Piše profesor Dejan Kreculj
Stari prozori kovinskih kuća nisu tek arhitektonski elementi; oni su ogledala koja odražavaju duh prošlih vremena i lica koja gledaju na život grada.
Posebno su zanimljive kuće s kalkanskim zidom, čiji prednji deo izlazi direktno na ulicu. Kalkan je trouglasti deo dvovodnog krova koji prekriva prednju i zadnju stranu kuće. Ovaj element se još naziva timpanon, dok su ga nekadašnji Banaćani zvali „fajermauer“ (nemački Feuermauer – protivpožarni zid). Ovaj zid je imao veliku važnost u kućama koje su građene u neprekinutom nizu, kakve su pretežno u centralnom, poslovnom delu Kovina – od Rumunske crkve do Surduka, pa dalje prema Nikolićevoj kući i Dunavcu.
Raspored prozora na ovim kućama često podseća na ljudsko lice, što se poklapa s dečjom percepcijom kuće kao živog bića. Ovu pojavu sam često primećivao na radovima učenika, naročito mlađeg uzrasta, dok su stariji kroz osmeh prepoznavali svoje nedavne crteže kada bismo razgovarali o komunikaciji i kodiranju.
Među kovinskim prozorima, posebno se ističu oni na bogatijim kućama. Na fasadama bogate ornamentike, osim velikih prozora, često se nalazio i bar jedan kibic fenster, poznatiji u našem kraju kao avzlogfenster. Ovaj naziv potiče od nemačkog izraza Auslugfenster, što znači „prozor za izviđanje“ ili „prozor za gledanje“. To nije običan prozor – izbočen je u odnosu na fasadu i omogućava širi pogled na ulicu. Ime vodi poreklo od nemačkih reči kiebitzen („izvirivati“) i Fenster („prozor“). Ovaj tip prozora bio je karakterističan za vojvođansku arhitekturu 17. i 19. veka, a oslobođenjem Srbije proširio se na Beograd i veće gradove južnije.
Nažalost, i pored pokušaja da se ovaj element kulturne baštine očuva, danas se više ne sreće u savremenoj arhitekturi. Nestao je, baš kao i slika iz mog sećanja – na staru kuću u centru Kovina pored koje sam često prolazio odlazeći na posao. U njenom prozoru sedela je starica, čitajući knjigu, ne obraćajući pažnju na prolaznike. Pored nje je bila mačka, njen verni saputnik. Već odavno ih nema, a ni kuće – sada je na tom mestu nešto sasvim drugo.
Na prozorima imućnijih vlasnika mogli su se naći i unutrašnji sklapajući delovi koji pružaju zaštitu od hladnoće. Takođe su bili zastupljeni šaloni i roletne, koje se i danas mogu videti – od onih starih, izrađenih od kvalitetnog drveta, do modernih, napravljenih od metala i PVC plastike.
Raznolikost stilova prozora u Kovinu, od klasicizma do secesije, svedoči o bogatoj istoriji grada. Prozori su i svedoci promena kroz koje je Kovin prolazio tokom vremena. Oni pričaju priče o ljudima koji su gledali kroz njih, o događajima koji su se odvijali na ulicama. Stoga, stari prozori Kovina predstavljaju važan deo kulturne baštine koju treba čuvati i ceniti.
