Piše i seća se profesor Dejan Kreculj
profesor Panta Sekulić
Mada škola koja je pripremala buduće akademske građane, gimnazija je svojim programom rada izgrađivala i radno vaspitanje. Svake jeseni, kasnih oktobarskih dana, tih sedamdesetih godina prošlog stoleća, učenici su bili na društveno korisnom radu na raznim parcelama kovinskog poljoprivrednog kombinata: u Bavaništu, Pločici, Mramorku, Kovinu …
Bile su to nezaboravne sedmice kada se za kratko odlagala i nacrtna geometrija i književnost romantizma i ostalo gradivo, a s voljom, mladalačkim entuzijaznom, neizmernom pozitivnom energijom, u vedrom raspoloženju brao kukuruz, tovario, prebirao … A onda užina i sve to pod ogromnim jesenjim nebom.
Naravno, bila je to prilika da se sve zabeleži, snimi za školsku foto sekciju, a onda u laboratoriji film razvije, naprave fotografije za zidne novine koje su bile izložene u holu u prizemlju. Za razliku od današnje digitalne fotografije, ove urađene na foto- papiru imale su poleđinu na kojoj su zapisani dragoceni podaci, vredni koliko i sam snimak; na ovima je zabeleženo: „Na radnoj akciji u Mramorku – branje kukuruza, oktobar 1974.“
Vrednost tadašnjih radnih akcija može se videti i danas; đaci su prihvatali rad kao potrebu i nastavili marljivo da rade i kada su prešli u akademske klupe, a mnogi od njih su dosegli mesta i za katedrama prestižnih univerziteta kod nas i širom sveta.
Kroz četiri decenije pedagoškog rada, sigurno će se setiti moji nekadašnji učenici, često smo, sada bi se to reklo debatovali, razgovarali o mnogim temama koje su im bile zanimljive, pa i o radu. Danas je jedna od disciplinskih mera društveno koristan rad, a rad nije kazna. Za najveće prestupe u zatvorima se izriče boravak u samici, ne da se nebi družilo, nego da se uskrati mogućnost rada. Srećom, mnogo je vrednih i predanih učenika i sada, kao što smo nekad mi bili, čiji me uspesi uvek obraduju.
