na opremu, objekat i automobil ukupno oko 3,12 miliona dinara. To je otprilike oko 27.000 evra. Na koga ili šta je potrošeno preostalih 16.000 evra nije nam dokumentovano iako smo tražili svu dokumentaciju vezanu za ovaj projekat.
Pogonu je određen i rukovodilac, u pogodbenoj raspodeli među koalicionim partnerima to mesto je dobila Jedinstvena Srbija, odnosno Svetlana Ceca Anđelković. Ona je samo fiktivno bila raspoređena na to radno mesto, dok je u „Komunalcu“ radila na drugim poslovima. Nedavno je dobila i rešenje da radi na Groblju, saznali smo od sadašnjeg direktora Milana Milovanova. Inače, Milovanov je na direktorskoj poziciji tek dve godine i uopšte nije bio upoznat sa pogonom za bio gorivo, kako nam je sam rekao. Po sistematizaciji za rad u pogonu bio dizela trebalo je da bude troje zaposlenih. Kako su nam rekli u opštini, prvenstveno romske nacionalnosti jer je program namenjen njihovoj inkluziji.
Projekat Fair Oil Srbija je definisan kao povoljan program Zelene ekonomije u pravcu pametnog i održivog korišćenja resursa i inkluzivne ukjučenosti Roma u ruralnim sredinama. Po oceni Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenjen je kao realizovan, rekla nam je Slađana Ćirikovački, a to što nikad nije proradio je zbog nepostojanja sistemskih okvira na nivou države, da se on i pravno i formalno uredi. Kako nije proradio u Kovinu, tako nije ni u Alibunaru. Udruženje građana Leader+Banatski Karlovac za svoju ideju, koja je ocenjena kao sjajna, dobilo svojih 54 hiljade evra za logistiku i izradu projektne dokumentacije.
Pitanje je da li je Delegacija Evropske unije u Srbiji, koja je i odobrila projekat, uopšte znala da u krajnjem ishodu ovaj projekat ne može da zaživi, kako su nam objasnili ko-aplikanti? Da li je smisao projekta bio samo da se utroše sredstva i kupi oprema koja će da stoji u nekoj prostoriji, dok će se jedan deo sredstava iz ovog granta vozikati za ko zna koje namene ili je ovo ipak slučaj za glavnu tužiteljku Evropskog javnog tužilaštva, Lauru Koveši?
Violeta Živkov
